Love or Mafia 2

2.

Bude me topli zraci sunca. Za pravo čudo ustajem raspoložena. Odlazim do kupatila i obavljamo svoju jutarnju higijenu, zatim se presvlačim. Kad sve završim siđem dole i odem u kuhinju. U kuhinji su naravno bili moj tata i Hyunjin koji su pravili palačinke.
"Jutro"
"Jutro lepotice"(Hyunjin)
" Jutro. Kako je spavala moja princeza?"(Felix)
"Za pravo čudo sam odlično spavala"
"Hoćeš da doručkuješ? Hyunjin i ja smo napravili mnogo palačinki za sve"
"Naravno. Vaše palačinke ne bih propustila ni za šta"
Hyunjin mi je dao jedan od tri tanjira sa palačinkama, pa smo ih zajedno odneli u trpezariju u kojoj su bili ostali članovi.
"Dobro jutro" Rekla sam kad smo ušli u trpezariju i zadobila puno mekanih i radosnih pogleda i osmeha.
"Neko se naspavao?"(Jisung)
"Izgleda"
"Za pravo čudo"(Minho)
Momci su bili u pravu. Retko kad mi se dešavalo da se ovako lepo naspavam.
Ostavili smo tanjire na sto i seli da jedemo. Atmosfera u prostoriji je bila ona prava porodična. Kao i uvek sedela sam između tate i Jisunga. Nikad nisam razumela zašto je baš Jisung taj koji mi sedi sa leve strane. Tata mi je jednom pričao o tome kako se za vreme jednog obroka desio neki incident, pa je Jisung jedini od članova odlučio da sedne sa moje leve strane. Inače da je Chan tada bio tu verujem da bi on to uradio. No biće drugih prilika da svi čujemo ovu zanimljivu priču.

Nakon doručka sam otišla u svoju sobu. Kao i uvek prvo se trebaju odraditi svi zadaci koje mi Minho zada. Jer ja ne idem u školu. U stvari, JYP će da otvori vrata neke škole za one koji žele da se bave ovakvim životom. A moj tata i Chan su se već pobrinuli da ja budem u njoj. To je mesto na kom učenici uče sve što je potrebno za život u mafiji kao što su: hemija, samoodbrana, gluma, prva pomoć, i još dosta toga. Školska godina počinje za nekih nedelju dana. To znači da ću morati dobro da se spremam da pređem sve nivoe kako bih postala jedan od članova novih bandi.

Nakon dva sata rađenja zadataka odlazim u Minhovu sobu da mu ih dam kako bi ih pregledao.
"Evo zadataka koje si mi dao za danas"
"Super ostavi ih na sto"
Ostavljam zadatke na njegov sto i krenem da izađem iz sobe ali me on zaustavi.
"Rekao je Chan da ti kažem da odeš kod njega u kancelariju"
"Kad ti je to rekao?"
"Pre dva minuta"
"I kad si mislio to da mi kažeš?"
"Svakako sam hteo baš sad da dođem kod tebe da pokupim zadatke pa bih ti i rekao"
"Aha super"
Izašla sam iz njegove sobe i otišla do Chanove kancelarije. Vrata su bila otvorena, što znači da Chan nije radio ništa specijalno, jer su obično zatvorena. Kucnula sam na vrata. On je podigao pogled sa svog laptopa.
"Zvao si me?"
"Da. Uđi i zatvori vrata"
To nikad nije značilo dobro. Chan je to uglavnom radio ili kad je ljut ili kad ima bitne informacije. Zatvorila sam vrata i došla do njegovog stola.
"Sedi"
Kao iz topa odmah sam sela na stolicu preko puta njega.
"Ovako. Imam par stvari da ti kažem"
Rekavši to zatvorio je laptop i usmerio svoj pogled pravo u mene.
"Prva stvar. Zamoliću te da više ne razbijaš tek tako čaše i da nas na smrt prepadaš. Juče smo mislili da je nešto jako loše. Ali hvala Bogu imamo Jeongina da utvrdi šta se dešava. Druga stvar. U ponedeljak počinje školska godina u JYP-ovoj novoj školi. Tako da znaš da se spremiš. Treća stvar. Danas imaš trening sa mnom u pet popodne. Imaš li nekih pitanja?"
"Da. Zašto danas treniram sa tobom?"
"Jisung i Changbin će ići na misiju, a ja sam jedini slobodan da te treniram"
"Super. Mogu da idem sad?"
Klimnuo mi je glavom kao znak da mogu. Izašla sam iz njegove kancelarije i vratila se u svoju sobu. Odlučila sam da iskoristim malo vremena za slušanje muzike, te sam izašla na svoj balkon. Stavila sam slušalice u uši i pustila svoju omiljenu playlistu.

Još jedan deo. Malo je kratak, ali s obzirom da ga pišem u kasne sate još je i dobar. Nadam se da nema puno gramatičkih grešaka. Uživaj te.