"Izgubljena u beznađu"

7.

Videvši je nakon skoro dva meseca, osetio sam ponovo toplinu sunčevih zraka. Drugačija je odmah sam primetio, nešto je muči, ali nije naš problem. Čekao sam da se Darko izgubi i da započnem razgovor, da saznam šta nije u redu. Bolje da nisam, saznanje me je lupilo kao malj po sred čela, ali kad sam povezao stvari jasno mi je bilo ko dan da je
,,kučka,, ispunila pretnje koje mi je dala. Nađu ne krivim, naivna je, povodljiva, svima veruje. Krivo mi je što se toliko vremena čuvala za mene i dodje neki mamlaz i oduzme ono što sam hteo ja,ali ne želim da joj trljam so na ranu neka misli da mi nije bitno. A ja glupak misleći da ću je povrediti ako joj budem prvi i dodje do rastanka i da me ne poredi sa drugima, jer sam planirao da to bude nezaboravni doživljaj, odbio je i gurnuo u tuđe ruke. Neznam sad ni kako se oseća, ni dali joj je bilo lepo, dali će hteti da dozvoli da je volim kako sam oduvek maštao, jer ne mogu više da suzbijam ovaj poriv u grudima i želju da je osetim celu? Napomenula je da je bila u alkoholisanom stanju, sad opet nisam pametan koliko pamti? Ali kako da je pitam? Ne želim da joj vraćam sećanja ako je loše iskustvo u pitanju. Možda mi i sama kaže, uvek smo imali otvoren razgovor, nikad nije krila ništa od mene.

Posle dogovora koji je pao da se nađemo večeras, opasna me panika uhvatila kako da joj saopštim novosti koje su se desile i to sve pod upravljanjem mojih roditelja. Dali će mi sad zauvek okrenuti leđa? Strah mi se uvlači u srž kostiju i trese me kao groznica. Znam samo da je nikad neću iz srca pustiti, jer ona je najpozitivnija osoba koja je ušetala u moj život i obasjala ga srećom i toplinom. Čuo sam da se mnogo trudila da napreduje, pokušavala da krene dalje. Darko mi je javio da je položila vozački ispit, bilo mi je puno srce i ponosio sam se njenim uspehom. Tog dana sam sa Simketom častio celu kafanu. Iako niko nije znao za nas ja sam je u mislima nosio i zajedno sa žarom u srcu nazdravljao njenom uspehu.

Sad kad sam je ispratio minuti su mi bili kao sati, čekanje me ubijalo. Želeo sam što pre da je prigrlim, valjda čovek kada naiđe na neku prepreku u životu koja ga spotiče da dodje do cilja on to želi sa većim žarom. Tako i ja boriću se dokle me ona bude želela, pa makar slomio sve oko sebe.
Ona je vredna svake žrtve, takva ti osoba svrati samo jednom u život i ako propustiš šansu više je nikada nećeš dobiti. Ja nas vidim u dalekoj budućnosti, samo njoj treba podstrek i hrabrost da me uhvati za ruku i zajedno pregazimo ovo trnje koje nam se našlo na putu.

Tako zamišljen ostao sam da sedim u kafiću gde smo se razišli, ni ja neznam koliko vremena. Pogledam na sat, dva sata popodne
- Uh, moram da se saberem- pomislih.
Krećem ka šanku da izmirim račun i znam sad ide najteži deo, moram do kuće, da vidim kakvo je stanje, dal su se smirile strasti ili moj Rade planira da nastavi sa onim što je zamislio?

Nakon totalnog fijaska kući, besan iznerviran sam izleteo iz kuće i ni sam neznam kako, vidim da sam se dovezao do salona. Ulazim u kancelariju i zahvalim se svim svecima što sam sam, već je četiri sata radno vreme se zavrilo. Mislim se, sačekaću ovde neko vreme da se malo strasti smire, ne mogu da svarim situaciju u koju su me gurnuli. Rade i Mira su bez ikakvog dogovora sa mnom dovukli i uselili Sanju u pomoćnu kuću, jer navodno ne može dete da se smuca po iznajmljenim stanovima sa njihovim unučetom, a već joj se polako video stomak, da u petom je mesecu trudnoće. Ni jednom nisam hteo da joj ulivam lažnu nadu, nisam ni kod doktora hteo sa njom u svemu me je moja Mira zamenila. Poturali su mi pod nos slike ultrazvuka da me smekšaju i otope led oko srca, ali nije im pošlo za rukom, jer kako da se radujem kad to nije željeno dete, ne sa ženom koju volim. Nikako ne mogu da shvatim svoje roditelje, zar žele da me celog života gledaju nezadovoljnog i nesrećnog? U neku ruku shvatam da živimo u malom gradu i da svako svakog zna i plšae se ogovaranja i raznih priča ipak mi smo porodica iz višeg staleža, ali jebe mi se za druge želim da živim svoj život po mojim pravilima. I još im je to prvo unuče koje su prizeljkivali od mog starijeg brata, da nisam pomenuo Dragana, on je pet godina stariji od mene i njega ne interesuje da se ženi, ne još. On se otrgo od nas i po Beogradu se uhvatio samo fakulteta, ne pamtim kada je dolazio zadnji put.