HURT

Chapter 25

Harry's P.O.V

Vozio sam se vec kilometrima pokušavajući da razbistrim glavu ali bezuspješno. Vozim preko ograničenja i jedina dobra stvar je sto nema gužve na putevima.
Konačno,shvatam da od ovog nema nista pa stajem pored puta,gasim motor koji se pregrijao i izlazim iz auta. Pokušavam se smiriti ali ne ide.

"Idi dovraga!"glasno sam uzviknuo pritom udarivši gumu od auta. Kroz glavu mi prolazi lice osobe koje ne mogu podnijeti,osobu koju prezirem. Svaki put kada hocu da se izvučem iz ovog opstog sranja,nesto me spriječi. Jebemu!

Poslije nekoliko minuta osjetio sam telefon u zadnjem džepu kako vibrira, i bez gledanja ko je pozivalac sam se javio.

"Druže gdje si ti?"cuo sam glas mog prijatelja,pravog za promijenu, sa druge strane slušalice.

"Napolju sam."rekao sam hladnokrvno,iako sam ustvari bio srecan sto cujem prijateljski glas. Pretpodstavljam da pokazivanje emocija nije u mojoj prirodi.

"Jesi li na otvorenom putu opet?
Zaboravio si da imamo sastanak. Samo nas petorica."rekao je nesto tise zadnji dio rečenice.

"Vidimo se za sat vremena kod tebe."rekao sam i poklopio slušalicu. Duboko sam udahnuo a zatim izdahnuo par puta,sve dok nisam bio spreman da ponovo sjednem za volan.

**

"Smucilo mi se sve ovo! Ovo je sranje!" Iznervirano je rekao Zayn dok smo nas četvorica samo se pogledali.

Zayn je bio najtanji sa živcima,gori čak i od mene,u nekim situacijama doduše.
Prevrnuo sam ocima i izašao ispred Liamovog stana ne govorivsi nista. Izvadio sam iz unutrašnjeg džepa jakne kutiju cigareta. Veoma rijetko zapalim cigaretu,ali kada to uradim opusti me. Uzeo sam upaljač i zapalio je. Stajao sam tako sam par minuta dok se nije čulo zatvaranje vrata. Bio je to Liam.

"Stare navike,a?."rekao je misleći na cigaru u mojim ustima.

Slegnuo sam ramenima samo,ali ubrzo je i on izvadio svoje cigare i zajedno smo sjedili u tišini,dok Liam nije napokon progovorio.

"Tražili su od mene da se predam policiji."rekao je.

"Da li me zajebavas?!"ustao sam i bacio cigaru kroz otvoren prozor.

"Odbio sam,naravno. Ali umjesto toga,tražili su da prodam jos robe."nastavljao je pricati.

"Kunem se da ako se ovo ne zavrsi...Ubicu ih.."rekao sam ljuto. Ovo mora prestati.

"To nije najgore..."sada je i Liam ustao i pogledao me u oci. Dao sam mu znak glavom da nastavi.

"Planiraju napraviti neku glupost veceras na novogodišnjoj zabavi,pa sam mislio da odemo na tu zabavu ili sta je vec."
Liam je smireno pričao,upraksao se.

On je bio onaj smireni,koji je donosio odluke. Ja sam bio impulsivan,oslanjao sam se na svoje instinkte,bez puno razmišljanja ponekad.

"Uredu."složio sam se sa njim.

"Ali zabranjen je alkohol. Pogotovo tebi."rekao je strogo.

"Rekao sam uredu."sa stisnutim zubima sam ovo rekao jer sam mrzio kada bi mi drugi govorili sta treba a sta ne trebam raditi...

***

Anabella's P.O.V

Uzimajući u obzir činjenicu da ipak idem na zabavu,morala sam naći haljinu a i masku,jer je zabava pod maskama. Logicno. Srećom,za masku se pobrinula Chloe pa mi je vec ujutro 'dostavila' mojoj kuci. Samo je ostalo da nadjem haljinu. Kako sam vec ispreturala moj ormar,od dna do vrha,napravila sam samo veći problem,jer osim sto nisam nasla haljinu,napravila sam haos u ormaru,odlučila sam pogledati u maminom ormaru. Bukvalno iz mog ormara sljedeci put kada ga otvorim ce krenuti lavina odjeće.
S obzirom da ja i moja mama imamo sličnu gradju,zadnja nada mi je bila njen ormar. Otisla sam do njene sobe i shvatila da mi zapravo nedostaje. Za očekivati,jer je ipak nisam 'dugo' vidjela. Otvorila sam ormar i trebalo mi je vremena da se snadjem: pod 1.zato sto to nije bio moj ormar; pod 2.zato sto su stvari bile uredno poslagane.
Nakon par minuta 'potrage' ugledala sam zuckastu haljinu sa imitacijom perja na gornjem dijelu haljine i isla bi dobro sa zlatnom maskom koju sam dobila. Napokon sam riješila glavni problem.

Sisla sam u dnevni boravak i vidjela da imam jos vremena jer ce Jennifer doci po mene oko devet sati,a sad je bilo 19:01 na satu. Luke je vec izašao iz kuce pa sam bila sama. Uzela sam telefon u ruke i napisala mami poruku u kojoj sam joj čestitala Novu godinu malo ranije i usput objasnila zasto. Dok sam čekala odgovor otisla sam iz dosade citati stare poruke. Naišla sam i na one jezive poruke koje sam primala prije,ali srećom sad su prestale. Nasla sam i svoje poruke sa Harryjom,kojih nije bilo puno. Ne znam zasto bi ih i bilo.

Ostavila sam telefon i prezalogajila nesto u kuhinji a zatim se otisla obuci.
Maska i haljina su bili stvoreni jedno za drugo, a crveni karmin se veoma dobro slagao za divno čudo. Obula sam se i sacekala Jennifer koja je došla za pet minuta. Pozdravila sam je i usla u auto. Nosila je crvenu haljinu pomalo balsku haljinu a maska joj je bila podignuta jer je vozila.

"Svidja mi se haljina!"rekla sam joj.

"Hvala!..Da li si upoznata sa pravilima zabave?"pitala me dok je pogled držala na cesti.

"Postoje pravila?"pitala sam je.

"Da! Kao prvo,zabranjeno je doci sa pratiljom suprotnog pola."rekla je kao da je to najociglednija stvar na svijetu.

"Okej..Nije kao da imam problem sa tim.."rekla sam sa osmijehom.

"To nije sve. Postoje tri glavna pravila:nema pratilje,maske su obavezne do ponoći,i u ponoć,nije bitno gdje i pored koga se nalazis,moras podijeliti novogodišnji poljubac sa osobom najbližoj tebi." Sirom sam otvorila usta na ova 'pravila'.

"Ko je izmislio ta pravila?! Glupa su." Ozbiljno,necu se ljubiti sa nekim strancem.

"Anabella samo opušteno. Nije bitno koga poljubis svi znaju da je to samo obična zezancija i da ne uključuje nikakva osjecnja. Opusti se i zabavi se."rekla je sa osmijehom i sa tim riječima ugasila auto i izasla iz njega,a ja za njom.

Ušli smo u klub a muzika se cula na sve strane. Klub je vec bio pun a svačije lice su krasile maske.

'Opusti se i uživaj' sama sam sebi rekla i ponadala se da ce ovo biti noc za sjećanje..."

****