KLAN

19. D E O

Vojke: Budi se, stigli smo.
Ja: Gde?
Vojke: U Beograd, mala. -Imao je širok i iskren osmeh na licu.
Amadeus: Hvala vam puno, nikad nisam mislio da, policija može ovako da pomogne.
Policija: Naša dužnost je da pomažemo, čuvajte se. A ti zlato, kada se smiriš, dodji i daj izjavu. Ne moraš sad, znam koliko ti je teško, daću ti malo vremena.
Cile: Hvala, ne znate koliko nam ovo znači.

-Ušli smo u moj stan. Toliko mi je falio ovaj prizor.
Ja: Idem da se istuširam. I.. Hvala vam jako, spasili ste me nevolje.
Amadeus: Poludeli smo od brige, veruj nam. Idi istuširaj se.
Cile: Imaš čiste peškire unutra.
Vojke: Uz peškire ide i čista pidžama, zar ne? -U rukama je držao moju crvenu pidžamu.
Vojke: Izvoli.
Ja: Hvala. -Osmehnula sam se.
Cile: Napraviću nam večeru, sigurno ti je falilo da jedeš nešto iz moje kuhinje.
Ja: Itekako, gladna sam Cile, gladna sam.

-Istuširala sam se, i pogledala u ogledalo.. Koliko samo ogrebotina imam, modrica, delova gde je sve otečeno. Na mom telu su bili tragovi od kaiša. U kupatilu nisam imala ništa od šminke, pa sam se nadala da neće niko primetiti. Izašla sam.

Vojke: Da li si dobro?
Ja: Aha. -Nastavila sam da koračam, samo da on ne bi video moje lice.
Vojke: Šta ti je? Nisi okej, vidim. -Potrčao je, i stao ispred mene.
Vojke: Čekaj.. Tvoje lice?
Ja: Ništa Vojke, ništa.
Vojke: Kako ništa, pogledaj šta ti je uradilo ono djubre. Kunem ti se, ući ću u taj zatvor i ubiti ga.
Ja: Nemoj.. Mislim, u redu je sve. Proći će.
Vojke: Ove ogrebotine.. Kako je mogao? Kako?
Ja: Ne brini, dobro sam.
Vojke: Obećavam ti, neće živeti bez da mu ne naplatim ovo.
Ja: Nemoj reći ostalima, ne želim niko da zna za ovo.
Vojke: Moraš to da pokažeš u policiji.
Ja: Nekako ću morati..
Vojke: Nedostajala si mi jako. Nisam spavao, nisam jeo. Bez tebe nisam mogao.
Ja: I ja sam mislila na vas. I žao mi je što se sve odigralo ovako. -Počela sam da plačem.
Vojke: Nemoj da plačeš, tu sam ja. Neće te više niko povrediti. -Prislonio je svoje usne na moje. Baš kao onu noć za Novu godinu. Uzvratila sam mu poljubac.
Ja: Volim te.
Vojke: I ja tebe volim, jako.
-Nekoliko trenutaka smo se zaljubljeno gledali, očima poput dijamanata. Ali smo se sabrali i ubrzo shvatili šta smo uradili.
Vojke: Ovaj.. Ja.. Sigurno si gladna, mislim, ne sigurno nego znam da jesi. Osećaš li miris? Cile je napravio nešto ukusno.
Ja: Da, da, to.. Idemo
-Dodjavola, zbog emocija prema Vojketu, sam izgubila razum i sišla dole sa svim povredama na licu.

Vojke: Evo nas, šta ovo ukusno miriše?
Cile: Od čega da počnemo? Pohovana piletina, jaja, salata.. Nataša? Šta ti je sa licem? -Ispao mu je tanjir iz ruke i polomio se na sitne komade.
Ja: Joj, ne.. -Skontala sam da sam zaboravila.
Vojke: Ono govno matoro joj je ovo uradio.
Amadeus: Jesi li dobro? Mislim, trebali bi kod doktora, dobićeš infekciju.
Cile: Kako je mogao? On nema dušu.
Ja: Društvo, u redu sam. Sad kad ste vi ovde, nemam čega da se plašim. Hajde da jedemo, i idemo u policiju da završimo ovo.
Amadeus: Dodji, hodaj polako.
Ja: Dobro, nisam dete. -Nasmejala sam se dok me je Amadeus držao da slučajno "ne padnem".

-Jeli smo ukusnu hranu, Cile je oduvek znao da nas nahrani, odličnim jelima. Čim sam jela presvukla sam se, iz pidžame u lepi ružičasti komplet. Nisam stavila ni gram šminke, idem tako, da pokažem koliki sam stres dobila.

Policijska stanica.

Policajac: Kako si?
Ja: Bolje, hvala na pitanju.
Policajac: Drago mi je, možete ući da date izjavu, čim Damir završi. -Na pomen njegovog imena, mi se ceo svet okrenuo.
Vojke: Bleda si, ne boj se. Neće smeti da ti pridje.
Ja: Nadam se.

-Damir je izašao, pogledao me samoubilačkim pogledom, dok su ga dva policajca vodila. Verovatno u pritvor.

Damir: E kujo, vidiš šta si napravila? Nećeš se izvuć' iz mojih ruku. Čim te dohvatim ima da te zakoljem. Vidjet ćeš, živu ću te zakopati.
Vojke: Je li matori, dodji obračunaj se sa mnom, da vidimo.

-Vojke mu se zaleteo dok su ga ostali sklanjali, meni se jako slošilo, dok sam slušala njegov glas, i njegove preteće reći, vraćala sam film u glavi, kako me je ubijao od batina, dok sam ja, po prvi put u životu bila nemoćna. Dok me je davio za vrat, jer sam samo htela da odem kući i suprotstavim mu se. Gotovo je, gubila sam tlo pod nogama, kao neka sila koja me je gurnula, pala sam, onesvestila se.

Amadeus: Kome ti pretiš?... Vojke. Cile. Desilo joj se nešto. -Dok su svi stali ispred mene da me brane, ja sam pala, kao šibica, Amadeus je tokom rasprave video, i obavestio ostale, da prekinu sa time i pomognu meni.

Vojke: Ljubavi? Otvori oči, hej, ne ostavljaj me. Otvori oči, brzo.
Cile: Zovite hitnu, drugarica mi nije dobro. Zovite hitnu.....

19. Deo je tu. Opet kraj dela, ima neki čudni zaplet, i misteriju. A pošto se privodimo kraju ove priče, najavljujem vam novu, pod nazivom
"Pododica Despotović".
Cover je radila divna twerking___styless koji ćete moći videti vrlo brzo. Hvala vam na čitanju.❤

Vaša: SpontanaLažljivica《♡》.