To svjetsko prvenstvo - Josko Gvardiol 🔚

Rijeka

Prošlo je 5 mjeseci od Katra, Joško i ja smo i dalje skupa, ali nekako ne ide nam previše.. Ja sam u Rijeci, zadnja godina faksa, hvala bogu. Imam još par dana, i onda sam napokon fizioterapeut.

U ovih 5 mjeseci sa Joškom sam se vidjela nekih 3 puta, on je u Leipzigu a ja u Rijeci, tu i tamo sam ja išla u Zagreb pozdravit Joškove seke. Joško i ja jesmo u kontaktu, ali ni to više nije to..
S Mateom sam se vidjela skoro svake praznike, išla bih kod njega u London.

Danas je nedjelja, sutra bi dečki trebali doći u Rijeku na pripreme za Final Four Lige nacija. Iskreno jako sam sretna što ću ih opet sve vidjeti i što ću opet imat prilike pričat s Joškom.

Trenutno sam na putu prema hotelu Hiltonu, Iva me poslala ako mogu provrijet je li sve spremo za sutra. Hilton je trenutno najnoviji hotel u Rijeci i okolici, i iskreno po meni i najljepši.

Ušla sam unutra i zaputila se prema recepciji
"Dobar dan, kako vam mogu pomoći?" upitala me djevojka plave kose na recepciji
"Dobar dan, poslala me menađerica reprezentacije, Iva Olivari, da provijerim je li sve spremno za sutra?"
"Jest, sve je spremo. Mogu vam pokazati sobe ako želite?"
"Hvala vam ali nije potrebno, po uputama sam dobila da bi trebali doći oko 11 ujutro"
"Okej, hvala vam na informaciji, vidimo se"
kimnem i krenem prema izlazu, ne mogu dočekati sutra.

Ponedjeljak, 10:15
"Haloo budalicee" javim se na mobitel u čujem brata i ostale dečke
"Halo Mateo, halo dečkii"
"Nikić, još samo pola sataa, pa smo opet skupa"
"Ej znači nisi svjestan koliko jedva čekam da se svi skupite ovdje"
Ja i Mateo nastavimo pričati još nekih 15 minuta, kad smo prekinuli otišla sam se nabrzinu presvuč i ušla u autobus 32 pa krenula prema hiltonu.

Došla sam u 11:10, izađem iz autobusa, kad ona preko puta ceste vidim autobus na kojem piše "Vatreni", srce mi je počelo tako kucati od sreće, preletila sam do druge strane ceste. Pogledam kroz jedan od niz staklenih prozora, kad ono svi sjede i čekaju sobu. Krenula sam prema ulazu ali me tamo zaustavio zaštitar.

"Kartica od sobe?" upitao je pomalo bezobrazno
"Nemam ju" odgovorim
"Ne možete ući onda, trenutno Hrvatska reprezentacija ostaje ovdje pa nebi htjeli da ih uzrujavate"
"Ja sam tu zbog njih, Mateo Kovačić mi je brat"
"Ne mogu vam vjerovati" rekao je, a meni su se sve dlake na glavi digle.
Preokrenem očima i vidim da netko izlazi iz hotela, moj spasitelj, moj jedan jedini brat
"Mateo!" uzviknem i zagrlim ga što sam čvršće mogla
"Nikić moj mali" uzvrati mi zagrljaj te skuži zaštitara pa se odmakne od mene
"Ona mi je sestra, ona ide s nama unutra" zaštitar kimne i mi uđemo u hotel.

"Vidite tko nam je tuu" kaže Mateo kad se sva pažnja skupi na njega, svi su ustali kako bi me pozdravili, svi osim njega, njega nema..

Još jednom pogledam cijeli hodnik, ali njega stvarno nema.
"Mateo, di je Joško?" pitam pomalo tužno
"Aa pa tebi tvoj dečko fali haa, on će ti doći tek sutra ili u srijedu"
"Još je u Njemačkoj?" Mateo kimne a ja odem sjest pored Šutala i Erlića i počeli smo pričati.

Prošlo je nekih pol sata i dečki su tek sad dobili sobe, Zlatko im je podjelio kartice i oni su krenuli, mene je Mateo povuko za njim pa sam išla s njim do sobe.

Ušli smo u sobu, a soba je prekrasna, Mateo je na 3 katu, i ima predivan pogled.
"Jesi dobila ti karticu?" pita Mateo
"Ne, ja ću spavat u svom apartmanu"
"Nema šanse, bit ćeš s nama"
"Mateo, živim u Opatiji, nemam niti 15 minuta autobusom do tu"
"Ne Nika, bit ćeš tu, šta ti se stvarno isplati svaki dan ić iz Opatije u Rijeku, pa onda opet u Opatiju po stvari za faks pa onda u Rijeku na faks, onda kod nas i nazad u Opatiju. Nemaš toliko buseva Nika"
"Isuse Mateo, bit ću tu možda 2 dana, ali samo 2 dana" kimnuo je i nakon šta je pustio svoje stvari u sobi, otišli smo na recepciju pitat još jednu sobu.

Ja sam dobila sobu na drugoj strani hotela, Mateo je pito ako mogu dobit istu stranu ko oni, ali eto ne mogu. Nakon toga sam vodila Matea da mu pokažem svoj apartman i da pokupim stvari.

Vratili smo se u hotel, oni su išli na ručak ja na faks, nakon 3 sata faksa išla sam na Rujevicu, tamo su imali trening. Mateo mi je rekao da će me tamo pokupit stožer pa idemo skupa u hotel.

Kad smo došli u hotel bilo je već 20:30, oni su išli na večeru, ja nisam jer nisam bila gladna, kad su pojeli podružili smo se kod Matea u sobi i onda u 23 išli spavat, sutra je naporan dan..

Utorak, 11:27
Budi me kucanje na vratima, ustanem se napola u snu i krenem prema vratima, otvorim ih a ispred stoji Mateo sa doručkom.
"Dobro jutroo sekoo"
"Mhm" promrmljam i bacim se nazad u krevet

Nakon 5 minuta vrtenja po krevetu, otiđem oprat zube i dovest se u red, a onda pojedem doručak i pričam s Mateom
"Joško dolazi danas nakon trening" kad mi je to reko da mi se osmijeh rastrgnuo od uha do uha.

Danas sam imala faks od 13 do 16, na faksu je bilo toliko dosadno, i samo sam čekala da napokon dođem nazad u hotel.

16:30
Izađem iz autobusa i uđem u hotel, kad u hotelu krcato navijača, mahnem Mateu da znam da sam se vratila pa odem prema svojoj sobi. Presvučem se i otuširam i spustim se nazad u hodnik i sjednem u mali kafić. Naručim sok i gledam dečke kako se slikaju sa navijačima. Prišla mi je neka djevojčica, može imati 5-6 godina, i pitala me ako se možemo slikati. Naravno da sam pristala.

18:20
Dečki su počeli s treningom prije 20 minuta, meni je tako dosadno u hotelu i jedva čekam da se vrate. Sjedim u fotelji u hodniku i buljim u mobitel, totalno slučajno bacim pogled na vrata, vrata se otvore i on uđe kroz njih. Ja se nasmijem a on me ni ne pogleda. Možda me samo nije skužio..

Uzeo je karticu za sobu i krenuo prema njoj, ja sam krenula za njim.
"Joško" uzviknem
"Ej Nika" samo ej Nika? nema ni zagrljaja?
"Jesi okej?" pitam ga
"Jesam, zašto?"
"Ma ne, pitam samo, ništa, odi ti u sobu" kažem a on se nasmije i ode prema sobi

Ja uđem u svoju sobu i budem u šoku šta se upravo desilo. Nije me ni zagrlio? Šta nismo mi u vezi? Nismo se vidjeli skoro 3 mjeseca a on meni samo ej Nika..

20:00
Dečki su došli sa treninga, Mateo je odmah došao kod mene u sobu.
"Nikić, došao ti je momak" samo sam ga pogledala tužnom facom
"Jeste se vi stvarno već posvađali?" pita
"Nismo.. Nismo ni pričali, kad je ušo ja sam mu se nasmijala a on me nije ni skužio, krenuo je u sobu a ja za njim, zaustavila sam ga i on je meni samo reko ej Nika"
"Ozbiljno ili?"
"Da, i onda je samo otišo u sobu"
"Ma pričat ćete na večeri" kaže

———-
Pa ko je to napokon objaviooo, ne vjerujem da su dečki napokon u Rijeci, bila sam u pon na treningu i eno prekjuce u hiltonu🫶🏼