Ti si moje svetlo

Prošlost

6 godina ranije

Nikolina je bila presrećna , trogodišnja beba imala je divne roditelje. Već sa svoje tri godine Nikolina je mogla samo jednim pogledom sa svojim krupnim smeđim okicama , pretvori sve oko sebe u jednu šarenu dugu.

6. april 1992

Nikolina je bezbrižno spavala u svoj sobi koja bila kao iz bajke,  pored njen u krvetiču je spavo njen mali rođak Andrijan koji imao jedva mesec dana kada su odjeknuli prvi pucnji sa polja iz male sobe je odjeknulo glasno plakanje Nikoline , njenog rođaka. Majka i ujina su brzim koracima ušli u sobu i uzeli decu u naručje i uputili u podrum  sa bakom i dekom u sklonište .

Nakon tog jutra porodica se raspala na dva dela , Nikolina njena majka  Ivana i otac Danijel su otišli u jedno malo prigrasko mesto Vojkoviči  .

Mesec dana kasnije
2. maj 92

Nikolina je sedila sklupčana na mali trosed , kada je ugledala na tv da joj otac zarobljen i odveden u logor Fis u Sarajevu. 

Začuo se plač male Nikoline i njen glasič  koji je rekao mama i bako zajbiji su tatu došao je joši zmaj i odveo tatu.

Kada je Ivana pogleda prema tv srušila se , hitna je došla po Ivanu , tog istog  popodneva u kuću upada vojska armije Bih zelene beretke.

Baka Vesna je uspela da sakrije malu Nikolinu , zatim otvorila vrata dvojica mladića 21 , 22 godine ušli su u kuću napali na nemoćnu staricu , stavili su joj nož pod grlo dok je jedan od njih strgao haljinu sa nesrećne starice , par puta je udario šamar i oborio na pod dok je nesrećna starica prekljinjala nemoj sine prvi mladić je sa svojim kurcem na srnu na staricu brutalno je silovao  , čak se izvljavao  tukao a zatim je njegov drug sve to ponovio dok se malom kuhinjom prelomili jauci , a zatim pucanj nesrećna Vesna je odmah preminula od metka u grudima , taj dan mala Nikolina je zadobila ranu na nozi od stakla.

Nikolina je bolnom grimasom ustala , želela je da se bori iako je imala svega tri godine htela je da živi potražila pomoć , gubila je kriv uspela da dođe do strica Vojina i zamolila za pomoć odveo u bolnicu pronašao i Ivanu suprugu od svog rođaka i rekao da Nikolina ima staklo u nozi, da je majka njenog supruga ubijena i brutalno silovana .

Doktori su preuzeli onsveščenu malu Nikolinu   da joj pruze pomoć , taj dan se pojavio Goran Cerovina prva ljubav od Ivane i otac od male Nikoline .

Goran "Ivana odakle ti"? moja ćerka na operaciji ima staklo u nozi a suprug mi je uhapšen trudna sam preplašena.

Doktor "treba nam krv hitno koje otac devojčice".

Ivana pogleda u Gorana rekla mu ona tvoja kćerka,  gurnula mu u ruke pismo slike male Nikoline kao bebe i jednu fotografiju na koj su Nikolina , Goran , njegova devojka Sandra.

Goran "koja krvna grupa 0+ samo je rekao ja sam i ušao u salu". Kada je izašao iz sale nije bilo više  Ivane ispred operacijone sale u pismu je našao rodni list gde piše da je on otac ,kao i Ivanina saglasnost za prelazak granice u Cg.

Tu noć je Goran proveo na pedijatriji gde je Nikolina pod temperaturom zvala tatu , Goranu je na tu reč tata koju bi izgovorila mala devojčica svaki put bi mi ubrzala otkucaje srca obećao je sam sebi da če zauvek da čuva ovu malu princezu.

10 dana kasnije

Goran je bio u Cg sa Nikolinom i sa svojom suprugom Sandrom , Nikolina je noćima imala noćne more samo glas Sandre mogao da umiri .

Šta mislite koliko je Nikolina videla šta se desilo sa njenom bakom , uskoro ću da vas upoznam i sa likovima...

Baka Vesna o njoj ču samo malo posvetiti kao i Ivaninom pokojnom ocu Radu