Noć se spustila kao beli oblaci u leto. To je progutalo mene i Harija u zadovoljavajućem blaženstvu, umirujući naše misli i umorne mišiće. Smestili smo se između zvuka otkucaja srca i mekane posteljine i peperjastih jastuka. Harijeve ruke su me zaštitnički grlile kao dame štiti od velike opasnosti. Bio je to prvi put da smo zaspali zajedno u pravom krevetu i to je najbolji način na koji sam zaspala u poslednje vreme. Uprkos našoj situaciji, bila sam kompletno zadovoljna, takva vrsta koja stvara sreću i divne snove. Tako da je pitanje bilo, zašto sam imala onako loše košmare?
Moj nesvesni um nije otišao do Wickendalea ili do šume kao što sam očekivala. Nije bila žena sa unakaženim nogama niti gospođa Helmen ni Džejms ni Norman.
Bila sam samo ja. Stajala sam u kuhinji dok je sunce sijalo kroz prozore, soba je obojena u svetlo-žutu boju. Radna površina je bila od svetlo belog drveta sa metalnom sudoperom ugrađenom unutra. Drveni ormari su se uklapali sa celom prostorijom, čineći je veoma veselom. Bila je moja i Harijeva kuća. Nije bilo ništa da je označi, ali jednostavno sam znala.
I u tom domu sam prala tanjir. Pokreti su bili kao prava domaćica, kecelja mi je bila oko struka dok sam radila kućne poslove. Kao da je to moja svakodnevnica, pranje tih sudova. Prvo taj tanjir, pa kašika, pa tiganj dok ih stavljam da se suše.ali, odjednom ni je nešto odvuklo pažnju.
kroz prozor iznad sudopere sam videla Harija.
Bio je u crvenom vozilu, vozi pored mene u dvorištu. I onda me je preplavio užas kao da su moji snovi znali nešto neprijatno što će da udari i što čuva tajne. Svetlost je nestala i tamni oblaci su se pojavili napolju. On je nestao iz mog vidikruga ali sam i dalje bila svesna njegovog prisustva. Nije trebao da bude kući.
To me je učinilo radoznalom, ali ne radoznalom da nešto naučim ili da se zapitam već da otkrijem mračnu tajnu za moju sam znala da već postoji. Tako da sam ostavila sudove koje sam brisala. Zatvorila sam vodu i prošla kroz vrata trpezarije pored. Mogla sam videti njegovo vozilo kako ide prema kraju placa, skoro u šumu. I ponovo sa tim čudnim osečajem koje samo snovi imaju, loš osećaj je bućnuo u moj stomak. Parkirao se pored šupe. Nikad nisam bila tamo. Hari mi je hiljadu puta rekao da ne ulazim. Samo sam znala da je ta šupa njegovo mesto; ne treba da ulazim unutra. Ali, bilo mi je dosta njegovog naredjivanja, rekao mi je um, ovo je moj plac (imanje) isto kao što je i njegovo. Danas ću saznati koje tajne krije tamo.
Tako da sam zakoračila sa trema u kovitlajući vetar. Stopala su me nosila preko blede trave, ali nisam osetila rosu koja se nalazila na njenoj boji. Nastavila sam preko dvorišta prema maloj zgradi, moje srce sve brže lupa dok sam se približavala. Ne treba da se bojim, ni Harija ni njegove tajne. Ali jesam, i to je bilo neizbežno. Nisam mogla protiv toga i uprkos mom pospanom umu koji nije govorio mnogo, rekao mi je da ima razlog da budem...
Bila sam blizu sada, on bi definitivno mogao da me vidi. Ali, nisam ga videla da je ušao u zgradu, verovatno je već unutra.
Bila sam na ulaznim vratima.
Sa šakom koja se tresla zakoračila sam unutra, prsti tek da dodirnu bravu. Koji god scenario da mi je u glavi – Hari galami i izbacuje me napolje jer nisam poslušala njegovo najveće pravilo, da ga vidim sa drugom ženom, da otkrijem neke njegove mračne tajne – nisu me pripremile na ono što se desilo kada su moji prsti stegli tu bravu. Otvorila sam vrata i ušla unutra, obe akcije brze pre nego me izbaci. Ali, nakon što sam videla sobu volela bih da jeste.
YOU ARE READING
Chaotic - Psychotic Sequel (Serbian Translation)
ספרות חובבים''Ludilo je zarazno.''
