KLAN

21. D E O

Ja: Ovo je poslednje..

Vojke: Hajde silazi, zašto si se zadržala ovoliko?
Ja: Idem na jedno mesto. Ne čekajte me.
-Izjurila sam iz kuće kao raketa.

Cile: Gde je otišla?
Vojke: Ne znam, isparila je odmah.
Amadeus: Ova devojka je stvarno luda. Da idemo za njom? Da joj se nešto ne desi?
Vojke: Znam gde bi ona mogla da bude.
Cile: Gde?
Vojke: Brzo se vraćam.

Ja: Mama, šta da radim? -Sedela sam pored njenog groba.
Ja: Imam nešto u planu, ja to moram da učinim. Naljutiće se ostali, ali moram. Krize me savest, ne mogu ovako.

-Vojke je iza ugla gledao, ali nije razumeo šta to ona govori.

Ja: Ja ću to da učinim, znam da ćeš biti srećna.

-Uputila sam se ka kući, Vojke se krio da ga ne bih videla.

Vojke: Šta smeraš Nataša, šta? Saznaću, sigurno radiš neku glupost.

Ja: Kući sam.
Cile: Gde si bila?
Ja: Morala sam do mame, nedostajala mi je.
Amadeus: Ja sam mislio da si poludela.
Ja: Ma nisam, nego, gde je Vojke?
Cile: Izašao je da te traži.
Vojke: Tražio i vratio se. -Govorio je dok je skidao svoje cipele.
Ja: Idem u sobu, spava mi se.
Cile: Čekaj, a da jedeš?
Ja: Nisam gladna, laku noć.
Amadeus: Šta je sa tobom? Čudna si?
Ja: Volim vas jako, nemojte to da zaboravite. -Okrenula sam se i pogledala ih.

-Ušla sam u sobu i zaključala se. Stavila sam slušalice i upalila muziku, da ne bih čula kucanje na vratima od strane ostalih, bilo bi mi jako loše, a znala sam da moram ovo da uradim.

Ja: "Dragi moji, izvinjavam se zbog ovoga. Jako ste mi mili i dragi, vi ste moja porodica, prošli smo mnogo toga zajedno. Takodje sada moramo zajedno i u... I u zatvor. Znam, mislićete da sam izdajica, ali nisam. Ovo radim za naše dobro. Mnogo smo grešili i bili loši, to čovek shvati tek kada upadne u nevolju zbog svojih dela. Ne znam kada ćete ovo pročitati, ali znajte da vas volim. Vaša Nataša."

-Napisala sam jedno malo pismo, samo da me ne bi krivili. Da, prijaviću nas sve policiji. Mi smo sebe nazvali "Klanom", a nismo znali da ćemo se upecati u probleme i posledice. Zato je ovako najbolje, odslužićemo kaznu koju smo zaslužili.

Ja: Jako mi je žao društvo. -Suze su same išle, ali znam da je ovo najbolja opcija.

Vojke: Nato? Otvori, tu sam da popričamo. Šta ti je?
Ja: Vojke..
Vojke: Otvori mi, molim te.
Ja: Volim te.
Vojke: I ja tebe volim.. Ali..
Ja: Znam to ali.. Ja tebe volim na isti način na koji i ti mene.
Vojke: Znam princezo, znam.
Ja: Ne mogu više.. Samo mi obećaj da se nećeš ljutiti, šta god uradim.
Vojke: Kako da se naljutim? Ti si mi jako bitna.
Ja: Volim te, a sada idi.

Jutro 7:15.

-Neko je zvonio.

Ja: Dobro jutro. -Brisala sam poslednju suzu.
Policajac: Razočarala si me. Momci ulazite. -Pokazivao je rukom na vrata, dajući znak ostalim policajcima da udju.

X: Nikola, Vladimir, Aleksandar. Izlazite brzo. -Kroz kuću se čuo grub glas, a sva trojica su se uplašila i izašla iz svojih soba, ovo je možda poslednji put da smo zajedno u ovoj kući.

Vojke: Izvolite? Čemu ovakav upad ujutru?
X: Recite mi svoja imena brzo.
Vojke: Vladimir.
Cile: Aleksandar.
Amadeus: Nikola, ali zašto?
Policajac: Vas četvoro idete u zatvor. Kažnjeni ste zbog svojih nedela.
Vojke: Molim? Kako?

-Prvo su meni stavili lisice, a onda njima.
Cile: Verona reci nešto. Nemoj da nas vode. Još smo mladi.
Ja: Žao mi je Aleksandre. Verona više ne postoji, kao ni svi vaši nadimci. Od sada postoje četiri kriminalca: Nikola, Aleksandar, Vladimir, i Nataša.
Amadeus: Jesi realna? Lepo sam rekao sinoć da si luda.
Ja: Samo sekund. -Policajac me pustio a ja sam došla do Vladimira.
Ja: Volim te. -Zagrlila sam ga, ali pre toga neprimetno mu ostavila pismo u džep, crnog kaputa koji sam mu juče kupila.

Nekoliko dana kasnije.

Sudija: Osudjeni ste na 15 godina. Pošto ste priznali krivicu dobili ste 10. Slobodni ste, sudjenje je gotovo.

-Znam mama, da si ponosna. Uvalila sam se u govna, sada se vadim iz njih. Kao i uvek, ali ovog puta uz pomoć pravde. Ostaću ovde koliko god je potrebno, kada odslužim kaznu, imaću mirnu savest. Volim te mama, i čuvaj mi moje drage dečake sa neba.

Nakon 15 godina. Šta se dešava sada?

-Izašli smo pre 5 godina. Nikola (Amadeus) je postao advokat, jedan od najboljih u gradu, našao je devojku, uskoro planiraju venčanje. Aleksandar (Cile) je postao veterinar, uvek sam ga videla u tom svetu, a ljubav.. To ćemo preskočiti. I za kraj.. Vladimir (Vojke) i ja smo se venčali odmah nakon što smo izašli, i sada imamo dve prelepe ćerkice Tanju i Sanju. Tokom boravka u zatvoru smo imali jednu žicu, koja deli muški i ženski zatvor. Nismo smeli medjusobno da razgovaramo, ali smo uspeli jedni drugima da šaljemo pisma, i tako smo dospeli zajedno. Nikada nemojte da se uplićete u mutne vode, tako ćemo učiti i naše dve ćerke. Drago nam je što više nismo kriminalna ekipa već samo porodica. Nikola i Aleksandar su postali divni ujaci, a Vladimir i ja divni roditelji. Naša porodica će tek da se širi.

             ♡                Kraj 1.Sezone.              ♡

Ljudii, gotova je prva sezona. Odlučila sam da krenem i sa drugom sezonom uskoro. Ali pre svega toga, hvala vam svima na čitanju. Nadam se da vas nisam razočarala.  Vidimo se u novoj priči "Porodica Despotović" sa novim likovima i tokom priče. Uživajte. ❤

Vaša: SpontanaLažljivica《♡》.