-On se zove Ajman Haddad iz Sirije, živi u Dubaiu na osnovu studenske vize, ima 24 godine. Rekao je policajac drhtavim glasom.
-Samo malo, ako je ovdje legalno zašto putuje sa ukradenim pasošom.
-Možda se krije od specijalaca.
-Ali zašto?
-Vjerovatno Aiman Haddad član ISIS-a.
-Terorista?
-Da, upravo smo pričali sa njegovim cimerom, kaže da je Haddad postao veliki vjernik i da je prodao sve svoje stvari, a kada ga je cimer upitao zašto, Haddad je rekao da mu one više ne trebaju.
Veoma sam se zabrinula, plašila sam se za Raya, ako je on ima namjeru srušiti ili preoteti avion mi smo gotovi. Nestati ćemo sa lica zemlje. Trebala sam smisliti plan kako ga izdvojiti od ostalih putnika. Ali sam prvo odlučila obavjestiti posadu.
-On je terorista i hitno ga moramo izolovati... Hrabro sam govorila posadi da ne primjete moje zabrinuto lice.
Kada sam se okrenula da provjerim putnike, vidjela sam ga tačno ispred sebe, sve je cuo. Počeo je bježati, a ja sam za njim. Bio je brži od mene, ušao je u toalet i zaključo se. Odmah je nazvao nekoga i na arapskom rekao ''oni znaju, i sve će biti gotovo''. Jako sam se zatrčala i razvalila sam vrata, oborila sam ga na pod a posada ga je privezala.
-Pravite veliku grešku, imam svoja prava. Uplašeno je govorio Haddad.
Pokušala sam ga ignorirati, i poslala sam posadu da mu pretraže prtljagu i sjedište ali ništa nisu našli. Sigurno ga je negdje sakrio, ili ima saradnike u avionu, u svakom slučaju morala sam ga ispitati. I prije, na praksi sam ispitivala osumnjicene ali ovo je drugacije, od ovog možda zavisi 200 ljudskih života. I naravno još loših vijesti od policajca, Haddadov prtljag nije prošao kontrolu morali smo ga hitno naći pretražiti. Dvije stjuardese sam poslala da smire putnike, jer nisu povjerovali u to da se neki ludak napio.
-Molim vas, sve je ovo veliki nesporazum. Opet se Haddad javio.
-Kako se zovete?
-Isadore Baldon.
-Da pokušamo ponovo. Znamo da se zovete Aiman Haddad, i da ste povezani sa ISIS-om. Kakvi su ti planovi i sa kim radiš?
-Nemam pojma o čemu pričate.
-''Oni znaju, uskoro će sve biti gotovo''. To si govorio kad si pričao na telefon, sa kim si razgovarao?
-Zašto bih ti odgovorio kada mi svakako nećete povjerovati.
-Ja sam samo završila kriminalisticki fakultet, ja ne radim za policiju, ali ću svejedno otkriti šta si isplanirao. Znaš li zašto? Zato što je moj muž u avionu i ostali 200 putnika i neću dozvoliti da im se išta dogodi.
-Ja nisam terorista.
-Pa, zašto nisi na listi putnika?
-Vi mislite da sam terorista samo što se moj rođak pridružio Islamskoj državi.
-Letiš sa ukradenim pasošom.
-Ne mogu da putujem pod pravim imenom, šta da radim?
-Zašto si uopšte i krenuo na put?
-Moram se vratiti u Siriju!
-Zašto? Kojim zadatkom?
-Zadatak? Idem kući. Majka mi je bolesna, ima rak jetre. Potpisao sam papire za nju. Moram nekako da dodem do nje. Ostalo joj je samo par sedmica života. Sa njom sam pričao preko telefona.
-Objasni onda ovaj snimak. Vidiš li kako te šerif promatra.
-On je šerif? Vidio je da sam nerovozan, zar ne? Je li to razlog da me vežete?
-Da, i to veliki. Shvatio je da nešto smjeraš, pa si ga zato pratio do zadnjeg dijela aviona i tamo ga ubio.
-Ubio? Kako to misliš?
-Tamo smo našli njegovo tijelo.
-Ne, ne, ne, ne, ne, ne! Ne, ne! Upravo suprotno odmah nakon toga, ovaj čovjekje dobio gomilu poruka na mobtel i počeo je da odgovara na njih,a zatim se izgubio. Čuj, tada sam ga posljednji puta vidio.
-Imamo njegov mobilni, Haddad. Poslao je samo jednu poruku.
-Ne, znam šta sam vidio. Poslao je dosta poruka, najmanje pet.
-Jessica!? Pregledali smo njegov prtljag. Nema pištolja, ni bombe, ništa što bi ukazivalona terorizam. Stjuardesa mi je zadihano rekla.
Dok sam jednim dijelom bila sretna što on nije terorist, a jednim tužna što nisam pronašla ubojicu. Dok sam razmišljala zavonio mi je telefon, to je bio policajac.
-Vlada je potvrdila njegovu pričuo bolesnoj majci, ali dio Haddadove pričene štima. Rekao je policajac.
Izgleda da je šerif Ford imao dva mobitela kod sebe. Nismo našli taj drugi mobitel kod njega, moguće da ga je ubojica uzeo jer taj mobitel je bio dokaz. Mogla sam poruke saznati od mobilnog operatera, ali treba nam dosta vremena da to izvucemo od telefonske kompanije, a mi nemamo vremena. Haddad je još uvek sumnjiv.Možda mu je ovo pokrice, Nešto što će namodvuci pažnju od njegovih pravih namjera. Treba nam taj mobitel, Ako je Ford tipkao poruke,onda bi morao biti povezan sa internetom u avionu, što znači da bi mobilnijoš uvijek mogao biti u mreži. Odmah sam nazvala policajca i reka mu da nade njegov broj mobitela i da ga pozove. Posadu sam rasporedila na sve strane da posmatraju putnike u koga će zazvoniti mobitel. Ali na moje iznenadenje još je bio u stražnjem dijelu aviona. Bila sam veoma znatiželjna ko je slao te poruke i kakvog su bile sadržaja.
-Ovdje je gomila poruka. Rekla sam.
-Vdiš! Rekao sam ti. Oglasio se Haddad.
Poruke su glasile: ''Hej, hajde da se malo zabavimo'' Ko je to? ''Nadimo se u stražnjem dijelu aviona''
Ali kada mu nije htio da kaže o kome se radi, Ford nije htio da ide. I ovdje počinje biti gusto
''Radi kako ti kažem, ili ću ti napraviti problema'' Kakve probleme?? ''One koje nećeš moci riješiti, ukoliko ne postupiš onako kako ti kažem oboriti ću ovaj avion.
Ko god je stajao iza ovih poruka on je još u avionu, što me veoma zabrinjavalo. Ali nešto mi je olakšalo stvar, poruke na šerifovom telefonu su poslane sa pre-paid kartice. Policajci su joj mogli lahko uci u trag. I tako je i bilo nakon nekoliko trenutaka zazvonio mi je telefon.
-Ponovno zabrinjavajuca i pomalo interesantna vijest, vlasnik pre-paid kartice je...
Sada sam malo brže izbacila nastavak. Nadam se da vam se svida, mnogo sam u ovo uložila truda.
U komentare pišite šta vam se nije svidjelo da ispravim.
Nadam se da vam nije ovo dosadno,htjela sam malo zakomlikovati stvar da bude zanimljivije.
Ko će to biti, i da li je to pravi ubojica ili je opet došlo do zabune saznati ćete u sljedecem nastavku koji će biti uskoro.
Nemam slika jer nemam mnogo vremena da nadem pravu, ali kada završim ovu radnju obecavam da cu staviti.
Voli vas vaša Jess <3
