Tajna Monaka

17

-Gospodin i gosti su u salonu. -cim udje doceka me Gabriela, Eliotova kucna pomocnica.

-Hvala, Gabriela. -klimnem i krenem ka salonu. Gosti? Skinem kapu i zakoracim u dnevni boravak. Vidim kako Eliot stoji a njegova majka sedi na ugaonoj. Tu je i covek okrenut meni ledjima.

-Kler... -Eliot kaze kao da je jedva docekao da dodjem. Zbunim se kad se gost okrene jer ugledam ni manje ni vise Nejtana

-Zdravo, Kler. -kaze smireno dok ga ja gledam namrsteno

-Nejtane? Sta radis ovde? -on se nasmeje neprijatno i onda progovori zmija od moje svrkve.

-Dosao je da otvori mom sinu oci i naravno povede tebe i svoje dete kuci. -rasirim oci i zateturam se ali me Eliot uhvati i okrene ka sebi. Uhvati me rukama za obraze i natera da ga pogledam.

-Ne moras nista da objasnjavas nikome sem meni, jasno? -klimnem glavom i on se sagne i ponese me. Provalim da idemo u njegovu kucnu kancelariju. Cim udjemo sedne me na kauč i okrene se prolazeci rukom kroz kosu. Dodjem malo sebi i ustanem.

-Eliote... -dozovem ga i on se okrene i uhvati me za laktove gurajuci ka kaucu.

-Sedi... -zadrzim se u mestu

-Ne. -kazem i on se namrsti.

-Znam da se ne poznajemo toliko dugo da bi mi poverovao ali...

-Verujem ti. -presece me i ja se sledim.

-Nikada ne bih to uradila. Ne tebi. Nikome. Zadnji put sam ga videla pre mog prvog dolaska ovde. -kazem gledajuci j njegove lepe, crne oči. Klimne i vrati me da sednem.

-Ne znam zasto je dosao... -kazem iskreno.

-Ne znam Kler, verujem ti ali mozes li mi dati malo vremena da resim ovo?

-Mozes li da zoves Nejtana ovamo? -kazem ne gledajuci ga i vidim da samo stoji.

-Zasto? -cujem prekor u njegovom glasu.

-Zelim da ga pitam nesto. -izgivorim i podignem pogled

-Ne moras ti nista... -prekinem ga

-Obecavam da cu ti objasniti kasnije, samo ga dovedi. -kazem mu prkosno i on pocne glasno da dise. Iznervirano ode i ja odmah ustanem i uzmem svoj telefon. Ukljucim snimanje i stavim ga na njegov sto cekajuci bivseg decka. Prodjem rukama kroz kosu i zapitam se cime sam ja ovo zasluzila. Zar zena vidi toliko zla u meni ili ne moze da kontrolise svoje?

-Ljubavi... -zacujem glas koji me tako irititira i okrenem se. Zatvara vrata i smeska se zlobno.

-Zasto si dosao? -pitam vec skrhano. Ne mogu vise ovo...

-Pa da te vratim. Znas da si mi nedostajala. -stavi ruke u dzepove gledajuci me.

-Nejtane znas dobro da sam te odbila jos pre nekoliko meseci!

-Znam... ali iskrsla je prilika i... -slegne ramenima i ja povezem.

-Koliko ti je dala? -pitam i on se nasmeje

-Toliko da mozemo da zivimo gde budes zelela? -odmaknem se korak

-Zasto si pristao? -prekstim ruke na grudima.

-Ko ne bi? -slegne ramenima.

-Dala mi je koliko ja zaradim za deset godina Kler... -nastavi.

-Gadis mi se Nejtane. Bio su bolji od ovoga! -okrenem se i uzmem telefon.

-Zao mi je sto si i dalje glup! -pokazdm na telefon i on se izgubi.

-Kler! -izvadi ruke iz dzepova.

-Da Nejtane, sve cu dokazati! -krenem ka vratima i on me zadrzi u mestu.

-Zao mi je ali bez para necu ostati. -istrgne mi telefon. Krenemo da se otimamo i on u nekom trenutku samo ubaci telefon u duboku vaznu sa vodom. Pogledam ga razocarano.

-Koliko si zapravo odvratan! -kazem besno i u tom trenutku vrata otvara Eliot.

-Dobar pokusaj, idiote. -kaze Nejtanu i dok mi zacudjeno gledamo u njega prolazi pored nas i pali kompijuter koji okrece ka nama. Dok se monitor pali okrene se kao Nejtanu i diskretno mu pokaze na zidni ugao iza sebe. Nejtan podigne glavu kagano i ja sa njim i nasmejem se. Kamera. Ulazi i gospodja svrkrva koja me gleda kao i uvek nadmeno ali sad vec sa zlim osmehom.

-Na vreme, majko. -snimak se pali i Eliot premotava. Tacno kada Nejatn ulazi pocinje snimak. Ozvucenje je fantasticno, snimak takodje i sve sto se desilo sada vide i oni. Izdahnem i smirim se. Bude mi drago jer ce istina izaci na videlo. Snimak se zavrsava i Eliot se okrece ka njima.

-Ti. -pridje Nejtanu i vidim koliko je besan ali se suzdrzava.

-Slobodno nestani sa svim svojim parama koje ti je dala i pokusaj da me ne sretnes ni na odmoru jer se necu suzdrzavati kao sada. -Nejtan trepce i gleda ga uplaseno.

-Odmah! -vikne Eliot i ovaj se usere od straha i ode ubrzanim korakom.

-A ti...sramno. -pridje lagano majci koja i dalje drzi uzdignutu glavu.

-Ne mogu ni da te nazovem majkom koliko me je sramota zlobe na koju si spremna. Bicemo u sluzbenon odnosu od sada, razmislicu da li ces ikada smeti da vidis dete ... -

-Zbog nje Eliote da majku... -prekine ga ali ne zadugo jer se Eliot iznervira

-Nisam zavrsio! -uplasi se ona i ustukne a on zarezi.

-Imas pravo da me vidjas samo na skupovima i u novinama, ovo sto si danas uradila je preslo svaku granicu. Ne zanima me da li ti se Kler svidja ili ne... ja nju obozavam i ako iskreno zelis da ti oprostim, obozavaces je i ti. -ona se iznervirala. Dise glasno.

-Sad idi, ne mogu da te gledam! -gospodja me pogleda pogledom pune mrznje i samo se okrene u njenom stilu. Bacim se na krevet i izdahnem.

-Kler... -Eliot sedne do mene i uhvati me za ruku.

-Dobro sam... mislim. -dotaknem stomak.

-Molim te izvini, izvini, izvini... -prekinem ga i stavim ruku na njegov obraz

-Verovao si mi... -kazem i on preklopi moju ruku svojom.

-Nesto je u tebi... kao da te poznajem ceo zivot. -i stvarno sam se i ja tako osecala.

-Energija. -kazem i on me poljubi u celo.

-Necu vise dopistiti ovo, obecavam. -klimnem umorno glavom i naslonim se na njegove grudi.