Tajna Monaka

10

Tacno u osam uvece dobila sam poruku da sidjem. Na svu srecu bila sam spremna jer sam krenula rano da se spremam kako bih mozda malo zasenila Eliota.

Crvena haljina dugih rukava lezerno pada ali je kratka. Kais izrzava strukic a kosa pada u valovima. Zadovoljna sam.

Ugledam limuzimu i samo udjem. Mislim da me je jednim pogledom celu obuhvatio i pojeo u sekundi. Nakaslje se i ne izgovori nista dok se krecem.

-Gde idemo? -odvazim se da pitam.

-Trebalo je u restoran ali mislim da ce to ipak biti vila. -kaze grubim glasom dok se trudi da gleda napred.

-Trebalo? -zacudjeno ga pitam.

-Trebalo.. da nisi tako obucena. -okrene se ka meni. Namrstim se

-Ako ti se ne dopada mogu da je skinem. -slatko kazem i on se okrene opet

-Skinuces je svakako. -namigne

-Nemoj da si tako siguran. -pomazim ga po nozi i on brzo uhvati moju ruku i stegne je.

-Ne izazivaj. -kaze i ono sto primecujem je da vise nije onaj puki dzentlmen vec drzak i kao da ga nerviram ali me i zeli u isto vreme.

Kada sam ugledala vilu mnogo toga je proslo kroz moju glavu ali najpre neki talas prijatne energija. Mozda najlepsi dani mog zivota bili su sa njim i nadam se da nisam zakasnila sa shvatanjem toga. Prolazeci kroz hodnik bacila sam oko na spavacu sobu, budi mnogo uspomena. Isao je ispred mene i odmah dohvatio neki viski i natocio. Ne secam se da je pio? Popio bi sa mnom koju casu vina ali viski...

-Zelis? -ponudi me

-Ne, hvala. -namrsti se i otpije.

-Sedi. -kaze i pokazuje na garnituru. Ne mogu da se fokusiram ovde.

-Mozemo li na terasu? Vruce mi je. -uputi mi pogled kao da ga zacucavam

-Da nije malo hladno za terasu? -kaze i ima pravo. Moram da podsecam sebe da sam trudna.

-U pravu si. -sednem i on sedne preko puta mene. Podignem obrve a on izignorise.

-Pa Kler... cemu ovo? -pita me nekako izmoreno dok vrti svoj viski.

-Nisi srecan sto me vidis? -pitam zabavljeno

-Necu ti odgovoriti na to pitanje. -zavali se u fotelju dok se smeska. Tako je ogroman u ramenima. Prekrstim noge.

-U redu. Prvi si pitao. -progutam knedlu.

-Razgovarala sam sa bratom. -kazem i on me gleda zainteresovano. Pricala sam mu koliko mi je brat bitan u zivotu i kako me savetuje za sve.

-O cemu? -pita dok suzava oci.

-O tebi. -kazem tiho i cekam reakciju ali on me samo prozrivo gleda.

-I sta ti je rekao? -vidim da ga jako interesuje sta cu mu reci.

-Ono sto sam i sama znala, samo nisam smela sebi da priznam. -kazem i stezem svoje ruke. Klimne mi glavom da nastavim i ja ustanem i krenem ka fotelji u kojoj je zavljena. Stanem izmedju njegovih nogu i pazljivo sednem i naslonim se na njega.

-Ova tri meseca bez tebe su bila uzasna toliko koliko su onih pet dana sa tobom bili prelepi. Bila sam nesigurna i nisam smela da udjem u nesto novo sa tobom iako sam u tebi videla nesto sto nisam nikada. Napravila sam glupost sto nam nisam dala sansu i volela bih to da promenim. -oci su mu sijale, ne znam da li od srece, zelje ili prosto umora ali videla sam to u trenutku kada je ispustio casu , istegao se ka meni i ludacki navalio na moje usne. Ni ja jisam bila bolja jer sam mu odmah obuhvatila lice i stiskala ga kao da ce mi pobeci. Ruke su mu bile svuda po meni a onda je ustao i kao div me odneo u spavacu sobu. Bacio me na krevet kao da je mastao o tome i posmtrajuci me tako izlozenu sa podignutom haljinom raskopcavao je kosulju i režao od želje. Od silne zelje i ja sam se uhvatila za krajeve haljine ali mi je samo pritisnuo ruku i zaustavio me je u toj nameri. Sekund nakon toga sam je povukao haljinu i ucinio sebi zadovoljstvo da me razgoliti i da ostanem samo u donjemvešu. Zgrabio me je svojim ogromnim šakama, dodirivao usnama mameći me da ga pribijem uz sebe jer se igrao sa mnom ne poklonivši mi nijedan pravi poljubac. Kruzio je jezikom po mom telu i obelezavao putanje koje samo on prepoznaje. Mozda sam čak i ja zarežala jer od frustracije što me ne uzme sam počela da drhtim.

-Mhm... tako je meni bilo. - kaze i meni pobegne osmeh iako sam se suzdrzavala.

-Samo me uzmi Eliote. -u svom tom nestrpljenju mi pobegne sa usana a on odreaguje valjano tako sto krene divlje da me ljubi dok osecam da raskopcava pantalone i cepa moj veš. Urličem na njegovim usnama do želje a on kao zver reži i dahće istovremeno.

Sve posle toga bila je emocija i divljacko nedostajanje.

Bilo je lakse nego sto sam mislila. Pomislila sam dok sam ga gledala ujutru kako mu sunce miluje obraze i kako uravnotezeno ali glasno dise. Kako mu se svaka borica ocrtava dok se mrsti verovatno sanjajuci nesto. Shvatila sam u tom trenutku da ne znam kako ali ja volim oca svog deteta. Ne znam da li je to uopste moguce ali osecala sam neku ljubav... pogotovo tog jutra.

Dok sam ga tako posmatrala zacula sam neke glasove u predvorju. Obucem njegovu majicu i navucem papuce i sidjem. Kosu zalacim snalom i udjem u dnevnu sobu.

-Hvala Reta. -neka zena u godinama se zahvali na kafi sluzavki i paznju joj privucem ja. Obucena je tako da me malo sramota jer sam u Eliotovoj majici. Rekla bih nekih sezdesetak godina. Zena bukvalno nosi rukavice.

-Dobar dan. -kazem jer se predugo samo gledamo.

-Dobar dan, vi ste? -pita me nadmeno i vec mi se ne dopada. Eh sad, sta sam ja?

-Majko. -zacujem Eliota iza sebe i strecnem se. Majka? Jao Boze. Sto ja znam da ubodem tajming. Eliot u sortcu, nag od pojasa.

-Sine. -prilazi joj i ljube se dva puta u obraz.

-Nisam te ocekivao. -namrsti se.

-Zar nemam pravo da posetim svog sina? -nasmeje se bogataski dok ja samo cutim i promatram situaciju.

-Ma imas Majko. Ovo je Kler, Kler, moja majka. -upozna nas i ja pruzim ruku. Zena mi odmeri ruku i obuhvati minimalni deo moje sake i malo prodrma ruku. Ako je ovo rukovanje onda ja ocigledno nesto ne radim kako treba.

-Treba da predjes govor sa Eminom. -okrene se ka Eliotu i pogleda ga kao malo dete.

-Ima vremena. -on kaze dok se proteze. Shvatim da sam mozda visak.

-Ostavicu vas. -kazem fino sa smeskom i krenem ka sobi ali me Eliot zaustavi.

-Cekaj me gore. -pogleda me upecatljivo porucujuci da treba da razgovaramo. Klimnem i odem. Mislim da me svekrva vec ne voli. Sednem na krevet i izdahnem. Ovo nece biti tako lako kao sto sam mislila. Ali bice vredno na kraju. Mora. Pomazim svoj stomak i zacujem korake pa brzo maknem ruku.

Ulazi cini mi se isfrustriran dok prolazi rukama kroz kosu. Krece ka meni i samo me nekako obali na krevet i zagrli. Vidim sa je iznerviran i umoran pa samo sklopim ruke oko njegovog vrata a on zaroni lice u moj vrat. Izdahne duboko i samo cutimo nekoliko minuta.

-Nisi trebala da odes. -kaze i odavaja se od mene. Podignem se na laktove posmatrajyci ga.

-Znam. -kazem potisteno.

-Ne mogu da vratim vreme. -dodam. Gleda me slomljeno.

-Zelim te i dalje... -kaze dok me samo gleda ravno u oci.

-Zvucis kao da ima nastavka? -nakrivim glavu

-Trebalo mi je vremena da prihvatim da te necu imati i cini mi se da same bio blizu a sada... Kako da znam da opet neces da odes? -izdahnem i ustanem sa kreveta. Priblizim se terasi i zagledam se u more. Vidim ga u odrazu kako ustaje i staje iza mene.

-Neces znati. -kazem tiho i okrenem se.

-Necu znati ni ja, dosla sam ovde da vidim da li mozemo da funkcionisemo jer ocigledno da nas neka povezanost spaja. -kazem i on se nasmesi.

-Mislis da probamo? -klimnem. Uplasena sam jako. Trudna sam a izigravam vezu sa covekom cije dete nosim.

-U redu, pokazi mi sebe. -kaze i poljubi me u nos.