"Izgubljena u beznađu"

3.

Tako mi je potreban, neznam kako ću dalje bez njega. Grlim ga, ruke mi šetaju naizmenično čas su u njegovoj kosi, čas mu mazim lice kao da pokušavam da ubedim sebe dal je stvaran. Prekida magični trenutak hvata me za ruku i tek tad primetimo kako nas ljudi gledaju sa upitnicima iznad glave-kao u fazonu šta ovo bi.
Vodi me ka autu da bi imali mir.
"Ljubavi, zašto me izbegavaš?"  odjednom progovara, dok me i dalje drži za ruku i ide ka kolima, a ja kao po jajima pokušavam da uskladim korak sa njim, još uvek nesvesna šta se dešava.

Otvara mi suvozačeva vrata i  sa rukom na mojim leđima gura me blago i smešta na sedište, zaobilazi auto i zauzima svoje mesto. Okreće se ka meni i nastavlja da govori.
"Obećala si, da me nećeš ostaviti?
Šta se dešava u toj tvojoj lepoj glavici?Pričaj samnom?." - umilno mi se obraća.

Mislila sam da će biti ljut, ali ne on je tako divan pomislih. I tada mi podsvest govori da moram da budem gruba, jer šta god ja uradila on je i dalje prema meni andjeo. Neznam više kako da ga odgurne, svesna sam da nas oboje cela ova situacija reže na pola.
"A o čemu da pričamo Dušane, zar nismo rekli sve?" -nastavljam konverziju. "Šta očekuješ od mene? Da ti budem sigurna luka sa strane dok ti kući sedi trudna žena? Jer nemoj da misliš da sam glupa, vrlo dobro znam šta sledi? Bićeš primoran da je oženis. Vrlo dobro znam kakvog su kova tvoji roditelji i kod njih je porodica pre svega. A ja ću da budem prozivana kao tamo neka ljubavnica,ili bolje reći kurva koja ti ruši dom. Ta etiketa mi nije potrebna!. I još jedna stvar koja mi je kristalno jasna, previše voliš ovaj svoj luksuz da se nećeš toga odreći i krenuo samnom od nule.!"
Ujednom dahu mu izgovorim sa malo povišenim tonom sve što mi kao žar stoji u dubini srca i danima potpaljuje moju bol.
Gleda me kao da mi izrasla još jedna glava. Mlati glavom levo desno i prelazi šakom preko lica.

"Zar ti stvarno misliš sve ovo što si rekla? Ne verujem, jebote. Ja ginem i borim se sa mojima cele jebene nedelje, da to dete ostane vanbračno. Borim se da ti budeš moja jedina, u kući mi je haos. I ti me nabiješ dva metra pod zemljom ovakvom izjavom. I vidim, sad samo Dušan? Ha?"Gleda me mutnim očima i u tom trenutku krenu tanki potočići niz njegove obraze.
"Izvini, izvini molim te nisam tako mislila."-i opet koliko god mi mozak naređivao da budem gruba na kraju srce odluči i popusti.
Grabim mu lice dlanovima i ljubim mu oči, lice, usne i krećem i ja da jecam. Povlačim prste kroz njegovu kosu. Zatvara oči i privlači me u zagrljaj. Između poljubaca mu govorim:
"Umirala sam ovih dana, znaš? Sve me je raznelo. Nemam nadu. Osećam da će nas svi osuditi. Ja stvarno ne želim da te izgubim. Ali mislim da ćemo da klonemo jednom,kada svi budu protiv nas."
Magiju razmene nežnost prekida kucanje na mom prozoru. Dunja stoji u polu pijanom stanju i smeje se kao luda.

"Jao, jao golupčići šta ću ja sa vama? Šta se tu pekmezite, nije smak sveta?
Hajde bre Nađa, naćiću ti drugi kurac kad ovaj ovde neće da ti da svoj."
U milisekundi je Dušan izleteo iz auta i uhvatio je  za vrat gušeći je i procedio joj u facu kroz zube.
"Nemoj da ti padne na pamet!!! Jer ti jasno!!!!! Sravnaću te sa zemljom, kučko!!!! Neću ti dozvoliti da napraviš od nje kopiju sebe! Ona je jedna ne iskvarena duša, kojoj zavidiš na svemu!! To samo ona ne vidi, jer je previše naivna i dobra pa veruje svima! Pazi šta radiš, jer pratiću svaki tvoj korak da bi nju zaštitio! A za tebe me zabole kurac šta ćeš da radiš, samo dalje od nje! Odavno si u mojim očima nisko pala!" Ne prepoznajem ga ovakvog,besan sa krvavim očima i uz škripu zuba joj sve ovo izgovara.

"Nije ti ovo bilo potrebno."Dunja mu se suprotstavlja, a jedva se drži na klimavim nogama.
"Tek će tebe da boli kurac, veruj mi!.
Nisi trebao da čačkaš gde ne treba!."
I dalje mu govori sa podsmehom u glasu trljajući jednom rukom vrat gde je Dušan stezao.
Uplašena sa razvojem situacije izlazim, naslanjam se na zadnji deo automobila.
Gledam scenu koja mi se odvija pred očima i držim se za glavu, ne verujem. Samo od jednom crnilo mi neko pred očima i osećam da tonem u duboki mrak koji mi izbija sam vazduh iz pluća,ničeg se više ne sećam.