Tajna Monaka

1

-Cao mama, cao tata. -stanem ispred njih koji su zagrljeni u dnevnoj sobi. Ah ta ljubav.

-Mila, kako je bilo? -bilo je odlicno idem u Monako? Da li tako da kazem?

-Predivno ovaj... -kada mi je Ema rekla za Monako mislila sam za mesec ili cak dva a ne za dva dana !

-Idem na put za dva dana sa Emom, insistirala je.

-Gde idete? -tata me pita, moji roditelji su uvek bili puni podrske i ljubavi, tako da nisam ni ocekivala da ce me smarati. Pored toga, imam svoju ordinaciju, diplomirani sam psiholog.

-Monako. -kazem nasmejano

-Divno duso! -prva progovori mama.

-Bas lepo. -progovori i tata.

-Nadamo se da ces se lepo provesti. -kazu i ja krenem ka sobi kad se zacuje zvono.

-Ja cu. -najbliza sam. Otvorim vrata i zastanem u mestu. Ne on.

-Ne ti. -kazem i krenem da zatvorim vrata ali in ih zaustavi.

-Kler... trebas mi minut, obecavam. Samo minut. -dunem besno i navucem papuce.

-Mama ispred sam! -zalupim vratim i krenem iza kuce. On me prati. Stanem u uglu gde nas niko ne vidi i okrenem se. On blene u moju haljinu sa podignutim obrvama.

-Sta zelis Nejtan? -prekrstim ruke na grudima jer je hladno.

-Tebe ljubavi, moras da mi oprostis! -kaze gledajuci me milo, znam taj pogled

-Da kako da ne, da neces i muzicku zelju? -podsmehnem se

-Ma daj, jedna greska i sve ces baciti u vodu? -pita i to me razbesni

-Ja da bacim u vodu? Cujes li ti sebe? Ti si taj koji je ceo nas zivot bacio u vodu i nisi ni trepnuo! Ali znas, otvorio si mi oci i hvala ti na tome, vise nikada necu verovati muskarcu, pogotovo ne tvojoj vrsti!!!

-Kler i sama znas koliko te volim, sve cu uciniti da mi oprostis.

-Nejtane, necu ti oprostiti, znas da necu, odustani na vreme i pusti me da se oporavim.

-Kler...

-Ne! -prekinem ga.

-Ukoliko zelis imalo postovanja od mene, oticecez, odmah! -pogleda me sazaljivo ali dragi vise ne padam na taj pogled. Okrene se i krene ka svom autu. Nakon sto ode ostanem jos par trenutaka napolju i napokon udjem.

....

-Bestidnik! I samo je tako dosao? - u avionu prepricavam Emi dogadjaj od pre dva dana.

-Ma promenimo temu, jednostavnoi se gadi! -kazem i otpijem samoanjac. Ema je resila da bude all inclusive. Kada je ina u pitanju to i nije toliko tesko s'obzirom da je suva bogatasica.

-U pravu si, nacicemo ti utehu u Monako, mozda nadjemo dva slatka brata. -prevrnem ocima

-Ne zelim ni da pomislim na muski rod bar jedno godinu dana. -okrene se sokirano prema meni

-Kakva si ti budala! Pa zamalo si se udala i sebi presudila! Sad treba da probas sve sto nikada nisi! Uostalom, Nejtan ti je bio prvi decko, moras da steknes iskustva da bi znala sta ti odgovara!

-Ema... -zazvoni mi telefon is izvucem ga iz tasne.

-To je moj brat! -kazem joj pa se javim na video poziv. Moj brat je vec dugo u Svajcarkoj, ima lanac firmi.

-Batoo! -kazem veselo i podignem casu.

-Kler? Jesi li ti to u avionu? -pita namrsteno. Da, stariji brat. Ema skrene telefon ka njoj.

-Da Den! Imas neki problem sto sam ti ukrala sestru? -njih dvoje su oduvek kao rogovi u vreci, nasmejem se

-Ko zna gde je sada vodis jezicata! -kaze joj i nasmeje se

-Nemoj ti meni jezicata, konju jedan! -saljivo mu vrati i ja okrenem telefon ka sebi

-Idem u Monako neplanirano, sta ti radis? -moj brat je prelep, dzentlmen i moj omiljeni savetnik. Da vise mi je on davao saveta nego mozda cak i Ema.

-Lepo sto idete, ja imam slobodan dan pa rekoh da vidim sta radis. Necu da Vas davim uzivajte!

-Cujemo se. -prekinem i Ema izdahne

-Dala bih mu da me davi. -kaze zamisljenk

-Ema! -nasmejem se

-Sta? Zauvek ce mi biti neostvarena zelja. -zamislim se

-Pa ostvari je. -kazem joj kroz smeh

-Ah... -nisam je dalje nista pitala samo sam se zagledala u pogled iz aviona i razmisljala o bezbroj stvati.

...

-Prvo je vece Ema, ne moramo odmah da izadjemo! -kazem dok se umorno bacam na krevet. Samo sto smo usle, ona vec predlaze da se sredjujemo i krenemo u "zivot".

-Ne zelim da propustimo ni sekundu! Veruj mi, osecam da je veceras bitno vece! -prevrnem ocima i otvorim kofer. Ponela sam sve stvari koje su mi bile "zabranjene" da nosim u vezi. A zabranjeno bi znacilo sve sto je iznad kolena, dekoltiramo, crveno, jer sta ce zauzetoj devojci tako jarka boja? Sad kad malo bolje rqzmislim , jesam bila glupaca u toj vezi.

Pogledam se u ogledalo i mozda po prvi put posle duzeg vremena sam odusevljena svojim telom, smrsala sam oko pet setst kilograma od raskida i stoje mi savrseno, kosu sam juce osvezila tek da promenim nesto a koza mi nikad nije bila blistavija. Mozda je Ema u pravu, treba malo da prozivim. Bog mi je dao drugu priliku zar ne?

Izvucem bordo haljinu sa golim ramenima, strukirana i malo ispod mog dupeta. Stavim kais koji mi je Ema kupila za rodjendan, trula visnja stikle, zlatne mindjuse i pustim kosu. Popravim malo karmin, dodam maskare i spremna sam. Nikad mi nije trebalo puno vremena da se spremim jer imam lepe crte lice i sve sto treba je da ngalasim malo smedje oci, puna usta, i malo rumenila i spremna sam. Gusta kosa boje cokolade uvek poslusna padala je u valovima. Da definitivno sam zadovoljna sobom.

-Wau. Nisam te videla ovakvu jos od srednje skole. -okrenem se prema Emi. Ona je bila prelepa ali totalno drugaciji tip od mene. Plavusa, plave oci i nekako bomba u svakom smislu. Jedino nam je stil bio razlicit u svemu ostalom smo se manje vise poklapale.

-Svidja ti se? -pitam dok stavljam jos malo ruza.

-Izgledas mrak! Bas kako treba! Idemo! -pokupim torbicu i pre nego sto izadjemo stavim parfem i pogledam se u ogledalo. Zadovoljna... samo. Skinem zlatnu ogrlicu koju mi je poklonio Nejtan za rodjendan i zagledam se u nju.

Volim te Kler.

Malo sutra. Otvorim kantu i samo je ispistim. Proslost. Ne treba mi to. Napokon izadjem iz sobe.

Evo pokloncica za praznike...❤️