Na meni bela košulja, odelo, jer ovo veče moje je opelo. U oku suze sjaj i jedan zagrljaj za kraj.
Milo, milo moje, ostavljam ti sve – svoje ime, svoje grešne godine. Znam da boli, al' ne krivi me za kraj, nemoj nikada da voliš kao ja.
Milo, milo moje, ostavljam ti sve, ne dozvoli da te tuga ubije. Budi svoja ti i budi najlepša, a za oboje ću plakati ja.
Arsenije je imao onaj svoj pobednički osmeh; imao je Hanu pored sebe. Ona je ćutala sve dok nije čula pesmu "Milo moje". Jedna suza izdajica skliznula je niz njeno lice – uprkos svemu, i dalje voli Gabrijela. Arsenije ju je uzeo za ruku, a ona mu je uzvratila samo bledim osmehom.
Dok su išli prema aerodromu, zaustavila ih je policija zbog saobraćajne nesreće. Na samu reč "nesreća", Hana je osetila oštar bol u grudima. Mahinalno je izašla iz auta, a kada je ugledala Gabrijelov automobil, potrčala je dok joj je srce ludo tuklo. Ugledavši Gabrijela koji je zazivao njeno ime, uzela ga je za ruku i tiho šapnula: „Ovde sam, ljubavi, tu sam.“
Doktor je prišao: „Moram vašeg supruga hitno odvesti u bolnicu. Idete li s nama?“ Pogledala je u Arsenija, svog zakonitog muža, i kratko rekla: „Ne, on nije moj suprug.“ Okrenula se i krenula ka kolima hitne pomoći gde je ležao Gabrijel. Tada je začula glas doktorke: „Gubimo pacijenta!“ Hana se ponovo okrenula i potrčala ka vozilu. Prišla je Gabrijelu, uzela ga za ruku i počela da mu priča, bodreći ga: „Bori se da preživiš radi nas, radi naše ćerke!“
Doktorka je ponovila pitanje: „Idete li i Vi sa nama?“ „Da, idem“, odgovorila je Hana, a zatim se obratila Arseniju rečima: „Žao mi je.“ „Arsenije, polazi odmah!“ povikala je, ali se onda zagledala u Gabrijela i tiho dodala: „Idemo.“
Ipak, Arsenije je i dalje zadržao onaj svoj osmeh. Tokom meseca mode Hana nije uživala; tek bi mu ponekad uputila usputan osmeh. Čak ni krstarenje nije moglo da je razveseli. Dok je stajala na palubi okrenuta leđima, osetila je njegove ruke na svom stomaku i poljubac u potiljak. „Mogli bismo danas prošetati plažom“, predložio je on. Hana se samo osmehnula: „Naravno, ljubavi.“
Čim su stigli u hotel, pozvala je sestru Emu. Ema je lukavo uključila zvučnik jer je pored nje bio Gabrijel. „Kako si, sestrice?“ upitala je Ema. „Nisam srećna“, priznala je Hana. „Kada sam s njim, zamišljam da sam s Gabrijelom.“ „Pa, imaš dve opcije,“ rekla je Ema. „Prva je da se razvedeš, a druga da konačno priznaš da voliš Gabrijela.“ Hana je tiho prošaputala: „Volim ga... volim ga svim srcem.“ Arsenije je, prisluškujući, pomislio da ona to govori o njemu i bio je presrećan.
Dok su šetali plažom, Arsenije je zamolio nekog momka da ih fotografiše, a zatim je sliku odmah objavio na Instagramu
Arsenije Ivanov
Ljubav za koju vredi živeti, pogotovo kada te voljena osoba gleda zaljubljenim pogledom.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Komentari:
Ema Petrović: 🥰🥰😘 Prelepi moji!
Gabrijel22: Pitaj ženu čije ime u snu doziva.
Arsenije65: Moje, samo moje.
Hana je listala slike na telefonu, a zatim i sama objavila dve fotografije.
Hana Ivanov (Slika 1)
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Komentari:
Gabrijel22: Zar je to jedini razlog?
HanaIvanov: 🥰😘 Znaš ti dobro i onaj drugi razlog zbog kojeg živim.
Ema Petrović: Dolazite više, za nedelju dana se udajem!
HanaIvanov: Dolazimo, volim te, bleso!
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Hana Ivanov (Slika 2)
Lepo je znati da smo nekada jedno drugom bili sve...
Gabrijela je ova druga slika nasmejala. Setio se njihovog zajedničkog izleta i kratko rekao bratu i budućoj snaji: „Ona mene još uvek voli. Imam plan da je odvedem sa vaše svadbe negde gde ćemo biti sami... da konačno rešimo sve.“
Šta mislite šta je Gabrijel smislio, šta je bilo posle nesreće 🤭😀
