KLAN

11. D E O

-Probudili smo se mamurni, čim sam oči otvorila, morala sam da povratim jer mi je bilo jako muka, nakon svih pića koje sam popila. Bilo mi je lakše nakon što sam 3 puta izlazila do wc-a i povraćala. Kroz maglu sam se sećala ponečega, ali ne svega. Ne onoga najbitnijeg.
Cile: Jesi li u redu?
Ja: Da, mislim valjda. Idalje mi je muka.
Cile: Normalno kad smo popili i prešli granice normale.
Ja: Ja se stvarno ne sećam ničega, baš sam dobila crnu rupu u glavi.
Cile: Ni žurke? Ni vatrometa?
Ja: Ne, jebeno se ne sećam. Stvarno divna Nova godina.
Amadeus: Pijanice, dobro jutro.
Cile: A ti kao nisi pijanica?
Amadeus: Ja nisam ni pio..
Vojke: Ajde ne laži više.
Amadeus: Reče Vladimir koji je bio toliko pijan da je..
Vojke: Ćuti, ćuti. Ne govori. -Vojke je mislio da će se on izlanuti za njegov i moj poljubac.
Amadeus: Šta ti je čoveče? Spavao si sinoć preko jelke.
Vojke: A to.. Da, hah. -Nervozno je govorio.
Ja: Spremajte se, idemo do grada da jedemo.
Cile: Uvek znaš da me oraspoložiš.
____________________________________________________________
-Onako mamurni smo seli u najbliži restoran.
Amadeus: Prijatno pijanice.
Cile: Gledaj njega, idalje se zajebava.
Amadeus: Mali, jedi to.
Ja: Prijatno, prijatno, nego, ljudi.. Je li i vama nedostaju naše akcije, pljačke?
Vojke: Još pitaš. Nedostaje mi da budem sebičan i blesav.
Cile: Ja mislim da vi niste sebični i blesavi, nego se pravite.
Amadeus: Svejedno i da krenem opet, nemamo za šta. Tačnije, nemamo cilj da bi uradili to.
Ja: Imate li neki predlog?
Cile: Imam predlog da uzmem i dezert.
Vojke: Bravo hahaha.
____________________________________________________________
-Pojeli smo doručak,malo se našalili i krenuli. Vreme je bilo sunčano, bez obzira što je prvi Januar. Dok smo šetali kroz grad zapazila sam jednu firmu. Firmu gde se šiju i prodaju bunde od pravog krzna. Pa makar jedan rukav od bunde, bi nam doneo sigurno milion eura. Zaoštrila sam oči i pažljivo skenirala svaki ćošak firme. Ali svesna sam bila da neće biti svejedno tek tako, ući u veliku firmu i pokrasti par bundica. Morao je da se skuje plan.
Ja: E, aj idite, ja dolazim posle
Vojke: Gde ćeš?
Ja: Da završim nešto. Idite kući.
Amadeus: Ne lupaj, nego nam reci gde ćeš?
Ja: Dolazim brzo. Vidimo se.
-Gledala sam iza sebe da li su otišli, i jesu. Došla sam do firme, prvo sam je gledala nekoliko trenutaka, i onda ušla.
____________________________________________________________
X: Dobar dan, kako vam mogu pomoći mlada damo?
-Prišao mi je jako visok muškarac, verovatno je bio vlasnik firme ili radnik.
Ja: Došla sam da razgledam malo.
X: Sama?
Ja: Da, šta fali?
X: Uglavnom dame dolaze ovde sa partnerima, a ne same.
Ja: U pravu ste. Moj verenik će upravo doći.
-Od nekog straha da će sve propasti. Pozvala sam Vojketa.
Vojke: Halo?
Ja: Ljubavi, dodji brzo u ovu fabriku bundica. Ali brzo. Znaš gde se nalazi sigurno.
Vojke: Ček, šta? Hahah, kakva ti je to boja glasa, zašto zvučiš kao neka sponzoruša?
Ja: Da ljubavi, dodji brzo.
Vojke: Šta planiraš ne znam, ali eto stižem.
-Morala sam malo igre da ubacim, nisam se davno zabavila a pogotovo ne sa Vojketom. Ubrzo je stigao.
Vojke: Ženo moja najlepša. -Shvatio je kako se igramo, toliko me poznaje, da se odmah zaigrao.
Ja: Šta misliš koju bundu da uzmemo?
Vojke: Sve su lepe, vidi ovu skroz crnu, slagala bi ti se uz kosu, a pogotovo uz to prelepo telo. -Vojke se baš zaneo u igru, iako znam da sve što kaže misli iskreno, moram priznati dobro mu ide.
Ja: I ja se slažem.
X: Gospodjice ova bunda ovde stoji samo u izlogu, radi reklame, ako želite možemo uzeti vaše mere i napraviti posebno za vas, ili ako vam neka zapadne za oko..
Vojke: Naravno. Tu smo za par dana, je li tako draga moja?
Ja: Naravno ljubavi. Mislim znate, putujemo mnogo ovih dana, ipak je sezona praznika, ali svratićemo po mere.
X: Svakako.
Vojke: Prijatan dan dobri gospodine.
X: I vama, jako ste srećni što imate ovakvu lutku za sebe.
____________________________________________________________
-Izašli smo.

Vojke: Šta planiraš?
Ja: Saznaćeš.
Vojke: Govori brzo. Znaš da ne volim šifre.
Ja: Moramo da nadjemo dobre kupce.
Vojke: Kakve kupce? Čekaj malo, pa ti to hoćeš da prodaš bubgreg možda, da bi kupila bundicu a?
Ja: Ne lupaj, treba nam kupac, koji će kupiti tu bundicu.
Vojke: Kradeš a?
Ja: Jesi li video? Pravo krzno je u pitanju. Možemo da postanemo milioneri od ovoga. Samo nam treba dobar kupac.
Vojke: Srediću ja to, ne brini.
Ja: Šta si rekao ostalima, kada sam zvala?
Vojke: Ništa, da ti trebam hitno i to je to.
Ja: U redu, idemo da se okupimo i smislimo dobar plan. Za ovo nam treba dobra obuka i naravno pamet.
Vojke: Opasna si, znaš.
Ja: Znam.

-Drago mi je, što je Vojke prvi saznao za ovo. Nekako, on je moj partner u kriminalu. Ali biće teško da sve ovo izvedemo, a pogotovo sada, kada smo u potrazi za dobrim kupcem.

11.Deo je gotov, nadam se da ste uživali isto koliko i ja dok sam pisala ovo. Opet se vraćamo akcijama, jer to je i poenta ove priče, zar ne?
Vaša: SpontanaLažljivica《♡》.