Tajna Monaka

20

-Diši, to je samo rutina, veruj mi. -Eliot me drži za ruku pre no što treba da izadjemo pred novinare.

-Kako izgledam? -ispravim belu haljinu na sebi.

-Kao i uvek... predivno. -spusti brzi poljubac na moje usne i daju nam znak da izadjemo na konferenciju.

-Vaše visočanstvo, možemo li? -pita devojka sa strane i Eliot samo klimne glavom.

-Kolege, izvolite! -blicevi se pale i malo se teže navikavam na to ali ubrzo čujem pitanja i uspevam da se fokusiram na ljude.

-Vaše visočanstvo, možete li nam za početak predstaviti devojku koja je došla sa Vama? Unapred hvala. -Eliot klimne i približi milrofon.

-Dobar dan svima, novine su pisale razne naslove ovih nekoliko meseci na šta nismo preterano reagovali ali evo konačno ću svečano predstaviti vama, ujedno i svetu, svoju verenicu Kler Hiden. -pogleda u mene sa najlepsim osmehom i ja se blago nasmejem.

-Dobar dan svima. -pruzim im najlepsi osmeh i blicevi samo škljocaju.

-Gospodjice...

-Kler....

-Vaše visočanstvo....

-Prinče Eliot...

-Madam Kler....

Svi su u glas vikali pitanja dok Eliot nije uzel mikrofon i zamolio za paznju.

-Hvala puno na interesovanju, medjutim ovde smo da samo damo par obavestenja i to je to za danas. -asistent mu preda papir i vidim da su tu neke vazne crte.

-Svečano objavljujemo datum venčanja: dvadeseti april. -začuje se aplauz, valjda je to neki običaj?

-Znate proceduru za sve novinske naslove koji ne budu adekvatni. -strogo im kaže kao da su njegovi radnici a bogami i oni pomno slusaju.

-Hvala Vam na pažnji, do sledeceg vidjenja. -blagi naklon i ustajemo. Krecemo se ka autu i ja sam otprilike zadovoljna.

-Dobro si? -pita me čim sednemo.

-Odlično, je li prošlo dobro? -pitam jer nisam sigurna kako funkcioniše.

-Odlično. -nasmeje mi se.

-Da li ti smeta da svratimo do dvorca? Neka procedura mora da se obavi. -razmislim i odlucim u sekudni.

-Ne smeta. -pomazi me po obrazu.

...

-Brzo cu, donece ti čaj i kolače. -Eliot mi dobaci dok ide ka radnoj sobi a ja se zavalim na prostranu garmiruru u predsoblju.

-Samo nek je hrana. -nasmeje se i ode.

-Čokoladni ili vanil?-okrenem se ka njihovoj sluzavki i iznenadim se.

-Moze vanil, dosta mi je cokolade. -fino se nasmesi

-Kamilica, nana, brusnica...

-Nana. -prekinem je i ona samo klimne i ode. Za par minuta donela je kolače šolju čaja.

-Hvala Vam.

-Nema na čemu gospodjice. -prija kada je neko ovako ljubazan.

-Sedite malo sa mnom. -odlucim da joj kazem i ona se nasmesi

-Ne bih smela ali hvala Vam.

-Ma hajde, pravite drustvo ovoj trudnici. -pogleda oko sebe i onda sedne na kraj kreveta, bukvalno na ivici.

-Koliko dugo radite za ovu porodicu? -zagrizem kolač

-Skoro trideset godina. -iznenadim se

-Wau, svaka čast. Kolači su odlični.

-To su omiljeni kolači, princa Eliota. -kaže kao skromna majka koja ugadja sinu.

-Stvarno? Pretpostavljam da ste mu stalno pravili.

-Porastao je na mojim jelima, nema niceg lepseg nego kada hranis decu. -zena je toliko obasjana lepom energijom da stvarno uzivam u njenom drustvu.

-Moracete da mi date po neki recept, da ga fasciniram. -nasalim se

-Sigurna sam da ste ga vec fascinirali. -

-Olga? -zacuje se prekoran glas i obe se strecnemo. Olga odmah ustane i ispravi se gledajuci iza mene.

-Placamo te da sedis zar ne? -ljutit poznat glas moje svekrve se zacuje.

-Ne gospodjo, oprostite.

-Donesi mi čaj. -Olga samo klimne i krene ka kuhinji.

-Gospodjica snajka je stigla u dvorac. -kaze provocirajuci i pojavi se ispred mene. Zena se odlicno drzi ali toliko mrznje u osobi... neshvatljivo.

-Dobar dan, cekam Eliota. -kazem kukturno i nastavim da pijem caj.

-Udostojio se da vidi majku? Ili je samo dosao sluzbeno? -izignorisem je a ona sedne preko puta.

-Drago mi je da si tu, treba nesto da potpises. -pogledam je i ona mrsava devojka koja stalno trci za njom se pojavi odjednom.

-Izvoli. -pruza mi papir koji uzmem iz radoznalosti.

-Šta je ovo? -pogledam u dolument koji je na francuskom.

-Predbračni ugovor, samo potpiši, Eliot zna za to. -podignem obrve

-Znate li da mi je najbolja prijateljica advokat? Lako cu saznati o cemu se ovde radi... -vidim da drzi svoj stav ali se pomalo i gubi.

-Devojko... samo potpisi. -bacim papir na sto i naslonim se

-Sacekacu Eliota.

-Toliko si glupa da ne mozes nista da uradis bez muskarca? -provocira i pokusava da me nagovori na kvaran nacin

-Neka bude tako. -nasmesim se

-Kler. -i evo ga. Gleda zabrinuto u mene pa u svoju majku.

-Ljubavi... mozes li da mi prevedes ovo? Tvoja majka zeli da potpisem. -pruzim mu papir koji uzme dok se mrsti. Prelazi brzo preko ugovora sve vise se mrsteci. Gospodja svekrva lomi prste i polako ustaje.

-Majko... -kada procita ugovor Eliot se uhvati za koren nosa.

-Sine... za dobro tvog deteta-ja zbunjeno pratim situaciju

-Dosta! -Eliot drekne i mislim da svi ustuknu

-Poslednji pokusaj. Bio je ovo poslednji pokusaj koji si izgubila. Dovidjenja. -uzmem me za ruku i povede napolje. Uzurbanim koracima sedamo u limuzinu. Napet je i besan. Sta je moglo da pise u tom ugovoru da ga ovoliko izbaci iz takta? Pokusavam da budem sto tisa ali onda on prekida tisinu.

-Izvini ljubavi... za sve sto prolazis. -kaze nezno i ja ga pomazim po obrazu

-Nije tvoja krivica. -kazem iskreno i on poljubi moju ruku.

-Mi cemo biti drugaciji zar ne? -pita ocajnicki

-Naravno, ti si drugaciji od nje. Sve ce biti savrseno.

-Volim te. -izgovori tako lagano i tako prosto a opet iskreno.

-I ja tebe ljubavi. -spustim usne na njegove i shvatim da sam pronasla partnera za ceo zivot.