-Anni je u komi, u strašno lošem stanju. John je upravo na operaciji, a Ajše je... Tu je zastao, i samo je rekao primite moje saučešće.
Mene kao da je neko u tom trenutku snažno udario. Nisam mogla govoriti, zaledila sam se. Iako smo Ajše i ja na početku bile u lošim odnosima, u zadnje vrijeme smo počele da se družimo. Postala mi je kao majka. I sad baš kada mi je srcu prirasla, otišla je, napustila me je.
Suze su mi se slijevale niz lice, moj život je pao pred mojim očima. Ovo više nije život. Imala sam mnogo novaca ali on nije mogao kupiti život, niti sreću. Bog mi je zatvorio sva vrata, pitala sam se šta li sam ja to učinila da me Bog toliko kazni. Možda je ovo samo iskušenje koje će se dobro završiti, koje će imati sretan kraj. Ili je mom životu došao kraj. Nisam mogla vjerovati šta se dešava. Sve vrijeme mislim da je ovo san, ali ne, ovo je stvarnost.
Zatražila sam da me odvedu kod Raya. Morala sam se uvjeriti je li on dobro. Ušla sam u njegovu sobu i sjela na sofu koja je bila pored kreveta. Stavila sam glavu na krevet i nježno ga uzela za ruke. Dugo sam mu pričala, jadala se. Zatim sam podigla glavu kao da sam dobila snagu. Nježno sam ga poljubila u njegova medna usta. U tom trenutku stisnuo me je snažno za ruku. Nisam mogla vjerovati, probudio se. Ubrzo me gledao svojim smeđim očima. Bila sam presretna, grlila sam i ljubila sam ga. Odmah sam zovnula medicinske sestre. Pregledali su ga i sve je bilo uredu. Bar za sada, nisam mogla ni zamisliti kako će primiti smrt svoje majke. Nisam mu imala hrabrosti reći šta se desilo. Bio je tako sretan da nisam htjela da ga rastužim.
Napokon, ovo dobila sam razlog da živim.
(...)
I evo nakon dva dana su me pustili iz bolnice, oni su još ostali. Kada sam došla kući, bilo je tako tiho i prazno. Kao da su svi zaspali. Nakon nekoliko trenutaka čula sam klepetanje šeikove obuće. Bio je sav oronuo, nije bilo smiješka na licu. Za kojeg sam mislila da ga ne skida.
Kada me je vidio pritrčao mi je i snažno me zagrlio, počeo je plakati a i ja za njim. Sjeli smo u dnevni boravak i duuugo plakali. Više nije bio onaj snažni čovjek, sada je tako klonuo.
(...)
Poslije duugog plakanja, otišla sam pod tuš da se osvježim. Nakon hladnog tuša legla sam na svoj krevet. Bila sam usamljena, kroz glavu su mi prolazili najljepši trenutci provedeni sa Rayom na ovom krevetu.
Bila sam veoma usamljena, ali sam se sjetila Fran. Brzo sam otrčala do nje i sve joj ispričala. Plakala sam, a ona me je tješila. Od jednom mi.je zazvonio telefon, to je bio Ray. Odmah sam obrisala suze, nabacila osmjeh od uha do uha i javila se.
(...)
Nakon razgovora sa Rayom krenula sam u svoju sobu. Ispred vrata sobe vidjela sam šeika kako kuca i doziva me. Odzovnula sam mu se, a on se iznenađeno okrenuo. Odmah me pitao gdje sam bila. Naravno, morala sam mu slagati da sam išla šetati. Ali za sve mi je bilo svejedno.
Nakon kratke šutnje pozvao me je da idem sa njim u bolnicu. Odmah sam pristala. Cijeli put je šutio, nije progovarao. Pri ulazku u bolnicu prišao nam je doktor. Rekao nam je sretnu vijest, Ray, John, Anni će moći danas kući. Odmah sam otišla do Rayove sobe da ga spremim. Kada sam ušla on je pokušavao ustati sa kreveta. Brzo sam mu prišla i pomogla mu. Lagano sam ga zagrlila i poljubila. Rekla sam mu sretnu vijest i pomogla sam mu spremiti se.
Kada smo ušli u kuću odmah su pitali za Ajše. Znala sam da je vrijeme da mu kažem šta se desilo.
Odvela sam ga u našu sobu, sjeli smo na krevet. Jedva sam smogla snage da mu kažem. Kada sam mu rekla bio je slomljen. Prvi put sam ga vidjela kako plače. Snažno sam ga zagrlila i poljubila. Dugo smo zajedno plakali, zatim smo zaspali čvrsto zagrljeni.
Probudila sam se sva u znoju, veoma sam ružno sanjala. Užasno mi je bilo hladno, imala sam groznicu. Nježno sam se privila uz Raya i ugrijala se. Ponovno sam zaspala, ali iz sna me budi kucanje na vratima. Jedva, bez snage sam dopustila da uđe. To je bila Firdevs, naša kuharica. Obavjestila me je da je spreman doručak. Polahko sam se izvukla iz Rayovog zagrljaja i otišla pod tuš. Prijala mi je topla voda. (...)
Probudila sam Raya, i zajedno smo otišli na doručak. Za stolom je vladala potpuna tišina. Tu tišinu je prekinulo snažno kucanje na ulaznim vratima. Neko se derao i dobivao šeikovo ime. Proklinjao ga je što postoji. Svi su se vidno uzrujali. Ali taj čovjek sve više se derao i lupao...
Ko je bio taj čovjek, hoće li se Ray oporaviti, saznati će te u novom nastavku.
Nadam se da vam se sviđa, znam da i nije baš dobro i zanimljivo.
Voli vas vaša Jessica :*
