Tajna Monaka

13

Osvrtala sam se po sobi ne bih li nesto zaboravila i kofer je bio zakopcan. Taman kad sam htela da proverim kupatilo neko je zakucao. Stala sam u mestu i razmisljala da li da otvorim vrata ali kucanje je bilo sve jače i vec sam pomislila da ce neko razbiti vrata. Otvorim vrata i ugledam coveka koji je moj zivot preokrenuo za 360 stepeni ni ne pitajuci me.

Imala sam tako dosadan i miran zivot a sada samo nesanica i problemi. Krenem da mu zatvorim vrata ali on ne pita,on ulazi. Gleda me zbunjeno i besno u isto vreme a onda ugleda kofer i namrsti se.

-Zasto si napustila dvorac? -pita besno i ja se okrenem od njega, ne mogu da ga gledam, boli me. Boli njegova lepota i sve sto staje izmedju nas.

-Eliote, iskuliraj i odlazi. -kazem i pakujem punjac u torbicu.

-Kler odgovori mi na pitanje? -pita besno i staje ispred mene ali ja nastavljam sa svojom radnjom i ne okrecem se.

-Molim te, odlazi. -kazem na ivici suza. Hvata me za rukav i okrece prema sebi. Zateturam se i uhvatim se za njegove grudi.

-Kler! -zagrmi svojim dubokim glasom i ja ga pogledam besno.

-Necu da ostanem negde gde nisam pozeljna! Ja nisam igracka Eliote! -razderem se i on me gleda zbunjeno, on ni ne zna sta se dogodilo, bolje da ne zna.

-Objasni mi sta se desilo! -kaze isnervirano i oglasi se moj telefon. Ema. Brzo se javim.

-Imas let za tacno dva sata, malo je skuplja karta i pretpostavljam da ti ne smeta.

-Ne smeta mi, koja aviokompanija? -Eliot mi odjednom uzima telefon i baca ga iza sebe.Telefon se razbije i ja rasirim oci.

-Jesi li ti normalan? - besna sam, ljuta sam!

-Mozda nisam ali ti neces otici odavde. -kaze mrtav ozbiljan.

-Eliote umesto sto me ovde molis da ti objasnim bolje da odes kuci i spremas se za zakazano vencanje, mladozenja! -iznervirano mu sunem u lice i on promeni boju.

-Kako ti znas za to? -pita kompletno zbunjen.

-Znaci istina je. -kazem porazeno. Mislila sam da njegova majka laze.

-Ko ti je to rekao? -opet me uhvati za ruku i priblizi sebi.

-Zar je bitno? Jedino je bitno da ja nestanem odavde pre nego sto bilo ko sazna za nas. Nemas nikakvu obavezu samo me pusti da idem! -povisim ton i on me pusti. Dobro, ovo nisam očekivala.

-Kler ako stvarno mislis da je to tacno... -pogledam ga spremna da prospem paljbu.

-Ne znam Eliote, ja sam ta koja je zbog tebe ovde! -ljutnja i bes izviru sa svih strana i gledamo se kao dve besne zivotinje.

-Dao si mi objasnjenje ili makar rekao pre nego sto sam sama saznala? Zar treba tvoja majka da me ponizava u onom dvorcu? Nosim tvoje dete tupane! Bar se potrudi da se ne osecam kao poslednja... -

-Moja majka ti je rekla? -prekine me i ja nemo klimnem glavom nemajuci snage da se raspravljam

-Molim te samo me pusti da idem, umorna sam.

-Ostaces ovde da odmoris a onda da popričamo i obećavam da cu posle toga da te pustim da ides. -uhvati me sa ramena i pogleda u oci.

-Odjavila sam sobu. -kazem vec umrona od rasprave.

-Ne brini za to. Hajde, lezi. -veorvatno je i on video da sam isrcpljena. Secam se samo da me je pokrio i ususkao u ogroman krevet a onda sam utonula u san ne mareci za sutra.

...

Budim se i vidim praznu sobu ali isto tako jastuk koji je ulegao. Da li on to spavao pored mene? Protrljam oci i zapazim kviticu na natkaznoj. Čitka slova, zar u svemu mora da bude ovako precizan?