Tajna Monaka

12

Ujutru sam posmatrala grad i pila vruc caj koji mi je donela njihova sluzavka. Sve je delovalo savrseno kao i svaki put kada ga posmatram. Razmisljala sam puno i donela neke zakljucke ali za moj zivot sada se ne pitam samo ja.

-Budna si. -kaze dok ulazi u sobu ali ja ne skrecem pogled sa terase.

-Kako si spavala? -pita dok se privlizava, vidim to u odrazu staklenih prozora.

-Zelim da idem kuci. -okrenem se prema njemu i spustim caj sa strane, na komodu.

-Mislis da je to dobro odluka? -pita mudro

-Cini mi se kao jedina, mozda si i ti kao tvoja majka shvatio da sam ovde zbog neceg drugog a sama pomisao na to cini mucninu u mom stomaku. -namrstio se gadno i prosao rukom kroz kosu.

-Kler da sam mislio tako ne bih te juce doveo ovde. -kaze smireno.

-Da, zasto si me doveo? -pitam pomalo ljuto. Da nismo dosli ne bih dozivela stres koji sam dozivela.

-Ne znas? Ne shvatas? -odmahnem glavom.

-Sedi. -kaze i gura me na fotelju. Sedne preko puta i gleda me direktno u oci, milo.

-Pitala si me dan pre toga, kuda mi to idemo. Zeleo sam da ti pokazem delima koliko mi znacis i koliko ja to shvatam ozbiljno. -klimnem glavom dajuci mu znak da nastavi.

-Kraljevstvo je ozbiljna stvar i nikada nisam doveo devojku u dvorac. Niti sam, da budem iskren imao koga da dovedem, sve su to bile prolazne stvari, ti nisi. Rizikovao sam i ucinio poslednji korak, upoznavanje sa mojim ocem bi kod nas znacilo to. -ostanem bez reci i trepnem par puta da oteram nalet suza. Sagnem glavu i prodjem rukama kroz kosu.

-Eliote stvarno nisam ovo planirala, ne znam da li mi verujes ali.. -prekine me ucutkivanjem

-Nemoj. Da ti nisam verovao ne bih radio sta sam radio. Znam sta si zelela da kazes. Znam cime se bavis i koliko ti je bitno da porodica funkcionise normalno jer si ti imala takvo odrastanje.

-Eliote, ti si savrsen...-podigne ruku u znak da prestanem da pricam.

-Tvoj potez me je povredio, ne mogu i dalje da shvatim Kler.. -spustim pogled

-Ne moras da ista preduzimas u vezi deteta, spremna sam da.. -ustane besno i ja ga pogledam.

-Ti se igras sa mnom? -odmahnem glavom

-Eliote samo zelim da znas da ako... -

-Dosta Kler! Tom detetu tece moja krv i htela ti to ili ne bice kraljevske krvi! -ustanem

-Zasto ne bih zelela da mi dete odrasta u normalnoj porodici? Samo kazem, nismo ovo planirali i ne bih se ljutila da je tvoja odluka drugacija. -kazem malo tise

-Dobro, razmisljajmo o stvarnosti. Bicemo roditelji tom detetu bili mi zajedno ili ne. -kaze i napusti sobu a ja se srusim u fotelju.

Bili mi zajedno ili ne? On ne planira da se mi pomirimo? Uhvatim se za glavu. Ne, mi se moramo pomiriti. Ja njega volim zaboga!

____

Sedeti u ma kakvoj sobi posle nekog vremena dosadi iako je soba u kojoj sam odmarala bila ogromna, sa velikom terasom i kupatilom velicine moje ordinacije.

U neko vreme sam odlucila da malo prosetam van sobe pa sam tiho otvarala vrata, kretala se po hodniku, pokusavala da dokucim sta se krije iza bezbroj zatvorenih vrata. Paznju mi je privukla biblioteka koja je bila otvorena pa sam usla da se malo zabavim. Moja omiljena zanimacija. Knjige.

Biblioteka kao otprilike donji sprat nase porodicne kuce, knjige poredjane po rekla bih bojama i žanrovima. Uhvatim se naravno za popularnu psihologiju i krenem da analiziram. Obozavam doktore koji pisu o psohogiji, cesto primenjujem sve nove metode koje procitam i za koje smatram da su delotvorne.

-Ko ti je dozvolio da udjes? -zacujem odjednom glas i ispustim knjigu. Okrenem se i ugledam Eliotovu majku.

-Ovaj, mislila sam da pogledam.. -

-Nepostovanje! Znas li gde si dosla mlada damo? Ovo je dvorac! -zagrmi na mene i ja se malo uznemirim. Iza nje je bila visoka, mrsava brineta sa nekim notesom u rukama.

-Oprostite, nisam znala da je zabranjeno. -kazem iskreno se izvinjavajuci.

-Tebi je sve ovde zabranjeno! Dok se moj sin ne opameti mozes da sedis samo u sobi ili da napustis dvorac! -sa visokim tonim mi je rekla i oci su mi se napunile suza.

-U pravu ste, necu vas vise ometati. -krenem ubrzano pored njih zadrzavajuci suze ali vestica me uhvati za ruku u prolazu i zaustavi.

-Za tvoje dobro, ne vracaj se vise, Eliot ima zakazano vencanje, nemas sta da trazis tu. -klimnem glavom dok se u meni sve lomi. Kada me pusti samo prodjem i brzim korakom se popnem do sobe.

Udjem u sobu dok mi obraze kvase suze. Uzmem svoju torbu i potrpam stvarcuce koje su mi po sobi. Brzinom svetlosti da me niko ne zapazi, napustim ovu mocnu moru. Zaputim se ka hotelu i setim se da nisam ni odjavila sobu. Zahvalim se Bogu na tome i krenem na sigurno mesto. Cim sam usla unutra izvadim telefon i pozovem Emu.

-Hej Mala, kako je u kraljevstvu... -stegnem glas

-Ema moram brzo da uhvatim prvi let, mozes li da mi pogledas? -kazem dok trpam stvari u kofer

-Mogu ali sta se desava Kler? -bacim buket cveca u kantu.

-Ispricacu ti samo uradi to! -

-U redu, zovem te brzo, jesi li u redu? -to pitanje u meni izazove buru emocija i malo mi zafali da se slomim.

-Bicu... -pomazim stomak.

-Zbog bebe, bicu. -kazem tuzno

-Drzi se, zovem te za par minuta. -prekinem vezu i srusim se na krevet. Sta sam dozivela? Kako sam ovo dopustila? Obrisem suze i uzmem fiksni telefon. Okrenem revepciju.

-Recepcija, izvolite? -

-Soba 216, mogu li da dobijem racun, i da se odjavim? -pitam dok mi se ruke tresu, samo da stignem u svoju drzavu.

-Naravno, samo sekund. -udahnem duboko.

-Gospodjice, racun je regulisan, mogu samo da odjavim sobu. -namrstim se

-Kako regulisan? -

-Placeno je sve. -objasni mi kao da sam idiot.

-Ko je platio? -pitam mrsteci se.

-Ne znam ko je tacno ali vlasnik hotela je regulisao. -podignem obrve

-Ko je vlasnik hotela? -shvatim da to zvuci previse znatizeljno pa dodam

-Da mu se zahvalim. -isfoliram

-Hotel je u vlasnistvu krlajevske porodice, tacnije princa Eliota. -progutam knedlu i sklopim oci.

-Je li to sve? -pita nestrpljiva recepcionarka

-Da, hvala Vam. -bacim telefon i uhvatim se za glavu. Nije ni cudo sto njegova majka misli da sam sponzorusa.

Slatki snovi... dok vas ostavljam u neizvesnosti do sutra ;)