Ovo je priča o maloj devojčici Nikolini Smiljanić i o njenom odrastanju , i otme kako će rat koji će se desiti u SFRJ , 92 u Bosni Hercegovine priča pomalo ličnog iskustva, većinski dio biti izmenjen biče dosta opisa vezana za rat kao i silovanja...
Ivana je posmatrala kako njena kćerka, plače u naručju druge žene zove majkom srce joj se cepalo samo je otišla u auto svog supruga.
Danijel "šta je bilo jesi li uspela razgovarati sa Nikolinom"?. Ivana "ne nisam uspela jer su došli oni a ona je zagrlila nju rekla joj majko". Unutrašnji glas joj je govori idi svom detetu , trebaš joj . Danijel "A da ja pokušam da razgovaram sa njom"? Jovan "ja ču danas ići na sahranu Luki , i pokušati razgovarati sa njom". Ivan "pokušaj ako te bude slušala.
Sat vremena kasnije
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nikolina je bila spremna za sahranu, krenula sa roditeljima i sestrom na groblje. Kada su stigli prišli su Lukinoj porodici , u sledećem trenutku ugledala Jovana a zatim se zagledala negde u daljinu i mislima lutala prema svoj izgubljenoj ljubavi, iz misli je trgao Jovan "moguli da te zagrlim"? Čekao je Jovan strpljivo odgovor , svoje sestre. "Možeš tiho je rekla". Nakon toga je neko rekao "pogledaj te one kurve , na sahrani svog vernika grli drugog". Nikolina je pogledala u Kristinu rodicu svog pokojnog vernika , samo se kiselo nasmešila.
Posle sprovoda su otišli u restoran, potom joj je prišla 17 godišnja Kristina "rekla kurvo koga si grila na sahrani mog rođaka"? Nikolina je taman htela da odgovori , kada joj je Kristinina majka Ljubica udarila šamar.
Nikolina je izašla iz restorana, sela na jednu klupu a pored nje je seo Jovan.
Nikolina "moguli te zagrliti"?. Jovan "naravno da možeš, ja bi hteo da razgovaramo o našoj m...". O našoj mami dovršila je Nikolina umesto svog brata. "Da o našoj mami". "Slušam te , reci šta imaš želim da čujem".
Jovan "znaš pre 16 godina bio je rat u moj zemlji ". I pitala je ravnodušno svog brata, "šta sa tim". "Moja mama je imala kćerku, za vreme rata je morala dati ocu jer se bojala za njen život".
Nikolina "da li je pričala o meni". Želela da čuje potvrdan odgovor, od brata. Jovan "da često je pričala o tebi". "Možeš li da me odvedeš do mame"?. "Naravno da mogu idemo odmah".
20 minuta kasnije Goran gde je otišlo , pobogu to dete?. Tražio pogledom po restoranu i ispred restorana.
Hotel Maksim
Jovan "mama, tata vidite koga vodim"? Danijel i Ivana su stajali u šoku kada su videli Nikolinu , da je ispred njih. Nikolija "moguli da te zagrlim, u tvom zagrljaju se osećam zaštičeno"?. Upitala je sa nadon 11 godišnja devojčica. "Naravno da mozeš , otkriču ti jednu tajnu ja se osećam sigurno u naručju tvog brata".
Nikolina "možemo li razgovarati gospođo Ivana"?.
Ivana "naravno mila sedi".
Ivana je počela da priča, "pre rata smo u Sarajevu živeli ja ti , moj suprug". Napravila je Ivana malu pauzu, pa nastavila dalje "moj suprug je bio zarobljen pretili su sa tobom jedino rešenje je bilo da te ostavim biološkom ocu zato sam napisala ono pismo".
