Tajna Monaka

9

Podignem kombinezon i pogledam ga jos jednom dok ga pakujem. Ne mogu da verujem sta sam sve kupila. Ema mi je cak i ves stavljala u korpu i tek sad vidim sta sam kupila. Kao da idem na put da se bavim prostitucijom, e tako sam se opremila.

-Bez povratne? -zacujem iza sebe brata i poklopim kofer da ne vidi bruku od ovih stvari.

-Moramo da pricamo. -okrenem se i uzdahnem. On me pogleda ispod obrva.

-Znao sam jos kad si izjavila da opet ides u Monako. -kaze i sedne na moj krevet.

-Den.. ne smes da spomenes mami i tati. -kazem i on se namrsti

-Nemamo petnaest godina Kler. -u pravu je. Klimnem i otvorim ista. Kako ovo izgovoriti.

-Trudna sam. -Den rasiri oci i blago razmakne usta od soka.

-Otac je...

-Eliot. -prekinem ga.

-A u Monako ides...

-Da pokusam da se pomirim sa njim. Vidi.. -sednem pored njega.

-Eliot je materijal za dečka, muža , za sve sto sam ja ikada zelela. Napravila sam ogromnu gresku i pokusacu da je ispravim.

-Sta ces ako on to ne bude hteo? -pita me oprezno

-Vraticu se. -kazem vec osecajuci tugu ako se to stvarno desi.

-A beba? -progutam knedlu

-Bebu cu roditi svakako, sa ili bez njega. Ali ako ne bude zeleo pomirenje necu ni reci da sam trudna. Den... ne zelim da bude sa mnom samo zbog toga, to bi vodilo u jako los brak i bila bih nesrecna.

-Kler to je dete, zasluzuje da zna. -kaze mi ozbiljno

-Den, shvatam ali ako ne zeli mene, nece biti ni nas a za bebu nece ni znati.

-Mislim da je to losa odluka ali ne zelim da ti stajem na put.

-Hvala ti. -kazem tuzno

-Bice sve u redu. -zagrli me i pustim suzu. Brzo je obrisem i zagrlim brata.

...

-Koliko dana? -ljubazna recepcionarka me pita.

-Pet. -nadam se da ce biti dovoljno.

-Naravno, izvolite kljuceve. Ukoliko vam bilo sta treba imate servis u sobi. -klimnem glavom.

-Mogu li odmah da platim? -lakse mi je da odmah rasteretim to.

-Ovaj, imamo neki problem trenutno ali u toku dana mozete. -klimnem i krenem ka liftu. Soba je bila cista i prostrana. Sednem na terasu i zamislim se nad gradom koji za mene predstavlja definiciju ljubavi i hedonizma. Kao da mi svi lepi trenuci prodju kroz glavu kako gledam ulice i more.

Zakrci mi stomak i odlucim se da odem negde u restoran. Obucem se lepo i naparfemisem.

-Idemo da ruckamo, tatu cemo muciti sutra. -kazem svom stomaku. Navikla sam se da sam trudna za ovih nekoliko dana i ta ideja mi se vise svidja. Oduvek sam zelela da budem mlada mama a kako stvari stoje... Bog mi ispunjava zelju neplanirano.

Odaberem centar grada sa prelepim ambijetom. Mada ovde svaki restoran prsti od luksuza i bogatstva tako da ne mozete da omasite. Sednem i nakon dobro proucenog  menija odlucim se za visoko kalorijsku pastu. Obozavam je. I casa belog vina naravno. Dok sam cekala procackala sam telefon i stvarno je brzo stiglo. Ukus je bio fantastican tako da sam uzivala svim svojim culima. Toliko sam se unela da nisam ni primetila da neko stoji pored mog stola dok se nije nakasljao. Otvorim oci i ugledam naocitog muskrca kako me gleda sa smeskom.

-Oprostite, video sam da tako slatko jedete da sam morao da se predstavim. -spustim viljusku i obrisem usta.

-Šef restorana, Filipe Mertinez. -pruza mi ruku koju ja prihvatim.

-Kler Herdin. -nasmesim se.

-Pasta je predivna, tacno onako kako sam zelela. -ljupko izgovorim

-Drago mi je da to cujem, smeta li vam drustvo? Treba da sacekam prijatelja.

-Ne, naravno. -nova poznastva su uvek dobra ideja.

-Fino od vas, turista? -upita dok seda i podize ruku da dozove konobara.

-Zapravo da, kako ste pogodili? Osim sto ne govorim francuski. -

-Mestani nikad ne sede u centru grada, imamo svoje poznate restorane. -

-O. -shvatim. Eliot me nikad nije vodio ovde a svi restorani su bili na nivou.

-Sami ste? -namrstim se. Ne znam koliko je dobra ideja da mu to kazem.

-Zapravo..drugarica i ja. -kazem ljubazno

-Lepo, prvi put? -odmahnem dok nastavljam da jedem, gladna sam.

-Ako budete zeleli, znam sjajne vodice. -podignem obrve. Imala sam sjajnog vodica, jasno mi je o cemu govori. Mada tesko da bi bilo ko nadmasio ono sto mi je Eliot pokazao u ovom gradu.

-Na primer? -nasmeje se

-Na primer ja. -nasmejem se.

-Razmislicu ali hvala u svakom slucaju. -vidim da podigne glavu i gleda iza mene.

-Moj prijatelj je stigao. -prevrne ocima i ja se nasmejem.

-Bilo mi je drago. -kaze i zapisuje nesto na salveti.

-Filipe, mozemo li? -zacujem dobro poznat glas iza svojih ledja i spustim viljusku zaledeci se. Filipe mi ostavlja salvetu i ustaje.

-Kler jos jednom, bilo mi je drago. -uzima moju ruku i ljubi je dok ja zaledjeno gledam u njega i ne smem da se okrenem.

-Kler? -cujem Eliota kako zbunjeno govori i blago okrenem glavu i eto ga. Sudar nasih pogleda i sok u njegovim ocima. Nasmesim se blago.

-Zdravo Eliote. -kazem ljupko i on se namrsti.

-Filipe ostavi nas. -kaze... cini mi se besno i odsečno kako samo on ume. Filipe se zbuni ali polako se izgubi dok Eliot kao da sklapa kockice u glavi. Dodje i sedne na njegovo mesto, preko puta mene.

-Ovde si. -kaze i vidim koliko je rasejan.

-Ovde sam. -kazem tiho.

-Zbog cega? -gleda me ocima i vidim iskru koja mi govori da zeli da cuje da sam ovde zbog njega. Slomljenim pogledom, kao da me moli.

-To je duga prica, imas li vremena? -kazem i on pogleda na sat.

-Zapravo nemam ali me zivo zanima. -sad je vec provokator.

-Onda ces morati da me primis na razgovor. -kazem i nasmejem se se slatko naslanjajuci se na stolicu.

-Kler... nadam se da se ne igras sa mnom. -suzim pogled

-Mislis da bih presla ovoliki put da bih se igrala? -sad me vec nervira.

-Znaci dosla si zbog mene? -ugao usne mu krece u osmeh.

-Mozda. -napucim usne zagonetno.

-Zvacu te. Veceras. -kaze i ustaje.

-Sta ako nisam slobodna veceras? -pogledam ga nevino

-Bices. -kaze i ode. Dobro je pocelo. Sta da obucem? Pogledam u salvetu i vidim da je Filipe ostavio broj. Nasmesim se i gurnem je u torbu.