DVA MINUTA ZA NADOKNADU/završena

10

Glasan zvuk alarma nije probudio samo nas dvoje, nego i tri sobe ljudi oko nas.
Na prvu smo ga prečuli, a onda je ludi Kramarić došao lupati na vrata jer je njega probudilo.

"Alo!" Lupao je, tek nas onda budeći do kraja. Joško je bio prvi koji je došao sebi, teško i umorno se rastezući. Toplo me pogledao, uputivši mi nježan smješak.

Poljubio me je u čelo, pa se tek onda  okrenuo do natkaza da ugasi ton.

"Mmm..." Teško je prostenjao. "Dobro jutro sunčice." Pozdravi me slatko, pa me jače stegne uz sebe. Ušuškam se bliže i on me primi pod koljeno, da nam isplete noge i namjesti nas ugodnije.

"Jesi se naspavao?" Upitala sam, pa ga zagrlila oko leđa. Dlanom sam prolazila gore - dole, mazeći ga nježno. Nisam bila spremna da se odvojim od njega, imala sam osjećaj da je prerano.

"Onako." Kaže. "Ljepše spavam kraj tebe, definitivno." Rekao je sladunjavo, malo se odmičući od mene da me poljubi u glavu.

"Ružo." Kaže a ja se raznježim. Pomazim ga po licu, pa glavu uronim u njegove grudi gdje utisnem kratak poljubac.

"Moramo ustati, Joško." Odmahnuo je glavom. "Ne." Jače me stegne i nogama jače skupi moje.

Nasmijem se glasno kad me natjera da legnem na leđa, kako bi glavu naslonio na moje grudi. Ruku uvučem u njegovu kosu: "Sta radiš?" Upitala sam ga.

"Ništa." Kaže, pa ruku zavuče ispod moje majice. Palcem je radio kružne pokrete po mom trbuhu, tu i tamo me nježno ljubeći u ključnu kost.

Jače ga zagrlim i poljubim u glavu: "Moramo ići, Joško." Šapnem i on uzdahne. Podigne se na lakat i sa mog stomaka pomakne majicu i tu me poljubi: "Želim da mi rodiš djecu."

Kaže mrtav ozbiljan, mazeći me idalje.

"Ma nemoj? Tek mi je devetnaest idiote. Pusti da izbjegnem onu teen trudnoću, pa ćemo onda vidjeti." On odmahne glavom.

"Nema šanse, do kraja sljedeće godine mi blizance rađaš."  Kaže, pa me poljubi u nos. Rukom prođem kroz onu kosu: "Mhm, samo naredi."

Našalim se. Joško me poljubi, pa rukom me pomazi po struku dižući mi majicu. Ustavim ga odmah: "Nemamo vremena."
Primim onu šaku, pa je izvučem ispod majice.

Nasmijem se kad me nastavi ljubiti po vratu: "Da sam znala da cu te spatulom skidati sa sebe, ne bih dolazila ovde."

"Mhm..." Kaže sarkastično, znajući da lažem. Nastavi me ljubiti a svi planovi koje smo imali nam padnu u vodu, jer provedemo ugodno podne ispod plahti.

...

"Zvale su me cure, hoće da idemo još malo u obilazak jer se vraćamo prekosutra." Kažem mu dok češljam kosu. On klimne: "Ići ćemo večeras van, Broz je našao mali klub tu, blizu nas. Reci im da u devet budu ispred, idemo svi skupa. I uživaj."

Poljubi me u vrat, zagrli oko struka i privuče k sebi. "Ti si moje sunce." Kaže i ja ga primim za ruku. "Volim i ja tebe." Šapnem i on se nasmije: "Znam. Mislim da ja tebe više." Uzvrati šapatom.

"Ne ide mi se." Rekla sam malo kasnije, nakon što smo pola sata proveli sjedeći na krevetu i mazeći se. "Ni meni. Reci da smo izgubili ključ." Odmahnem glavom: "Ubiće me." Kažem.

Pola sata kasnije smo sjedile u kafiću odakle je kretao naš obilazak. Forsirale su me da im prepričam sve a ja ih nisam štedjela detalja.

Njih dve su cičale od sreće svaki put kad bih rekla da me je držao za ruku, da me je poljubio. "Mislila sam da se sve dešava u filmu, a sad... sad živim život iz te neke bajke i cekam da me neko probudi jer ne znam čime sam zaslužila ovo."

Kažem smješeći se. "Rekao je da vam kažem da večeras idemo van, pa budite ispred hotela oko devet." Dodam, pa uzmem gutljaj kafe dok uživam u pogledu.

Katarina me primi za ruku: "Zaslužila si ti to sve, srećo." Kaže ponosno pa me zagrli uz sebe. Marija nam se pridruži, a ja se nasmijem: "Drago mi je da vas imam." Kažem iskreno, pa poljubim svaku u glavu. Prošetamo dalje, obiđemo sve što smo kanile pa se vratimo u hotel- cure u svoj a ja u Joletov.

Tamo se sredim, nervozna jer me je dočekala samo poruka da će nas čekati u klubu. Obukla sam se jednostavno- nisam nosila mnogo stvari sa sobom, a mala crna haljina je bila uvijek must have.

Ispeglala sam kosu, spremila se do kraja pa izašla vani gdje me je čekao taksi do kluba. Deset minuta kasnije smo stigle tamo a ja sam se nemalo iznenadila kad sam shvatila na šta je on spreman.

Sve je bilo organizovano do detalja. Shvatila sam kako je organizovan, ažuran i na sve spreman.

Za nas je bio rezervisan poseban dio kluba, gdje nam je donekle osigurala privatnost. Donekle, ponavljam.

...
"Name?" Upitao je čovjek na vratima. "Am, Leona Dinić." Rekla sam i, nakon što je prošao kroz spisak, našao je mene i cure. Proveo nas je kroz zadnja vrata do podruma koji je zapravo čitav bio VIP dio.

Momci su manje-više bili sami; Juranović i Kramarić su sjedili sa Joškom u jednom ćošku i  mirno su pričali. Mahnula sam im, pa povela cure do njih: Joško se nježno osmijehnuo pa mi pružio ruku.

"Izgledaš kao milion dolara." Šapnuo mi je u vrat pa poljubio moje golo rame. "Ni ti nisi loš." Kažem, pa poručim vino. "Nisam znao da piješ?" Dobacio je Juranović.

Odmahnula sam glavom: "Rijetko i umjereno." Odgovorila sam ozbiljno. "Kao i Jole, a? Našli ste se." Kaže, a mene ovaj stegne oko struka i povuce sebi: "Juranoviću, pred sebe gledaj; ovo je zauzeto."

Povuče me sebi na krilo i posesivnije stegne ruku oko mene. Marija i Katarina se zakašlju a ja prevrnem očima: "Malo pretjeruješ." Kažem mu, a on se nasmješi:"Znam ga. Znam sta misli i hoće. "

Pomazi me po struku pa mi doda svoje pivo. Otpijem gutljaj, pa se upustim u neobavezno čavrljanje s momcima i curama.

Svo vrijeme sam njemu u krilu, čak me natjera da malo plešemo skupa i ja se po ko zna koji put zahvalim što postoji.

Poljubi me u rame, pa nakon što pjesma priđe kraju nas vrati za stol. "Slatki ste mi." Kaže Andrej i napravi puppy eyes. Konobar naiđe pa poručimo još jednu turu, nakon čega mene on potapše po nozi: "Idem do toaleta, čuvaj mi mjesto."

Traži i ja klimnem. "Možeš?" Upitam kada malo posrne međutim, pustim ga kad klimne. Ostanem sama sa nepoznatim ljudima koji su mi osvojili srce, pa nastavimo tračati.

'Bilo ga je strah tog penala." Kaže mi Andrej. "Dobar je u tome, ali spoznaja da ga mama, sestra i ti gledate ga je umalo paralizovala. Jedva je došao sebi- jesi upoznala teta Sanju?"

Klimnem: "Nisam znala za to. Djelovao je prilično sigurno. Jesam, onda na terenu. Navodno joj je pričao o meni." Nasmješim se i on klimne: "Spominje te, stalno. Zaslužili ste jedno drugo, iskreno."

Klimnem, pa pogledam na telefon: "Idem vidjeti je li dobro." Kažem kad vidim da je prošlo skoro dvadeset minuta kako je otišao. Loša ideja, Leona- sve je vrištalo u meni.

Predosjećaj mi je govorio da ostanem, da će se vratiti brzo.

Sa druge strane, briga je bila jača pa sam napravila ono što nikako nisam trebala- pošla sam ka tom WCu, nesvjesna kako će sve što mi je bilo bitno biti slomljeno za par sekundi; kada ga zateknem kraj druge.