HURT

Chapter 11

Srce mi je počelo lupati nenormalno , i imala sam osjećaj da gubim tlo pod nogama .Vrata lifta su se počela ponovo otvarati, i dobila sam jasniju sliku čovjeka koji me zadnjih pola sata proganja. Vidjela sam poznatu figuru ,i na neki način odahnula. Harry.

"Da li si ti poludio ? Zamalo sam dobila srčani ?!"

Rekla sam , i uhvatila se za glavu, jer mi se i dalje vrtilo u glavi. Leđima sam se naslonila na zid lifta i duboko udahnula .

"Sta ti uopste radiš ovdje ?"

Pitala sam ga , čim sam smirila disanje a i otkucaje srca, veoma očigledno pitanje.

"Imam prijatelje u ovoj zgradi ."

Rekao je smireno i ležerno, a ja sam samo podigla obrve , dajući mu do znanja da mu ne vjerujem. Zaobišla sam ga , i pritisnula dugmic za 20. sprat.

"Upozorio sam te. Ja samo želim da budes sigurna."

"Ovo prije izgleda kao da me uhodiš !"

Zašto je njega briga uopste ? A od čega mogućeg mi se nešto može dogoditi ?! Pogledala sam ga , a on je slegnuo ramenima. Zatim se okrenuo , i počeo naizmjenično da pritišće dugmiće u liftu.

"Sta dovraga radiš ?! Da li želiš da se zaglavimo u liftu ?!"

On stvarno zna kako nekoga iznervirati.

"Opusti se . Stalno to radim ."

Nakon otprilike 30 sekundi , čuo se onaj prepoznatljivi zvuk kocenja. I naravno , lift je stao .

"Harry !" Zajaukla sam i udarila ga po ruci.

"Pa neko ce doci i popraviti lift , a taj neko je vjerovatno vec na putu."

Odgovorio je smireno , kao da je nije nikakav problem. Možda za njega ! Osjetila sam nervozu i počela sam znojiti , sto je vjerovatno zato sto imam strah od malih prostora. Pokušala sam se smiriti tako sto sam sjela na pod i čekala da neko popravi lift.

"Većina djevojaka bi dala sve da bude sama sa mnom u zatvorenom prostoru ."

Rekao je sa ponosom kao da govori da je otkrio novo svjetsko čudo.

"Pa ne i djevojka koja je klaustrofobična !"

Prevrnula sam ocima i pokušala da se smirim, a Harryjevo neprestano zurenje ne pomaze.

"Zar ne misliš da bi bilo dobro da iskoristimo situaciju i da se zabavimo ?"

Imao je polu-smiješak , koji je na neki način bio zavodljiv.. Woah, woah.... Da se ne bunim, klaustrofobična sam , i to me tjera da mislim čudne stvari.

"Ako misliš da me odvuces u krevet ili u tvoj zagrljaj , možeš samo maštati o tome . Ja nisam kao ostale koje jedva čekaju da dospiju u tvoje ruke !"

"Pa mislio sam da odigramo "20 pitanja" ali ni tvoja ideja nije losa."

O Boze ! Zašto sam ja uopste pomislila na to ? Osjećala sam vrelinu u obrazima sto se ne dešava tako često. I ponovo taj osmijeh . Nekad poželim da je malo ruzniji ili normalniji, jer bi se tada bilo lakse svadjati.

"Koliko je vremena prošlo otkako smo se zaglavili ?"

Pitala sam nervozno, jer situacija nije išla u moju korist.

"Pa otprilike.... 5 minuta."

Okej . Da li se neko šali ? Samo 5 minuta ? A daj čovječe , pa poludicu !