ONA je bila deo velikog klana i kriminalne bande, ONA je bila zanosna devojka koja je svojim postupcima zadivila sve kriminalce i postala žena sa mnogobrojnim pljačkama iza sebe a njeno ime je Nataša Ivanović.
Mama je umrla, ne mogu da opišem svoju bol. Moje srce koje je bilo kao planina, se pretvorilo u prah,koji je nestao i otišao zajedno sa njom. Boli, toliko boli da svake sekunde osećam, da mi kroz srce udaraju veliki mačevi, i tako bezbroj puta. Osećam da krvarim, iako krvi nema. Sela sam da popijem kafu, ali sam se setila da je rekla, da pismo nadjem i pročitam, tek kada ona.. Ne mogu ni da izgovorim. Prišunjala sam se i otvorila drvenu kutiju. Isto kao da je ona tu, da spava, tiho sam hodala, zbog osećaja da spava u nekoj susednoj sobi. Pre svega, tu sam našla bezbroj sitnica,koje sam joj kupovala još kao mala. Lančić, četka za kosu i ogledalce u kompletu, mala lutkica od papira, koju sam napravila kao mala, jer se ona uvek igrala sa mnom, a ja sam htela da i ona ima neku svoju igračku. Tu je bilo još mnogo raznih sitnica, što sam ih više gledala, to su mi se više slike iz prošlosti vraćale.
Ostavila sam uspomene po strani,udahnula duboko i uzela sam pismo u ruke. ____________________________________________________________
Nataša, znam da ćeš prva otvoriti ovo pismo, i to me raduje. Nemoj da misliš, da sam izdajica, da sam kreten. Dobro znam da jesam. Ali ne znaš zašto sam postao ovakav. Reći ću ti istinu, ionako mi je ostalo još manje od mesec dana, sve ću priznati Sada svi mislite da sam ja, diler. Nisam, vreme je da se sve sazna. Tog jutra, sam video da je ona devojka,radnica ubacila neku kesicu u ranac, hteo sam da kažem, ali nisam znao kako,ispao sam budala,mnogo mi je žao, jer sam ćutao, a Cile je ispaštao. Eto, priznao sam krivicu, da bih se time iskupio Ciletu. jer nisam bio dobar ortak, dobar brat, dobar drug. Još jednom se mnogo izvinjavam svima. Sramota me je, da vas pogledam u oči Neka mi i Cile oprosti, ovo sam uradio zbog njega, zbog vas Vladimir(Vojke). ____________________________________________________________
Pročitala sam pismo, u jednom dahu, bez i jednog komentara na ovo. Stajala sam nepomično, i gledala ovaj šok koji se svakodnevno odvija pred mojim očima. Smatram da sam donekle i ja kriva za ovo. Zašto mi se ovo dešava? Zašto? Zvala sam ostale da dodju do mene. ____________________________________________________________ Cile: Čekaj,on je to uradio.. Zbog mene? Ja: Da, to je pomenuo u pismu,kao što vidiš. Amadeus: Ovo je strašno, ponećemo ovo pismo advokatu. Neka privede onu kurvu iz muzeja. -Psovao je, drao se. Videlo se da mu je bilo jako krivo i žao. Cile: Odmah, ja neću dozvoliti da moj drug umire tamo. -Tako smo i uradili, zvali smo advokata. Nadajući se da će ta devojka biti privedena. Amadeus: Ja ću je ubiti kunem se. Ne dižem ruku na žensko ali.. Ali ovo nije žensko, ovo je smradina od čoveka. Cile: I ja sam budala, muvao sam je a nisam razmišljao o posledicama. Amadeus: Idem sad da je nadjem i ubijem. Ja: Jesi normalan? Još ako znaju da smo mi ukrali dijamant.. Amadeus: Jebe mi se! Ja ću u zatvor na odredjeno vreme, dok će ona u pakao. Ja ću lično da je pošaljem tamo. Ja. Cile: Pakujte se, idemo kod Vladimira. Ja: U pravu si. Moramo da rešimo ovo. Amadeus: Ne, ne idemo dok ne privedemo.. Ja: U redu je, ne moraš više da psuješ kao kočijaš. Amadeus: Onda ću da joj pošaljem policiju, ne zanima me. Cile: Ali šta ako budu znali da smo mi lopovi? Ja: Valjda bi nas do sad našli. Amadeus: Idem, ne zanima me. Cile: Idemo svi, sa policijom. ____________________________________________________________ -Ispred muzeja. Policajac: Jeste li sigurni da je krivac ovde? Amadeus: Pročitajte pismo opet. Policija: U redu, vi čekajte ispred. -Upali su u muzej, jedan deo njih je ušao unutra, dok je drugi deo opkolio ceo muzej. Policajac: Policija, ruke u vis, ostanite na svojim mestima. Elena Stojiljković nam treba, da li ovde? Elena: Ja sam. -Ponosno je rekla. Sa maksimalnim samopouzdanjem. Policajac: Morate da podjete sa nama, imamo dojavu da ste učestvovali u dilovanju ilegalnih stvari. Elena: Molim? Ja? Pa kako? -Izašli su, dva policajca su je vodila, ona nas je pogledala i odmah skontala o čemu se radi. Elena: Ti si me prijavio je li? Napakostiću ti život. Od danas sam tvoj prilepak zapamti. -Obratila se drsko Ciletu. Policajac: Ne pričaj mnogo drska ženo. A vi čekajte naš poziv, moraćete da dodjete da date izjavu. Elena: Prvo sa mnom da završite, imam i ja dosta toga da izjavim. Policajac: Još nisi ušla u auto? Ulazi, razgovaraćemo uskoro. ____________________________________________________________ -Kada je rekla "Imam i ja dosta toga da izjavim." Jeza je prošla kroz moje telo. Šta ako svi otkriju da smo mi baš ti koji su opljačkali muzej, deaktivirali kamere i lasere, i izašli bez imalo blama, kao da se ništa nije desilo. ____________________________________________________________ 7.deo je gotov i spreman za vas, da pročitate. Hvala što većina vas željno iščekuje nove delove. Pišite mi vaše utiske o novom delu. Vaša: SpontanaLažljivica《♡》.
