Tajna Monaka

19

Kler

-Želite li mleko uz to? -Gabriela me pita i ja dognem glavu uzivajuci u palacinkama koje mi je spremila.

-Ne treba, bozanstvene su Gabriela, puno ti hvala. -ona se dobrocudno nasmeje kao i uvek.

-Ima li i za mene malo? -Eliotov tata proviri na vratima i ja ustanem.

-Naravno, dobrodosli. -nasmejem se

-Sedi duso. -pridje i sedne do mene.

-Hocete li i vi slatke? -Gabriela ljubazno pita.

-Moze sa pekmezom. -kulturno joj kaze i ona ode prema kuhinji.

-Uzivas? -pita

-Jako, u poslednje vreme jedem kao provaljena. -nasmesim se.

-Samo ti nastavi, stizu i meni. -covek je kulturan i previse dobar za zenu koju je ozenio.

-Kako ste vi? -upitam

-Odlicno duso, a vi? Cujem da stize prinova. -nasmejem se, malo mi je neprijatno, Eliot mi nije rekao da je pricao sa ocem.

-Ovaj... da. -

-Cestitam, jako sam srecan zbog vas. -iskreno mi kaze i Gabriela u tom trenutku spusta palacinke na sto.

-Prijatno. -kazem i u uzivanju pojedemo palacinke. Izgleda da i on voli slatko.

-Kceri, gde su tvoji roditelj? -pita dok brise vrhove usana salvetom isto kao Eliot.

-U Londonu. -spustim pribor

-Dovedi ih, red je da se upoznamo. -klimnem

-Iskreno, oni su i planirali da dodju ali Eliot je zauset u poslednje vreme i nikako da se dogovorimo.

-Samo polako, imas li neke planove za vencanje? -sve me pita nekako nezno i milo.

-Nemam, ja samo zelim da budemo u miru, sto se mene tice ne mora da bude nesto veliko ali pretpostavljam da to nije moguce. -sklopi ruke na sto

-Nazalost nije... i nama nekad dosadi ali tako je. Gde cete ziveti? -zastanem i zbunim se.

-Ovaj... -kao da ga je Bog poslao Eliot ulazi na vrata

-Oče. -pozdravljaju se i on seda do mene.

-Kakvo iznenadjenje. -kaze Eliot

-Da se malo ispricam sa snajkom. -njegov tata odgovori.

-Dobro si? -Eliot me pomazi po ruci.

-Odlicno. -nasmesim mu se

-O cemu ste pricali? -uzme visnju iz mog tanjira

-Bas sam pitao Kler o planovima posle vencanja.

-Rekao sam ti da je to sve na meni. -Eliot kaze jasno.

-Dobro dobro, samo razgovaramo. -ustane lagano.

-Necu vas vise zadrzavati. -ustanem i ja

-Sedite jos malo, molim Vas.. -uhvati me za ruku i podigne je ka svojim ustima te spusti nezan poljubac.

-Docicu opet, sedi. -milo mi kaze i Eliot ustane.

-Ja cu ga ispratiti. -pomazi me i odu ka hodniku. Ja sednem i zavrsim svoje palacinke. Nista me toliko ne interesuje kao hrana ovih dana.

Proslo je skoro petnaest minuta kada je Eliot ušetao u trpezariju gde sam ja skrolovala na telefonu. Spustim telefon i pogledam u njega koji stoji sa rukama u dzepovima i posmatra me kao da razmislja o nečemu. Čak je i usta napućio.

-Za koliko možeš da se spremiš? -nakrivim glavu.

-Za šta? -šta li je sad smislio?

-Komferencija za novine. -kaže lagano i ja raširim usta od šoka.

-Jesi li pri sebi? Ja da izlazim pred novinare? -pokažem na sebe. Krene ka meni, izvuče stolicu i sedne.

-Mnogo bezveze naslova je izaslo u psolednje vreme, demantivaćemo ih i objaviti datum venčanja. -namrštim se.

-Objavićeš to i meni zar ne? -prekstim ruke na grudima

-Pa da? -cmoknem

-Čujes li ti sebe Eliote? Ne živi se od konferencija za štampu! Valjda prvo mi treba da razgovaramo pa tek onda da nešto objavljujemo! -namrštio se kao da nije očekivao ovakav odgovor.

-U pravu si... mislio sam da to obavimo što pre- spustim loptu.

-Dobro... spremiću se. -ustanem i on me uhvati za ruku.

-Sedi. -pokaže na stolicu očima i ja se vratim.

-Ne moramo sve po normama... bitni smo samo mi zar ne? -okicama kao sova me gleda i svesna sam da bih za ovog čoveka dala svoj život iako ga znam kratko vreme.

-Najbitniji. -poljubim njegovu ruku i on se nasmesi.

-Volela bih da ne saznamo pol do rodjenja deteta. -kazem nesto sto mi je dugo na pameti. Podigne obrve ali sa smeskom.

-Mislim da je to dobra ideja... -kaze i ja se nasmesim.

-Eliote...-zaustim i on stavi prst na moje usne

-I ja tebe Kler. -nasmejemo se i ja ustanem i sednem mu u krilo.

-Kako je ovo moguće? -upitam ga i bez nekog naglasavanja reči, mi se razumemo.

-I ja se to pitam, svakog dana. -pomazi me po obrazu. Pridjem mu i spustim lagani poljubac na njegove usne na šta on zahteva još i ubrzo se ljubimo sporo i intenzivno. Njegova ruka zavrsava na mojoj butini i steze je.

-Volim te. -prošapućem mu na usnama i on se nasmeje.

-Volim te... Kler. -naglasi moje ime i ja ga zagrlim a on to shvati kao znak da me podigne i odnese u sobu.