Nebo puno zvezda

Dvadeset četvrto poglavlje

Stajali su ispred bolnice i čekali njenu tetku i ujaka. Nije baš bila oduševljena sa tim, ali njena savest joj ne bi dala mira da su uradili drugačije. I nije želela da pravi tetki moguće probleme. Nije znala kako to ide kod mrtvih, ali se plašila da bi tetku nešto strašno moglo snaći, a ona je samo želela da je zaštiti. Uskoro se nedaleko od njih parkirao automobil, iz kojeg su izašli dva muškarca i jedna žena. Po ženinom hidžabu znala je da su to oni koje su čekali. Žena joj je bila okrenuta leđima i nešto pričala muškarcu ispred sebe, a onda se okrenula ka Mii. Zavrtelo joj se u glavi kad su im se pogledi sudarili i na trenutak je osetila kako gubi tlo pod nogama, ali je uspela nekako da se sabere. "Jesi li dobro, dušo?", Despot je zabrinuto upitao.

Duboko je udahnula, a onda ga pogledala. "Ona je ista moja mama, Despote. Ista.", procvilela je.

Uzdahnuo je, privukao je sebi i jako je zagrlio. "Smiri se, dušo. Imaš li snage da im priđemo?"

Klimnula je glavom. "Imam, na kraju, to nije moja mama. Hajmo.", promrmljala je, uzela ga za ruku, jako je stegla i povela ga ka njima. "Dobar dan, ja sam Mia.", promrmljala je kad im je prišla. Slagala bi kad bi rekla da se nije nadala toplom zagrljaju, bar ove žene koja je bila identična njenoj majci, ali...

Žena ju je pogledala. "Vidim, ničemu te majka nije naučila?"

Mia se trgla i pogledala je. "Oprostite?", mirno je upitala, pokušavajući svoj temperament da dovede pod kontrolu.

"Otkrivena, sa tom predugačkom kosom i držiš tog čoveka za ruku, ali polako. Tvoj ujak Haris i budući verenik Enver će te dovesti u red.", progunđala je pokazujući prvo rukom na visokog i lepog čoveka, a onda i na debelog bradonju.

Miu je on podsetio na velikog divljeg vepra. "Upravo tako. Gospodine, hvala što ste bili ljubazni i pravili društvo mojoj sestričini, ali sad joj je tu verenik i..."

Despotu se mišić na obrazu trznuo, pustio je Miinu ruku, stao ispred Harisa i pogledao ga. "Da li znaš da se za ovo što si ti izrekao plaća glavom?", zasiktao je.

Haris ga je pogledao, pa uzmaknuo korak. "O čemu ti, čoveče?"

Despot je napravio ponovo korak ka njemu. "Moju ženu želiš da daš drugome. Vodite računa o svojim namerama, ukoliko želite da se vratite u jednom komadu za Beograd.", prosiktao je.

Mia je iza njih ugledala svoju tetu i raširila oči. Brzo je prišla Despotu. "Smiri se, dušo. Despote!", dreknula je kad je nije ni pogledao.

Pogledao ju je i ona mu je pokazala očima, pa je skrenuo pogled u tom pravcu, a onda im se zlobno nacerio. "Srećno vam bilo, njena tetka nije baš milosrdna kad se naljuti.", progunđao je, uhvatio Miu za ruku i poveo je napred.

"Ja sam joj tetka, a ti si oženio maloletnicu bez našeg dopuštenja i za to ćeš na sud! Vratićemo je na pravi put i..."

Mia se okrenula, vratila se do te žene i pogledala je u oči. "Ja imam samo jednu tetku, a koliko vidim, brzo ćete je upoznati, kao što su i vaši roditelji. Ja bih ipak povela računa o rečima, kao što je već rekao, ne treba je ljutiti. Jedino mi je žao što toliko fizički ličite na moju pokojnu mamu, ali Vam je duša trula. Njena je bila mirisna poput najlepših rajskih cvetova. Ne tražite me, nikad više i ozbiljno shvatite reči Vaših roditelja, ludi nisu. Na drugom spratu su. Zbogom.", progunđala je, ponovo uhvatila Despota za ruku i povela ga dalje.

U sledećem trenutku ju je neko uhvatio za ruku, otrgao je od Despota, a onda se brzinom munje ruka spustila preko njenog lica. "Tebe, mala, treba naučiti kako se poštuju...", Haris je krenuo, ali nije uspeo da završi. Despot ga je jednim udarcem oborio na pod i šutirao ga do iznemoglosti.

Već je izgubio svest, kad je Mia uspela da ga odvoji od njega i privuče sebi. "Smiri se... Despote!"

Pogledao ju je, a onda je jako zagrlio i pogledao u preplašenu ženu i bradavičastu svinju. "Sledeći put ću vas pobiti kad vas vidim.", prosiktao je, pa poveo Miu dalje.