KLAN

14. D E O

-Jutro. 12:07h

Amadeus: Dobro jutro. Ustajte. 12 je pobogu, zašto spavate toliko?
Cile: A daj, što me budiš?
Amadeus: Mislim da bi Nata trebala da vas budi, a ne ja, ipak živimo u njenom stanu. Ona je domaćin, zar ne?
Cile: Ma stvarno. Kasno sam zaspao.
Amadeus: Hoćeš da čuješ, tri zanimljive reči?
Cile: Ajde.
Amadeus: Ne zanima me.
Cile: Haha jako smešno, vidi kako se smejem.
Amadeus: Vojke, Verona. Na noge.
Cile: Nisu oni budale, da se bude ovako kao ja.
Amadeus: Ne lupaj mali, Vladimire, Nataša. -Zvao je i po imenima i po nadimcima.
Vojke: Šta se dernjaš? Čula te je cela bivša Jugoslavija.
Amadeus: Probudi uspavanu lepoticu, idemo do grada.
Vojke: Zašto?
Amadeus: Da trošimo pare.
Vojke: Sad ću da je probudim. -Ušao je u sobu. Hej, kuc kuc, dobro jutro. Gde si? -Nikoga nije pronašao u sobi. Pronašao je samo gomilu otvorenih fioka. Sišao je dole.
Vojke: Nje nema.
Cile: Šta?
Vojke: Nema Nataše.
Cile: Kako je nema, gde je?
Amadeus: U redu, smirite se, možda je otišla da prošeta, ili do prodavnice.
Vojke: Ne razumete, posteljina joj nije nameštena, a ona nigde ne izlazi bez da je namesti. A pritom, fioke su bile otvorene.
Amadeus: Šta hoćeš da kažeš?
Vojke: Moramo da je nadjemo, zovite je.
Cile: Dodjavola, ne javlja se. Telefon je ugašen skroz.
Amadeus: Pretražite njenu sobu, možda ima nekih tragova i dokaza. Ja idem do grada, da proverim pekare,prodavnice. Možda je neko video.

-Cile i Vojke su pretražili sobu, ali nigde nikakvog traga,osim gomile razbacanih stvari. Amadeus je otišao do grada, tražio je, ali ni tamo nikakvog traga. Znali su da policija neće rešiti slučaj dok ne prodje bar 24h jer se ovo ne vodi kao nestanak, već možda kao "Razbistrivanje glave, u samoći." Kako bi policajci to nazvali.

Vojke: Gde je ona? Gde je. -Vikao je kroz stan.
Cile: Okej, stani malo. Sačekaj, doći će. Možda je Amadeus u pravu, otišla je u šetnju. Uzmi popij tabletu za smirenje.
Vojke: Ona ne ide nigde, dok nam ne javi. I ne pominji mi te tablete, udaviću te. -Koliko je bio besan, iskaljivao je svu negativnu energiju na Cileta, koji je hteo samo da ga smiri i pomogne mu.
Cile: Ma da, sećaš se da nam nije javila na vreme, ni za ove bunde. I nemoj da se dereš na mene, i mene duša boli isto koliko i tebe, i ja sam zabrinut.
Vojke: Ali meni jeste, mene je.. mene je..
Cile: Šta je tebe?
Vojke: Mene je volela, razumeš?
Cile: Ne lupaj, ona nas sve voli.
Vojke: Dobro, zaboravi da sam išta rekao. -Bilo ga je blam, jer je rekao na glas, ono što je trebalo da ostane u mislima.

Amadeus: Ima li šta?
Cile: Ništa.
Vojke: Gde je? Jesi li je našao?
Amadeus: Pretražio sam sve, pitao sam ljude u prodavnici i pekari, kažu da nije dolazila jutros.
Vojke: Kako nije?
Amadeus: Smiri se bre, obavestio sam policiju, kažu da će početi sa istragom tek sutra, ako se ne pojavi do tad.
Cile: Šta još kažu?
Amadeus: Da je sigurno u pitanju beg.
Vojke: Beg? Hahahahaha. Lažu. A ako oni neće da pomognu, i da je pronadju, ja ću. -Toliko je bio zaljubljen, da je sada svojom brigom, to i dokazao.
Cile: Šta predlažeš?
Vojke: Da je nadjem. Pa čak i da je sad, negde ispod kamena, naći ću je.
Amadeus: Sigurno nećeš sam da je tražiš?
Vojke: I vi morate sa mnom, ako ne želite, ne zanima me. Sam ću da je nadjem.
Cile: Naravno da hoćemo.
Amadeus: Prvo sačekajmo malo, možda se i vrati. Počećemo da je tražimo, a sutra imamo i pojačanje. Policiju.

-Sati su prolazili, svi su bili nervozni i zabrinuti. Vojke se zaključao u Veroninu sobu.

Cile: Ajde izadji, da prošetamo malo, biće nam lakše.
Vojke: Pusti me. -Kroz gorak i iskren plač je rekao i pogledao njen ormar. Otvorio je i uzeo gomilu njenih lepih stvari.
Vojke: Idalje miriše na tebe, osećam tvoje prisustvo. Kad bih samo znao gde si, zašto si ugasila telefon i nestala bez traga. Molim te Bože, daj mi neki znak da je ona dobro, i da će da se vrati.

Amadeus: Idalje ne otvara?
Cile: Ne, zaključan je u njenoj sobi, mnogo ga je potreslo ovo.
Amadeus: Sve nas je, pusti ga da odmori, naći ćemo rešenje.

-Amadeus i Cile su šetali po stanu, razmišljajući gde bi ona mogla da bude. Dok je Vojke satima bio u njenoj sobi, mirisao njene stvari, gledao njene slike i plakao kao malo dete. Nakon dugog plakanja, zaspao je na njenom krevetu, držeći u desnoj ruci njenu sliku, a grleći njenu majicu u levoj.

14. Deo je gotov. Šta mislite gde se krije Verona (Nataša), i šta joj se desilo, pa je nestala iz sopstvenog stana, napuštajući svoje prijatelje.
Ostavite Vote/Com i time podržite moj trud.
Vaša: SpontanaLažljivica 《♡》.