-Victor Kristoph Dietrich je savjetnik u Bramptonovomosiguravajućem društvu. Unajmio je Gdina. Fordaradi zaštite jednog dijela koji se transportuje tim avionom. Rekao je policajac.
-Kakvog komada?
-Radi se o jednom starom Louis Callayevom satukoji vrijedi 13.3 milliona eura.
-Ford ga je nosio sa sobom?
-On je trebao da pazi na njega. Jedan njihov uposlenik voli da nosi takve satove.
-Dali su jednom uposlenikusat koji vredi 13 miliona eura ?
-Da, šalju svoje zaposlenikeu inostranstvo da nose satove na rukamakako ne bi morali da plaćaju porez na njega. Za robu koja toliko vredi, potrebno je da ima nekoko će paziti na nju, pa je Forda unajmioda prati kurira. Ali nešto je pošlo naopako. Kurir je prestao da mu odgovara na poruke ubrzo nakon uzletanja.
-Kako se zvao kurir i gdje je sjedio?
-Aaron Rich, 6A
-Hvala vam mnogo.
Uz pomoć Carly našla sam kurira. Bilo mi je nešto veoma čudno kod njega, on je spavao.
-Aaron Rich? Aarone, budi se. Rekla sam.
Ali je još nešto čudnije, bio je drogiran, ali sat je još bio na njegovoj ruci.
-Ne. Ne. Ne, ne, ne, ne. Nisam smio zaspati. Iz sna je govorio Aaron.
-Ovaj sat je lažnjak. Original mora imati vodeni žig. Ovo je fušeraj. To znači da se nije radiloo terorizmu, već o švercu.
-Ja.... ne razumijem.
-Nosiš falsifikat.
-Ali, gdje je onaj šerif on je morao sjediti tu preko puta mene da pazi na sat.
-Sada mi je sve bilo jasno, lopov nije mogao ukrasti sat jer je šerif bio tu. On je zato izmamio Forda iz prve klase. Koristio je njegov telefon, jer bi on odvukao svu pažnjuna Fordovu devojku, koja je imala motiv. To znači da je lopovznao ko će biti u avionu. Imali su pristup listi putnika,broju sedišta, i Fordovom privatnom životu. I kreditnim karticama od putnika. Imalu su krticu unutra. Aarone, ko te je uslužio pićem? Izgleda da ti je sipao drogu u njega.
-Ne sjećam se. Ali obično je bila ona. Pokazivao je na Carly.
-Ne, ne. ja nisam nikoga drogirala.
-Nije ona, ona je služila pićeu drugom redu. Dobacio je Jim.
-Ne mrdaj. Sa pištoljom u ruci iza mene ja stojala Farrah (stjuardesa).
-Farrah? Ti? Zašto?
-30 godina, Jessica. 30 godina poštenog rada. Bila sam pred penzijom. A šta je Emirates uradio? Proveli su reforme... I ukrali nam penzije.
-Farrah... Ne želiš ovo. Baci pištolj.
-Da li možeš da zamisliškako je bilo služiti ovog pederau prvoj klasi svaki Božiji dan? Slušati njegove priče o tome koliko novca nosi na ruci. A ja nemam ni hljeba da jedem.
-Znači kada si saznala da će onopet letjeti ovim avionom, odlučila si da nešto preduzmeš.
-Čula sam za taj sat. Čula sam da će bitiprodat na aukciji. Za 13 miliona! Ali niko... Niko nije trebao nastradati. Dobro, ja...samo sam reklaFordu da skine sat sa ruke i da se odmakne. Ali kada je vidjeo da Aaronspava... Odmah je znao. Odvukao me je dole udio za prtljag.
-Farrah... To što ti je kompanija uradila je bilo nepošteno. Ali nemoj dodatno otežavati stvari. Ovo nisi ti.
-Nisam. Nisam.
I bacila je pištolj. Sa moje duše je pao ogromni kamen. Otrčala sam do Raya i snažno ga zagrlila. Našla sam pravog ubojicu, avion će sigurno sletjeti.
-Hvala što si mi vjerovala gosp. Jessica, i što steKyleovog ubicu priveli pravdi. Zaručnica od Kyle je rekla.
-Ja...Žao mi jezbog vašeg gubitka.
Gdine Haddad. Žao mi je što smo vas stavili u nezgodnu situacija,ali kada avion sleti, bićete uhapšeni, zbog toga što ste putovalisa lažnim pasošem. Kako god, probaću nešto da sredimsa nekim prijateljima u Dubaiu. Ako se vaša priča pokaže tačnom, vlasti će vam dozvoliti da otputujete u Sirijui vidite svoju porodicu prije nego se nešto ružno desi.
-Hvala vam, Gosp. Jessica.
-Narode, ovde vaš Kapetan. Za koji minut ćemosletjeti u Bosnu u Sarajevo. Molim vas da budete na svojim sedištima. Vežite svoje pojaseve jer uskoro slijećemo. Oglasila se kapetanica.
Sve je napokon gotovo, sletjeli smo, na čvrstom tlu smo. Nisam se htjela odvajati od Raya, preživjeli smo. Ubrzo me zvao šef policije u Dubaiu i zahvalio mi se. Sada se moram suociti sa svojom obitelji. Jedva cekma da ih vidim, ma koliko god da su oni bili nepravedni prema meni, poželjela sam ih. Išla sam sitnim koracima kroz aerodrom dok su me svi pozdravljali, i divili mi se. Ali sve ovo ne može mi pomoći da se što lakše suocim sa obitelji. Ali sada sam u Bosni, na svojoj zemlji i nije mi ništa drugo trebalo. Ispred aerodroma me je čekala mama, ali oca nije bilo. Uvijek je bio sa njom i rekao mi je da će me čekati, njega nema. Mama se zaletjela i zagrlila me je, nije prestajala plakati. Nakon svih tih suza ušli smo u auto. Tokom vožnje vidjela sam da se ništa nije promjenilo, sve je ostalo isto baš kao i prije 2 godine kada sam ovaj grad napuštala. Ustvari nešto se promjenilo u mojoj obitelji svi su me počeli voljeti, znala sam i zašto. Imaju bogatog zeta pa su tako nježni. Gadili su mi se, ali majka je sve vrijeme bila tužna, čak i u kući je vladala neka čudna atmosfera. Odvukla sam majku sa strane i jednostavno sam je pitala.
-Šta je bilo? Šta se desilo? Gdje je otac?
-Pa... Nismo ti ništa htjeli govoriti dok si tamo bila jer bi se brinula.
Samo je oborila pogled i zaplakala.
-Tvoj otac... tvoj otac je...
Nadam se da vam se svida ovaj nastavak, obecavam vam da će biti još krimi dijelova. Kada završim ovu knjigu poceti ću pisati krimi roman.
Šta se desilo njenom ocu? Šta će se desiti kada se vrate u Dubai? Saznati ćete u sljedecem nastavku.
U komentare pišite šta vam se ne svida da mogu to ispraviti.
Voli vas vaša Jess <3 <3
