"Izgubljena u beznađu"

5.

Znam da sam rešila da ubijem sebe, ovim pesmama čije se reči zabijaju poput oštrice mača, u moje ranjeno srce. Ovo je poslednja za večeras, kažem sama sebi, a alkohol čini svoje.

Radije ću sedeti u kući,
da prikrijem tužan život svoj,
neću da me pitaju za tebe,
i zašto nisi više moj.

Molim te, pusti me da nadjem srcu lek
shvati me, neću više da ti budem druga,
a tako želim čvrsto da te zagrlim,
i bar još jednom oči da ti poljubim.

Teško mi je kad gledam u one
što s osmehom dele svaki dan,
još teže mi pada što ja gubim,
i tebe i najlepši san.

Radije ću plakati u sobi,
da ne vidiš ti ni bilo ko,
vreme će mi obrisati suze,
doneti život sasvim nov.

Namerno sebi nanosim bol. Društvo me poznaje i svi me čudno gledaju. Šta sam nabasala na muziku i samo ja naručujem, mislim bila sam ja i ranije vesela, ali ne ovako u prvom planu. Pa me zato gledaju sa čudjenjem.

Milan me posmatra, kao zver koja vreba plen. Nemam pojma kako da protumačim, pa mu osmehom vratim. Dunja se od nekud stvori kraj mene, približi mi se i šapatom kaže:"Baš mu se sviđas, znaš? Pogledaj, kako te guta pogledom.! Daj mu šansu, vidi koliko uzdišu za njim a on samo tebe gleda. Hmm...? Šta kažeš? Ne kažu dzaba,, klin se klinom izbija,,! Daj mu šansu?Please." Pa sklopi dlanove, kao da me moli.
Razmišljam i vagam za ili protiv? On mi se svidjao, ali bila sam dete? Neće ništa da mi fali da se malo pohvatamo, da testiram sebe. Dali mogu dalje, jer kako stvari stoje Duki više neće biti moj!
Dok tako zamišljeno se njišem uz muziku, ponovo te iste ruke se stvoriše oko mog struka. Ovog puta je bio malo jači stisak, na vratu sam osetila vreo dah. Kroz telo su mi krenuli trnci, ali nisu onakvi kao kad sam sa Dušanom. Umišljaš, opominjem sebe. To je zato što želiš njega. Propara mi misli, taj promukli muki glas:"Hoćeš, da te vozim kući?"Znam da sam klimnula kao potvrdni odgovor, i tu je prekid filma.

*********

Jak bol u glavi me budi, pogledam oko sebe još uvek je mrak. Prebiram po glavi gde se nalazim? Ovo nije moja soba? Pažnju mi privlače velike crvene cifre 2:42, strah počinje da mi ledi krvni tok. Počinjem da opipavam krevet i ŠOK osetim nečiju ruku.
"Mmmmm, lepotice probudila si se?."
Jebote, šta sam uradila? Pridignem se i primetim da nemam ništa na sebi, ko od majke rodjene. Panika me parališe, nekako prevalim pitanje :
"Šta ću ja ovde? Gde, smo?"-sva izbezumljena upitam."Zezaš me, lepotice? A nije se tako činilo.! I moram da ti priznam, da sam prijatno iznenađen u dvadeset prvom veku ja naletim baš na nevinu devojku."- šeretski se smeška.
Krene da ustaje vidim mu goli torzo i automatski pokrivam oči rukama.Ustao je i obukao bokserice, dok ja sedim u mestu i stiskam čarav na grudima. Misli mi kuljaju po glavi, nemogu da se setim kako sam dospela u ovoj situaciji, imam rupe u sećanju.

"Ja se poslednje sećam, da si mi ponudio prevoz. Kako smo dospeli ovde, i gde smo?"-pitam, a onda mi bolna istina lupi šamar kad osetim peckanje i tup bol na dnu stomaka. "Kod mene u stanu" - odgovara.
"Čekaj malo, baš se ništa ne sećaš? Ni kad sam te poljubio, pre nego sam te smestio u auto?" Po njegovoj faci moja procena je, da mu nije baš drago. "Zašto si me doveo u tvoj stan?!!" Već počinjem da histerišem. "Hej, hej stani malo. Nisam te na ništa prisilio. I žao mi je što mi nisi rekla,jer nisam ljubitelj skidanja mraka.A i nemam iskustva s'tim, kasno sam shvatio kad sam te već probio. Ali ne bunim se uživao sam."- smeška se pobedosno, kao da je na loto dobio. Gledam ga u čudu i ne verujem u kom sam ja filmu upala,, Bože dragi,, - sad sam se setila Boga, hahaha kako patetično.
Zar ovako treba da bude moj prvi put? Počinje suza da mi klizi niz obraz, nisam ovo ovako zamišljala, da se ničega ne sećam? Seti se, glupačo, seti se. Udarim sebi mentalni amar. Zašto se meni ovo dešava, šta sam ja bogu skrivila? Misli mi prekida peckakanje i probod u dnu stomaku, ispustim bolni uzdah. I osetim da mi briše suzu, sedi pored mene. Odgurnem ga i krenem da ustajem iz kreveta. Imam potrebu da se sakrijem u mišiju rupu.Trebam do WC-a.