Tajna Monaka

2

-Ema dostaa! -ne mogu da prestanem da se smejem dok konobar spusta desetu turu tekila ispred nas. Nalazimo se u nekom baru, muzika je glasna, muskarci su odvazni i stalno prilazi po neko a Ema i ja ne mozemo da dodjemo do daha koliko lupamo gluposti.

-Na primer ovaj iza tebe verovatno misli u sebi kako ces da se odusevis kad ti pridje a u stvarnosti reci ce samo " Jesu li dame za drustvo" -izimitira muski glas i ja zabacim glavu od smeha a onda ugledam lika o kojem je pricala. Pogledamo ga suzdrzano a kada izgovori bas ono sto je ona i rekla nasmejemo mu se u facu i on jadnicak ode.

-Ema upisacu se od smeha, prestani! -ova tekila me radi na smeh.

-Ne brini, nece se primetiti u toj haljini. -opet lupi i ja je gurnem.

-E na primer ovo je muskarac. -Emi se zacakle oci i ja se okrenem na vreme da vidim plavusana kako prilazi pored nas i prica sa sankerom.

-Baci se na njega. -kazem joj i ona rastrese kosu i ustane.

-Da znas da hocu. -krene ka njemu ali ne prilazi mu vec kao pita i ona nesto sankerq. Momak je zablenuo u nju kao da vidi Madonu i bilo je jasno da ce joj nesto revi. Pricaju, tj flertuju i u jednom trneutku vidim da Ema pokazuje nesto na mene. Okrenem glavu i otpijem malo vode, buce mi muka. Odjednom osetim ruke i Emu koja mi govori.

-Idemo. -uzmem torbicu i samo ih pratim. Penjemo se uz stepenice i vodi nas kroz neki hodnik. Tapacirana vrata, on kuca neku sifru i pre nego sto udjemo povucem Emu za ruku.

-Ko je ovaj?

-Opusti se. -namigne mi i udjemo u veliku prostoriju u kojoj je preskuo namestaj i otprilike pet do sest muskaraca koji igraju poker. Svi se okrenu kada udjemo i ovaj decko progovori.

-Doveo sam drustvo. -ovo ne zvuci bas dobro ali pratim situaciji. Ustaje muskarac koji je nama bio okrenut ledjima i progovara.

-Jesam li ti rekao dvesta puta da ne dovodis... -kada nas ugleda zaustavi se i zagleda se u mene.

-Drustvo. -nakaslje se glasno i pridje blize.

-Ko su dame? -pita smekerski, lik je definicija savrsenog za moj ukus i vec mi se vise svidja Emin savet da probam nove stvari. Ispeglan, doteran ali gruba muzevnost izlazi iz njegovih pokreta. Cvrste ruke, zategnut torzo, siroka ledja, brada taman podsisana. Da lik je savrsen.

-Ema ona zeli da igra i... -pokaze na mene i ja se sama predstavim

-Kler. -pruzim ruku. Nisam odavno zavodila, nadam se da mi i dalje dobro ide.

-Eliot Lambert. -stegne mi ruku i trnci prodju kroz moje telo. Kao da je za trenutak sve utihnulo dok su nam se pogledi sreli a onda Ema prekida tisinu.

-Ima li mesta? -krece ka stolu za poker i Eliot pusta moju ruku.

-Upadnite vas dvoje, ja cu praviti drustvo dami. -osmehnem mu se u znak zahvalnosti i tako i bude. Svi sednu za sto a on i ja sednemo za sank koji je odmah pored pa moze da se prati igra.

-Ne znam nista o pokeru, hvala ti. -kazem dok sedamo i kada se popnem na stolicu prekrstim noge sto Eliot isprati pogledom.

-Naucicu ti ako zelis. -namigne mi i istegne se kako bi uzeo dve case sa deuge strane sanka. Ima tako dobra ramena.

-Bilo bi lepo da znam osnovna pravila, da mogu bar da pratim. -osmehnem se slatko.

-Nije toliko komplikovano, vino? -

-Moze ali nemoj puno, pile smo tekile. -podigne obrve i nasmeje se

-Sta? -pitam ga

-Izvini, ne delujes mi kao neko ko pije tekile. -kaze dok sipa vino.