Tajna Monaka

22

-Ta je predivna Kler, probaj! -Monika kaze kada mi se napokon neka vencanica dopadne.

-Mislis? -zagledam se u nju. Stvarno je ogromna ali nekako elegantna.

-Ma hajde, ulazi u kabinu! -prpgura me i udjem u kabinu. Prodavacice su mi pomogle sa zatezenjem i uopste ulazenje u haljinu, izadjem i popnem se na postolje ispred koga je veliko ogledalo.

-Wau. -pobegne mi sa usana jer je haljina definicija perfekcije.

-O moj Boze. -Monika kaze dok me posmatra.

-Savrsena je. -

-Jeste... -kao da mi nesto fali, neko.

-Mozda da pitas mamu?

-Da joj slikam? -upitam dok prelazim očima po karmerima na dnu.

-Ma neka zena uzivo pogleda. -namrstim se i krenem da se okrenem

-Monika sta... -zaledim se kad ugledam mamu i Emu kako stoje pored Monike. Mama u oku ima suzu koju vidim odavde a Ema ima ruku prekrivenu preko usta.

-Mama! -zateturam se do nje i onako glomaznoj vencanici padnem joj u zagrljaj.

-Lepoto! -to je to, suze se spustaju niz moje obraze. Okrivicu hormone!

-Mislila si da proba prodje bez naas? -Ema nam se pridruzi u zagrljaju. Odvojimo se konacno

-Kako ste uspele? -pitam dok brisem suze.

-Eliot je sve organizovao. -

-Udacu se za savrsenog muskarca. -nasalim se i svi se nasmejemo.

-Izgledas kao princeza. -mama me okrece i divi se

-I meni se jako dopada, treba mi samo jos vase misljenje.

-Meni si predivna u njoj, ocaravajuca.

-Onda je to to. -kazem i sve tri me pogledaju u čudu.

-Ma daj Kler, tek smo dosle! -Monika se pobuni

-Daa, vidi koliko vencanica. -kaze Ema

-Devojke sigurna sam u ovu i ne zelim vise da trosim vreme ovde, idemo na rucak! -kad vide da sam odlucila cvrsto, ove odustanu.

-Bices prelepa kceri! -mama me uhvati za ruke pre nego sto odem i presvucem se.

...

-Nijansa pedeset dva? -Ema uperi prstom u karmin koji Monika nanosi

-Jedan jedini. -odgovara sa smeskom

-Najbolji ikada. -Ema potvrdjuje dok brise usta salvetom. Upravo smo rucale i njih dve su se tako lepo skontale da cu jos malo postagi ljubomorna.

-Hajde do toaleta da ti pokazem kako radi puder za setovanje. -Monika ustaje a za njom i Ema. Mama se nasmeje i nasloni se na stolicu.

-Dobro si? -pitam radi reda

-Odlicno, kako je bebac? -nedostajala mi je. Iskreno pitanje i iskrena ljubav. Jedna je majka.

-Skoro da ne osecam da sam trudna. Sve je otprilike isto. Mucnine su prosle. -pohvalim se

-To je super, nastavi da pijes vitamine. -prekori me i ja klimnem.

-Kada je kontrola? -pita me i ja pogledam na sat

-Sledece nedelje. -nasmesim se

-Znaces pol bebe. -sklopi ruke

-Dogovorili smo se da to bude iznenadjenje.

-Lepo, bitno da bude zivo i zdravo.

-Tako je.

-Kceri, lepo ti je? Srecna si? -uhvati me za ruku preko stola.

-Jesam mama, iskreno jesam. Eliot je muskarac za pozeleti, volimo se zaista iako se kratko znamo. -trepne par puta u znak da razume

-Vidim to duso ali moram da ti kazem da ako ikad osetis da nisi srecna ovde ili bilo gde drugde, kuca je uvek tamo gde smo mi, nemoj se stideti. Vazi? -prija cuti ovako nesto kada si udaljen od kuce.

-Vazi mama, hvala ti. -poljubi moju ruku

-Pa zbog toga i nemas decka draga! -Ema i Monika se vracaju i sedaju.

-Mozda. -Monika slegne ramenima i nasmeje se.

-Hej vas dve, i mi smo tu! -nasalim se i krenemo u zenske razgovore... koji nikad ne dosade.

....