Tajna Monaka

8

2 meseca kasnije...

-Kler otvori! -cujem mamu iz kuhinje dok sam zalepljena za netflix u dnevnoj sobi. Ustanem i nekako se dovucem do vrata. Otvorim ih i zatknem svog brata sa koferom.

-Den!!! -skocim mu u zagrlaj i on me cvrsto obavije rukama. Ne mogu da verujem da je dosao!

-Sine! -zacujem mamu iza sebe i pustim ga da ga ona zagrli. Sutra je bukvalno nova godina i on je dosao da nas iznenadi. Udavili smo ga poljupcima a mama hranom koju sprema za docek.

Moj docek ove godine jako drugaciji od prethodnih s'obzirom da smo Novu godimu Nejtan i ja uvek docekivali kod njega kuce uz filmove. Ove godine isto samo bez Nejtana. Ne planiram da idem nigde, bicu sa svojom porodicom i to ce biti dovoljno. Utesim sebe.

-Odnesi ovo na sto mila. -mama mi pokaze na ciniju salate i ja je uzmem jednom rukom dok drugom grickam sargarepu. Spustam ciniju na sto pored tate i Dena dok oni gledaju tv. Odjednom tata pojacava i ja ugledam moju nesanicu. Smestim se pored Dena i svi kao omamljenji gledamo u ni manje ni vise kraljevstvo Monaka.

Kralj i kraljica Monaka sa svojim naslednikom princom Monaka Eliot Lamberht svecano su dodeli paketice deci okupljenoj ispred trga i time uneli bozicnu i novogodisnju atmosferu u knezevinu Monako. Podsetimo, princ je skoro donirao ogromnu svotu novca sirotistu i time jos jednom osvojio srca svih nas.

Prosto se istopim od miline kad cujem koliko je human ali ne mogu da ne primetim koliko je lep. Svaka celija u meni umire za njim a ja kao bednica, odbila ga zbog neceg sto sam izmislila u svojoj glavi.

-Stvarno su humani. -tata prokomentarise i ja klimnem.

-Kako si ti prosla u Monako? -Den se okrene ka meni. Pokazem mu ocima da cu mu ispricati kasnije.

-Prelepo. -kazem i on klimne kao da je razumeo.

-Mozda bi mogli do marketa da kupimo nesto za pice veceras? -signalizira mi

-Moze! -odmah ustanem i krenemo.

I tako kao u stara dobra vremena dok je Den jos uvek ziveo u Londonu a ja bila klinka...

Dok Den gura kolica ja mu prepricavam apsolutno sve od Monaka do dana danasnjeg. Iako se nista konkretno nije desilo od kad sam oterala muskarca svojih snova.

Ubacujem povremeno namirnice u kolica i kad zavrsim okrenem se skrzo prema njemu.

-I? -pitam sa tuznim okicama.

-Ispustila si ga Kler. Ne znam sta drugo mogu da ti kazem. -izdahnem

-Mislis da je to bio glup potez? -okrenem se smoreno

-Vreme ce pokazati, razumem zasto su to uradila. -zato ga volim i zato on zna svaki detalj mog zivota.

-Hvala ti bato. -zagrlim ga iskreno.

-Uvek. -ah...mozda ce stvarno vreme pokazati.

...

Kada smo se vratili kuci, vecera je uveliko bila servirana i sve je bilo spremno za doček. Seli smo i poceli da mezimo. Mama je spremila pet vrsta jela i sve smo morali da probamo. Kada sam stavila prvi zalogaj mesa u usta dobila sam nagon za povracanje iz nekog razloga i brzo sam otrcala do kupatila i izbacila iz sebe sve sto sam grickala dok je mama spremala veceru.
Vratim se u trpezariju.

-Jesi li dobro mila? -mama me pita zabrinuto.

-Jesam samo izgleda da je meso pokvareno. -kazem namrsteno

-Ja pojeo, nista mi nije. -kaze tata i ja se zacudim.

-Mora da ti je zasmetao neki zacin. Sedi. -pogledam u sto i odjednom mi se sve gadi.

-Sescu malo da odmorim pa cu kasnije. -sednem u dnevnu i zamislim se. Cak me ni stomak nije boleo, od kud sad? Pomislim da nije pms simptom i setim se. Brzo udje u kalendar i ne verujem sta vidim. Ladno nisam dobila prosli mesec. A ni ovaj koliko vidim! O ne! Uzmem kljuceve i vec saljem emi poruku dok se mojima javim na brzinu.

-Idem do Eme zacas!! -viknem i izletim. Sedam u auto i ema mi odgovara da silazi. Pokupim je posto zivimo u istoj ulici i krenem da vozim u prazno.

-Ma sigurno je virus a i ti si utripovala sigurno! -Ema pokusava da me utesi

-Nismo koristili zastitu Ema. -kazem porazeno

-Ou. Princ ne pazi gde seje naslednike a? -presecem je pogledom

-Samo se salim, ne mozes biti trudna, pa osetila bi jos neki simptom.

-Idemo do apoteke. -kazem i skrenem u ulicu.

-Još da radi neka, nova godina je! -podseti me i ja razmislim.

-Ima onda na uglu, sigurno radi jos malo! -

-Ne mozes kuci da radis test, videce te tvoji. -Ema mi kaze

- U pravu si. -razmislim.

-Idemo do ordinacije, tu su mi kljucevi. -sine mu ideja.

-Moze. Izacicu ja. -kaze kad parkiram ispred apoteke. -klimnem glavom i dok je cekam polomim svoje prste od nervoze. Ema seda i pokazuje mi kesu.

-Tri. Bice dovoljno. -kaze i ja palim auto. Ovo ce biti zanimljivo.

....

-Jebote. -Ema opsuje kad i treci test pokaze dve crte.

-Gotova sam. -uhvatim se za glavu.

-Gotovo napumpana. -Ema bez dlake na jeziku nastavlja.

-Eliot me mrzi, moji roditelji misle da jos patim za bivisim deckom a Den, Den ce mi verovatno cestitati. -kazem dok analiziram

-Prvo Eliot. -Ema izgovori i ja je pogledam

-Mislis? -pitam nesigurno dok grickam svoju usnu

-Provereno. Moras da znas kakav je njegov stav. Mozda on zeli dete? -prevrnem ocima

-Ema on mene mrzi! Bukvalno sam ga oterala ode sebe. -

-Ali isto tako je zaljubljen u tebe. -Ema me uhvati za ruke

-Bio. Ne znamo da li je jos. -kazem smoreno

-Postoji jedan nacin da saznas. Ti si full paket, idi trazi novu sansy, ako je odbije mozda i ne treba da mu kazes za dete. Sta ce ti muskarac koji te zeli samo zbog bebe? -namrstim se. Nije mi se svidelo to sto je rekla ali bila je u pravu.

-Rezervisacu kartu. -kazem i uzimam telefon

-Idemo u soping. -Ema doda i ja podignem obrvu.

-Hoces li ti njega da vratis ili ne? -izdahnem

-Tako sam i mislila, hajde. Trebaju nam najkrace haljine. -krene ka vratima a ja izdahnem opet

-Jebeno sam trudna. -izgovorim sama sa sobom.

-Bicu tetka! -okrene se i zagrli me. Da.. beba. Mozda ovo i nije tako lose.