6.

70 9 6
                                    

MESEC DANA KASNIJE

Izvozila sam sve časove sa instruktorom, sad me čeka izlazak na polaganje.Darko mi je bio lični šofer svaki put kad sam trebala da vozim.
Stigao je dan "D". Polažem teoriju. Zahvaljujem bogu, što sam tražila pomoć od tate da potegne svoje veze, jer nikada nisam bila osoba od papira i olovke. Zaobilazila sam školu u velikom luku, ali bi mi preko veze naravno moj tata  popravio sve jedinice koje sam namerno dobijala na kraju godine. Andja me je upisala u školu koju nisam želela. Sanjala sam da odem na akademiju za šminkere i frizere, ali nije bilo u našem kraju, morala sam da idem najbliže u Kragujevac, ali to nije dolazilo u obzir. Kako je moja Andja bila ubeđena da sam sva vrcava i luckasta, veliki grad, loše društvo i još mnogo toga nije mi dozvolila,bilo je strah da ne krenem lošim putem.

Položila sam glatko bez problema vožnju a poligon iz prvog i to bez urgiranja jer su mi samo testovi bili problem, pravila saobraćaja sam pa skoro sve znala, tata me učio ceo život.

Da svedem celokupno, da ne bude kako sam ja sve dobijala na mufte. Moj otac nebi prstom mrdnuo da nije znao koliko sam ja inteligentna osoba i kroz život me je učio pravim vrednostima. Znao je da teram inat jer nisam ostvarila snove o kojima sam maštala ceo život. Nije želeo previše da se meša u mamine odluke, jer je ona bila sama sa nama i snosila svu odgovornost za nas.

Prvi zadatak rešen kažem sebi, auto imam, tata je kupio mami a i ja sam umela da ga vozam i bez dozvole, tu u mestu nema kontrole ni policije. Sad samo da mi izdaju dozvolu i  krećem u razradu svog plana. Dunja mi je bila glavni savetnik za moju hladnoću koju mi je lagano usadjivala za muški rod. Svaki put bi mi dodavala po dozu ogorčenosti za muškarce. Nikad nisam razumela zašto je to tako sa njene strane, ali kad malo bolje razmislim meni se Milan zgadio posle rasvetljenja mog mozga, možda je i ona doživela nešto slično ili čak gore? Pa ih zato naziva stokom? Neznam nikad nije htela da mi se otvori i priča o svom sexualnom životu. A ni ja nisam nešto insistirala, smatrala sam kad skupi hrabrost, ja sam tu da je saslušam.

******************

Sedimo ja i Darko u kafiću došli smo da podignemo moju dozvolu u Dušanovom gradu, čudno sve češće ga u mislima zovem punim imenom, jer samo sa svojim umom razgovaram kada je on u pitanju. Ne želim više da pokazujem slabost, ne želim ničije sažaljenje. Jer sam primetila da u poslednje vreme samo to izazivam kod ljudi. Neću više da budem jebena jadnica!!

Ovde smo se upoznali prvi put, počinju slike sećanja da naviru i moj um se isključuje iz sadanjeg sveta. Gavra prilazi za naš sto i pita me dali može njegov drugar da nam se pridruži za stolom voleo bi da me upozna, bila sam sa dve školske drugarice jedna stolica je bila prazna.A velika gužva u lokalu, baš je trebala neka uživo muzika da krene, bend se montirao. Nisam se okretala da vidim ko je taj zainteresovan za mene samo sam rekla da može. Kad je seo za naš sto i pogledi nam se sreli, dah mi je zastao u grlu, znam ga. Sretala sam ga ranije, bije ga glas velikog zavodnika i da stalno menja devojke. Pruža mi ruku, šeretski osmeh mu zatitra na usnama, gledam u to savršenstvo i lepotu i ne verujem svojim očima. Prihvatam njegovu ruku, kad nam se ruke spoje u isti glas izgovaramo imena. Trnci mi prostruje telom na taj dodir, sva usplahirena povlačim ruku, jer mi se ovo prvi put dešava. "Pa kako ja da ti padnem za oko pored svih lepotica oko tebe"- je bilo moje prvo direktno pitanje. Nisi mi zapala, odavno te gledam bio je odgovor tim lepim, baršunastim promuklim glasom.

Zagledana negde u daljinu  zauzeli smo mesto pored prozora njegov lik mi se pojavi, te prelepe oči, ta puna usta koja dovode do ludila kad ljube,kosa tamna skoro crna koju sam obožavala da mrsim prstima, oči medene koje me ostavljaju bez daha kad me pogledaju. Skoro dva meseca ga nisam videla uživo, samo malu sliku koju krijem u novčaniku i kad-kad bacim pogled čisto da mi ne izvetri njegov lik.

"Izgubljena u beznađu" Where stories live. Discover now