ONA je bila deo velikog klana i kriminalne bande, ONA je bila zanosna devojka koja je svojim postupcima zadivila sve kriminalce i postala žena sa mnogobrojnim pljačkama iza sebe a njeno ime je Nataša Ivanović.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-Bučni zvuci cipela, su odzvanjali kako podom, tako i mojom glavom. Osećala sam jaku vrućinu, dok mi je telom krv postajala sve hladnija, a onda naglo počela da vri. Imala sam vrtoglavicu, i neki polu bol u stomaku, osećala sam glad. Zbog dugih i čvrstih konopaca, na mojim rukama i nogama, cela sam bila ukočena, kao neka santa leda, ili kamen, koji se ne pomera. Ali u jednom trenutku, sam osetila, kao da sam pala, u neko more, kao da sam ponovo oživela, te kapljice vode koje su bile posute po meni, toliko su me uplašile, a toliko vratile u život. Kao da je bio ceo okean, a ne jedna čaša vode.
Ja: Šta se desilo? Gde sam? X: Ne brini se ništa. Na sigurnom si. -Ispred mene je stajao, malo stariji ćelavi čovek. Imao je bezbroz tetovaža na rukama. Ja: Ko si ti? I možeš li molim te, da mi objasniš gde se ja nalazim. X: Nisam imao u planu, da ti kažem gde smo. Ali pošto sve devojke vole putovanja daleko od svoje zemlje, reći ću ti. Nalazimo se u Kolumbiji, na ostrvu Rosario Islands. Ja: Kakva Kolumbija? Vrati me brzo u Srbiju. Nemoj da me nerviraš. X: Ne, dok ne dodje šef. Ja: I ti tvoj šef, pusti me odavde, hoću kući. Društvo me čeka, odveži mi ruke. Zašto si me doveo ovamo? Vodi me kući, razumeš li šta ti govorim? -Uprazno sam pričala, čuo me je ali nije reagovao. Nisam sigurna kako sam dospela ovamo, ali sam sigurna da ovo nije jedan od mojih ružnih snova, i da će mi trebati vremena da se izvučem iz ovoga.
Srbija, Beograd.
Cile: Vojke, izadji, došla je policija. Vojke: Jeste li je našli? -Izašao je iz sobe, oči su mu bile jako crvene kao jabuka, od plača naravno. Cile: Idemo da je nadjemo, ne brini. Znam da ti je teško palo sve ovo, ali saberi se. Vojke: Znam ali.. nedostaje mi. Policajac: Gospodine, samo se pomerite sa vrata, moramo da proverimo sobu, možda ima nekih dokaza.
Amadeus: Ima li šta? Policajac: Naša istraživanja ne pokazuju ništa. Proširićemo vest o nestanku, objavite na vašim profilima nestanak. Moramo da proširimo ovu priču, da bi je našli. Sigurno je neko video. Vojke: Nadjite je, molim vas. Ona je nama sve u životu. Policajac: Polako momak, naći ćemo je. Mi smo mnogo slučajeva rešili, i ovo ćemo. Na vama ostaje samo, da budete pribrani i da iznova kačite njene slike, pogledajte dobro šta fali od njene garderobe, to je jako potrebno za opis. Cile: Mi ne znamo, pola njenog ormara, biće teško. Vojke: Nije teško. Njene pidžame nema, to sam video sinoć. Što znači da je nestala preko noći. Amadeus: Zašto nam to nisi rekao? Vojke: Tek što sam izašao iz sobe. Policajac: Eh moja draga deco, sa vama uvek neki skandali. Čuvajte se, ako saznamo nešto, zovem vas.
Kolumbija, Rosario Islands.
X: Jesi li gladna? Ja: Ne. X: A žedna? Sigurno jesi. Reći ću šefu kada krene, da ti uzme neki koktel. Ovo je zemlja, gde je jako toplo, uživaćeš u dobrom koktelu, veruj mi. I nemoj da brineš, ovde nije zima kao u Srbiji, nećeš se prehladiti. Ja: Ne, ne i ne. X: Pa dobro, šta želiš onda? Ja: Da me odvežeš, moram do toaleta. X: U redu, ali pazi, budi mirna. Nemoj da sam ti glas čuo.
-Izašli smo iz male drvene kućice, kada sam izašla i pogledala more oko sebe, osećala sam se čudno i zbunjeno. Ipak, zaspala sam u svom toplom domu, u gradu gde je sneg padao, a probudila se na nekom ostrvu, gde su nežni i pomalo naporni zraci sunca, milovali moje lice. Šta ću ja ovde. Svesna sam da je otmica u pitanju, ali zašto su me doveli na ovakvo mesto? Ništa mi nije bilo jasno.
X: Unutra si imala toalet, ali sam te izveo napolje, da prošetaš malo pre nego što se udaš. Budi zahvalna. Ja: Pre nego što se šta? X: Ulazi i manje postavljaj pitanja. - Ušao je za mnom, u spoljni wc. Ja: Malo privatnosti, molim. X: U redu, neću te pojesti ako budem sa tobom unutra. Bože čudne devojke. -Zatvorila sam vrata i pogledala u mali komadić stakla, bačenog na pod, zamislila sam ga kao ogledalo. Bože ja sam u pidžami, rekla sam. Umila sam se i obavila šta treba, trljala sam svoje ruke koje su utrnule i otekle od jačine stegnutog konopca. X: Jesi li gotova, nemamo vremena. Ja: Sekunda samo. -Gledala sam oko sebe, da pronadjem neki način da pobegnem, ali ništa. Uzela sam komadić stakla i sakrila ga, za svaki slučaj.
X: Brže malo, kako si nezahvalna, još te izvedem napolje bre, da vidiš ovu lepotu, ovo more, a ti mi tako vraćaš. Pa ovaj luksuz nema ni u filmu. -Grubo me je vukao za ruku. Ja: Da mi konopci nisu bili oko nogu, sada bih ti pobegla veruj mi. X: Kako da ne, ulazi unutra. Ja: Upomoć, spasite me. -Vikala sam. X: Ne deri se kujo, ovde te ne razume niko, ovo je Kolumbija, Kolumbija. Ja: Pusti me da idem kući, keru odvratni. X: Nećeš nikada otići. Ja: Misliš? Ubiću te. X: Prekini više, dosado. -Lupio mi je šamar, i krenuo opet da me veže, onim odvratnim konopcima. Ja: Skloni se džukelo, ubiću te kunem ti se. Nećeš ostati živ. X: Umukni. Ja: Pronaći će me moji ljudi, videćeš onda. -Dobila sam još jedan šamar, ovog puta još jači. X: Sad ću ti zalepiti traku na usta, dosadna si više. Kad naučiš da se ponašaš, onda ćemo igrati na lepo. Ne opiri se, dobićeš batine, kakve nikad nisi dobila. Ja: Skloni ruke od mene. -Branila sam se, ali je uspeo da mi zalepi traku na usta, sada je sve stvarno gotovo, ubiće me ovde. Ne znam čak ni gde je moj telefon. A rado bih pozvala društvo, oni su sad sigurno zabrinuti.
Damir: Dobro veče mlada damo.
15. Deo je tu. Ako ste mislili da je kraj, nije, tek smo počeli da mrsimo konce ove priče.
