"Izgubljena u beznađu"

1.

Jak bol u glavi me budi, svetlost mi smeta da bih otvorila oči.Neka gorcina mi para želudac i grlo. "Uh, jebote mora da sam se olešila?" -pitam se. Kako sam uopšte stigla do kreveta? - ne sećam se.
Poklopim rike preko lica umirem od sramote, kako ću pred oči mami i tati?
Sinoć je bio moj fabulozni osamnaesti rodjendan, ali pored svih dragih ljudi koji su bili prisutnih falio je samo"ON"
S'obzirom da niko od moje familije nezna za našu vezu, predpostavljam da ga je to sprečilo da se pojavi.Ali zašto ga nema već 3 dana? Moj Dušan je osoba koja nikada nebi propustio da mi čestita rođendan. Nešto se dešava osećam, taj me osećaj i sinoć pratio zato sam u ovom stanju danas.

Najgore je što se ne sećam dal sam se nedolično ponašala, dal sam rekla nešto što netreba, nemam blage veze. Jaoooo, a tek moja Andja ko će tek nju da sluša? To mi je mama od milja je zovemo tako, Andjela joj pravo ime. Imam osećaj da bi mi lakše palo da mi udari tri šamara nego što ume da zvoca po pola dana, te ovo nije dobro, te ovo nemožeš tako da radiš i tako do besvesti.

Nekako sam pregurala taj dan od prekora moje Andje i sad krećem u akciju moram da se raspitam šta je sa Dušanom nikako mi se ne slažu kockice.
Za svih ovih 5 meseci koliko smo zajedno nikad me nije lagao, uvek smo o svemu otvoreno razgovarali, uvek sam osećala tu neku pozitivnu auru oko njega, tu jaku ljubav koju je osećao prema meni. Poštovao me je kao ženu nije se nikada usudio da me takne. Govorio mi je:-"Čekaću te koliko god ti je vremena potrebno. Ja prvenstveno volim tvoju dušu i srce koje je ogromno, a kad budeš spremna obožavaću i tvoje telo, dušice moja" - tako me je zvao.
Kako mi samo nedostaju te njegove sočne pune usne koje nisam osetila nekoliko dana, koje su me ljubile poput pamuka.
Zovem Dunju da porazgovaram sa njom, šta mi je činiti. "Gde si alkosu"  javlja se na telefon sa tim rečima. "Dolazi odmah kod mene treba da pričamo" i spušta slušalicu. Moje reči ostaše da vise u vazduhu. Ludača nasmejem se. Uzmam svoje stvari, krećem ka izlazu iz kuće, javljam se Andji i odlazim u Dunjinom pravcu nije daleko živela nekih par kuća od moje. Dunja je moja najbolja drugarica sa kojom sam odrasla i uvek smo zajedno i starija je od mene godinu dana.
Stižem, čeka me skuvana kafa koja mi je bila preko potrebna, palim cigaru i razmišljam kako da krenem razgovor. Ništa joj nisam rekla za ovih par dana da neznam ništa o Dušanu, ali je skapirala da se nešto dešava kad se sinoć nije pojavio. Sedne do mene i reče samo: "Pričaj?"
Kada sam joj ispričala sve, krenuli smo da razradjujemo plan kako doći do njega ako se već ne javlja na telefon. Niti ja imam dozvolu, niti ona ima auto, znači treba nam neko ko vozi."Znam" - rekoh.
Pozvaću Darka. On je naš andjeo čuvar, kad god je neka frka on uskače da pomogne. Darko se u suštini više družio sa mojom Minom jer su istih godina, ali je i za mene uvek bio tu.
S'obzirom da je Dušan bio stariji od mene četiri godine, poznavao se sa Darkom. Bio mi potreban neko ko će da pokucaj na njegova vrata i da ga potraži, jer niko nije znao za nas ni njegovi roditelji a ni moji. To je bila moja želja želela sam da vidim dali će da potraje.Dušan je živeo u jednom drugom gradiću koji je udaljen nekih 20 km od našeg mesta. Tami smo mi išle u školu. Bio je medju bogatijim familijama njegovi su imali "Auto salone" i "Benzinske pumpe" u nekoliko gradova. 
Zovem Darka u kratkim crtama objašnjavam šta se dešava i dogovor pada za večeras "Petak" je. Odlazim kući da se spremam, razmišljam šta da obučem "želim da mu budem lepa". Oblačim crne uske kožne pantalone i crvenu bluzu sa golim leđima koju drže nekoliko lančića, crvene cipele sa visokom štiklom koje sam uparila sa tašnicom. Malo jače sam se našminkala i kosu blago uvila da pada u valove. Uzimam crni letnji mantilić do kolena, jer veče je prijatno ulazimo skoro u Jun mesec. Mama mi ništa ne govori jer kad sam sa Darkom ne prave problem inače nikada nije volela da se zadržavamo kasno u noć, a nisam ni praktikovala.
Andjine reči : "Pazi kako se ponašaš" "Nemoj da piješ" "Ne dozvoli da ljudi ispiraju usta sa tobom" i još mnogo toga.
Javljam se mami da izlazim, a ispred me već čekaju Darko i Dunja. Krećemo i krene neka zajebancija na moj račun kako sam se zaljubila i izgubila glavu. Glasno pevamo dok se vozimo i imam osećaj da smo u pokretnoj diskoteci. Kako smo se približavali ulazu u grad samo sam osetila jak probod u grudima, na sekund sam ostala bez daha. Kad god bi tako nešto osetila, uvek se nešto ružno desi. "Ovo nije dobro, imam loš predosećaj" . - rekla sam Darku.
Parkiramo ispred njegove kuće, ja i Dunja ostajemo u kolima Darko odlazi da ga potrazi. Posmatram svaki pokret zvoni na vrata, minuti kao godine, otvaraju se vrata "njegov otac" otvara. Razgovor predugo traje vidim da nešto objašnjava Darku, mlatara rukama. Hladan znoj me obliva. Dunja "ovde nešto opasno nevalja" - kažem. "Ne paniči, bre uff više poludeću od tih tvojih negativnih misli".-prekoreva me Dunja