Nebo puno zvezda

Šesnaesto poglavlje

"Mia, izgledaš mnogo bolje nego kad sam te ispratila na stanicu."

Nasmejala se i pogledala u Draganu. "Moram da priznam da mi zaista prija boravak u Poseljanima. Toliko da sam odlučila da se preselim tamo, čim to zakonski bude moguće."

Žena ju je začuđeno pogledala. "Malo sam se raspitala, to je neka nedođija, koliko sam razumela. I ima nešto malo stanovnika."

Mia se nasmejala. "Trinaest kilometara od Virpazara. Deka ima konje i na njima idemo dole. Istina je, ima par sedamdesetogodišnjaka i jedan čovek od tridesetak godina, ali... Ja se tamo osećam kao svoj na svome. I ne želim da se odvajam od deke, previše smo vremena izgubili."

Žena se osmehnula. "Dakle, sve je u redu?"

Klimnula je glavom. "Jeste. Sve je odlično."

Dragana se od srca nasmejala. "Drago mi je zbog tebe, zaista jeste. Bila si na ispitima?"

"Jesam. Pokušala sam da uzmem ispisnicu i da se prebacim u Virpazar, međutim u tom slučaju gubim godinu, a to ne želim. Završiću ovako, pa ću od sledeće godine preći dole."

Dragana je klimnula glavom. "Mislila sam da želiš fakultet, izuzetno si inteligentna, mislim da bi zaista bilo šteta da staneš sad."

Uzdahnula je. "Za sad planiram filozofiju, ali... Ne znam, videću."

Klimnula je glavom. "Razumem, imaš vremena."

Mia je klimnula glavom i pogledala oko sebe. Znala je da je Despot čeka u kafiću preko puta zgrade za centar za socijalni rad i žurilo joj se. "Imam, ali najverovatnije ću to upisati."

Dragana je klimnula glavom. "U redu, onda smo mi ovde završile. Za koliko imaš nove ispite?"

"Za dva meseca."

"Odlično, vidimo se tad."

Mia je klimnula glavom i ustala. "Hvala Vam, na svemu, a najviše na tome što niste odustali i što ste našli deku."

Dragana se nasmejala, ustala, a onda je srdačno zagrlila. "Nema na čemu. Ti si veoma draga devojka i zaslužuješ samo najbolje. Srećno, Mia."

"Hvala. Vidimo se.", veselo je rekla i izašla van iz kancelarije. Zastala je na izlaznim vratima centra i osmehnula se kad je ugledala Despota kako sedi u kafiću i pije kafu. Pretrčala je ulicu, prišla mu s' leđa i zaklopila mu oči. "Ukoliko ne pogodiš iz prve ko je, tetku ću napujdati na tebe."

Zasmejao se. "Mislim da si ti jedina devojka koja preti duhovima, a da tu pretnju zaista može i da ostvari, Mia."

Prasnula je u smeh, poljubila ga u obraz, pa sela na stolicu do njega. "Kafu.", promrmljala je kad je konobarica došla do njih. Izvila je obrvu kad je ova bacila pogled na Despota. "Zaveži.", prosiktala je, kad je on počeo da se cereka.

"Da li ja to osećam ljubomoru?"

Bledo ga je pogledala. "Ja ljubomorna? Ti si lud.", prosiktala je. Mogla je da ujeda od muke.

Još više se nasmejao, privukao njenu stolicu sebi, a onda spustio glavu u njen vrat i nežno je poljubio. "Nisam lud, znam da jesi." Taman je krenula da ga odgurne, kad je ugledala konobaricu kako im prilazi. Istog momenta je zavukla ruku u njegovu kosu. Podigao je glavu, pogledao je, a onda je željno poljubio. "Kad sam u vezi, ja sam odan, Mia."

"Kao što sam rekla, ja nisam ljubomorna, ali pojedine bi trebalo da se nauče pristojnom ponašanju.", progunđala je.

Prevrnuo je očima i ponovo je poljubio. "Neka ti bude. Kako je prošao razgovor?"

Slegnula je ramenima. "Super, Dragana je veoma fina i mnogo mi je pomogla oko sahrana i svega."

Uzdahnuo je, u sekundi joj se raspoloženje promenilo i mogao je da se kladi da je ljuta. "Kad si se dogovorila sa Anjom?"