Loše djevojke <- END!

8.

„Kada da dođem?" – pitala sam zbog svoje djevojčice.

„Kada ti odgovara. Ja ću biti kod kuće. Pripremit ću niiiz kontakata, ti kada dođeš počet ćemo. Ja ću ih nazivati, ti ćeš bilježiti kada smo se s kojim dogovorile da se ne pogubimo." – objašnjava Clara.

„Od kuda ti sve te ideje?" – bila sam iznenađena kako joj samo ideje dolaze, onako glatko u nizu.

„Eh, kada si u škripcu, dođeš do kojekakvih ideja. A zašto da ne probamo?!" – rekla je to kao da ćemo raditi to kao sav normalan svijet.

„ Misliš da će upaliti sve to?" – pitah ju.

„Zašto ne, ako ne probamo nećemo znati."

Baku sam dovezla kod sebe na ručak.

„Bako, hoćeš li moći danas pričuvati malenu? Kada bih ona zaspala ja bi otišla do Clare."

„Može, milo moje." – kaže baka sijede kose.

Prolazili su sati. Puno smo razgovarale.

„Marie je zaspala. Ja ću sada krenuti." – obratila sam se baki koja je sjedila na fotelji zamotana u deku i ispijala svoj domaći čaj od kamilice.

„U redu, otići ću je tu i tamo pogledati. Kada ćeš ti doći kući?" – pitala me zabrinuto.

„Ne znam ni sama. Da znam rekla bi ti. Imamo nešto za odraditi, koliko će to trajati....pitanje je."

„Ljepotice moja, pazi na sebe! Današnji svijet je pun kriminala i loših ljudi!" – zabrinuto kaže baka.

„Hoću bako, ne brini! Ako bi se nešto dogodilo s Marie, odmah me nazovi." – nije mi bilo svejedno ostaviti ju s bakom, ali jedino nju imam i sretna sam što opće pristaje ju pripaziti makar Marie spava. Poljubila sam baku i otišla k Clari. Ona me jedva dočekala.

„Napokon si došla" – obraća mi se Clara sva uzbuđena.

„Da, nisam mogla prije. Bila sam uz svoju djevojčicu." – odgovorim joj.

„Moja je u sobi isto spava ali mogla bi se probuditi svaki čas." – nisam znala da ima već toliku kćer. Imala je deset godina, prekrasna duga smeđa kosa, smeđe oči. Ali nije imala sličnosti sa Clarom, pa sam pretpostavila da je na tatu. Nisam ništa pitala. Pao mi je i Julio na pamet. Nije li možda njegova?! „Ivy, vidim da ju dosta promatraš."-obratila mi se.

„Da, dosta mi sliči na nekoga. Ali ne znam na koga."- nisam htjela odmah pitati za Julia.

„Ako misliš na Julia, nije njegova."- nismo nikada pričale o tim stvarima. No večeras si je i olakšala dušu.

„Ispričat ću ti što sam doživjela." – rekla je Clara, a ja sam bila znatiželjna jer je očito bilo da nešto skriva.

„ Možeš mi vjerovati, ono što mi kažeš ostat će među nama i ovim zidovima." – njezina malena došla me pozdraviti i poljubila me sa velikim zagrljajem.

„ Mama je dosta pričala o tebi." – obratila mi se malena.

„Drago mi je čuti, nadam se da ti nije ništa loše rekla."- odgovorila sam joj.

„Nije, ne dovodi moja mala bilo koga ovdje u stan." – kroz lijep osmijeh mi je odgovorila, poljubila majku i otišla natrag u sobu.

„E, sada da ti ispričam." – kroz duuboki uzdah je rekla Clara.

„Pretvorila sam se u uho." – samo sam čekala da počne.

„Kada sam imala 17 godina, vraćala sam se kući s treninga oko 22h, sama, pješice ...tada su automobili bili luksuz, dok su danas već potreba. Morala sam proći kroz park gdje nije bilo rasvjete. Kada u jednom trenu iz grma izletjela dva muškarca sa maskama na glavi. Jednoga sam udarila u međunožje, da bih se mogla nekako osloboditi jer mi je to jedina bolna točka kod muškaraca. Bili su pijani, smrdjeli su na alkohol. I dalje...možeš si zamisliti što se dogodilo." – kroz suze, ispričala mi je Clara.

„ OO, moj Bože?" – ustala sam, došla do nje i poljubila ju u obraz. Nisam znala što joj reći.

„Da, tako je to nažalost bilo. Ali sretna sam jer je moja malena danas jako pametna i imala sam dosta težak period kad sam ju rodila." – i dalje kroz suze Clara govori.

„Nisi razmišljala tada o pobačaju?" – pitala sam ju potiho da ne shvati krivo.

„Bilo je kasno." - kazavši mi to kroz val suza. Skuhala sam joj čaj od kamilice, popila je i tabletu za smirenje. Kada se smirila, počela je zvati jednog po jednog. Razgovori su znali trajati i po 40 minuta. Tu večer nismo dugo radile. Ali smo taj vikend imale dogovorena tri klijenta. Nakon što smo primijetile da nam je za ovu večer dosta, krenula sam se oblačiti.

„Clara, vrijeme je da idem kući." – obratila sam joj se sa zagrljajem.

„Nemoj, možeš ostati ovdje prespavati." – onako u zagrljaju mi je rekla.

„Rado! Znam da ti je potrebna podrška, ali me doma čeka baka i Marie."

„Razumijem. Možeš sutra doći s njima. Cure će se upoznati i družiti, a baka može da radi što želi," – ushićeno će Clara.

„Pitat ću ih. Ako se one slože, javim ti." – osmjehom joj odgovaram.

Drugi dan sam prenijela što je Clara rekla i bez razmišljanja su obje rekle da može.

„Dobar večer, Clara" – ozbiljno će moja baka kada smo došle do Clare.

„Večer." – obratila joj se Clara sa osmijehom i odmah ju je zagrlila.

„Oh, dijete. Ovome se nisam nadala." – ushićeno će baka.

Clarina djevojčica je dočekala moju tako kao da se znaju od malih nogu. Odmah su se počele igrati u Larissinoj sobi. Clara i ja smo počele raditi u njenoj radnoj sobi.

„Clara, dušo. Da vam nešto pripremim za jesti?" – došla je baka pitati.

„ Ako želite, kuhinja je samo Vaša." – Clara joj odgovara pomalo iznenađeno. Ubrzo smo osjetile miris bakine kuhinje u radnoj sobi.

„Uff, što to dobro miriše!" – kaže Clara. Meni je počelo da kruli u želucu i pogleda me Clara i nasmije se. Nakon sat vremena...