HURT

Chapter 14

Tifany, glavom i bradom. Prva pomisao da joj zalupim vrata pred nosom malo je hvalilo da postane realnost, ali onda shvatim da je to nekulturno i drsko, ono sto bi Tifany mozda uradila. Ne zeli da spadnem na njen nivo. Umjesto toga , samo prevrnem ocima.

"Mogu li pricati sa Lukeom?"

Ona se ni ne trudi da se ponasa makar malo dostojanstveno.

Ali sta sam mogla očekivati od nepristojne osobe poput nje , koja se ne zna ni predstaviti a kamoli pozdraviti.

"Zdravo i tebi."

Rekla sam krajnje hladno, nije da sam htjela ostaviti dobar dojam.

"Trebam pricati sa Luke-om."

"Zašto bi ti trebala Lukea ?"

Uvija svoj plavi pramen kose prstom, i ne pridaje pažnju meni ni okolini. Zaključak:previse je zaokupljena sobom.

"Stvarno ne razumijem... Kako bi neko mogao da bude zaljubljen u tebe ili kako ljudi uopste opstaju u tvojoj blizini... Uzimajući u obzir tvoje pametovanje i antipaticnost."

Polako je govorila i svaku rijec je posebno naglašavala.

Nesto je u meni prokljucalo i zalupila sam vratima sto sam jače mogla.

"Je li sve u redu?"

Luke me pitao.

"Tifany je bila ovdje. Tražila te je... Ali je bila veoma neprijatna pa sam jednostavno zalupila vrata."

Luke je imao šokiran izraz lica.

"Zašto si to uradila ?"

"Ne svidja mi se , blago reci. A jos uzimajući u obzir njeno ponašanje... Kada ste se vi uopste počeli "družiti" ?"

Ne želi valjda da je odbrani.

"I ti se družis sa nekim osobama koje ja ne volim, pa ipak ti nista ne govorim."

Produžio je hodati prema kuhinji.

"Koje ti ne volis ? Kao ko na primjer ?"

Bila sam znatiželjna.

"Harry mozda... Nemoj pokušavati poricati to."

Rekao je kao da mu je to toliko smetalo pa sa tolikom mržnjom ili nekom neodređenom emocijom.

"Harry ? Ne , to je drugacije, mi se praktično ne podnosimo."

"Da sigurno."

Odvratio je sarkastično.

"Ne mogu se ponašati prema Harryju kako ti hoces ili ja, jer vjeruj mi, nije mi bas na dražoj listi osoba."

Ne mogu reci da mrzim Harryja. Jer ipak koliko to poricala nesto me privlači prema njemu. Ta njegova tajnovitost ili taj njegov stav, ali to je sve. Nikakvih osjecanja.

"A zašto je to ?"

"A kako bi se ti ponašao prema nekome ko te je spasio od silo..."

Ugrizla sam se za jezik. Nisam zeljela to izgovoriti.

"Anabella sta mi ne govoriš?"

Glas mu je bio veoma tih, zabrinut, ali činilo se kao da se kontrolirao.

"Spasio mi je život."

Rekla sam tiho i zažmirila.

"Sta ? Taj gad ! Kako se usudjuje ?!"

Luke-ova reakcija me iznenadila.

"Luke , uredu je."

Pokušala sam ga smiriti.