Nebo puno zvezda

Dvadeset prvo poglavlje

Prvo što je osetio kad je ustao iz postelje bila je toplota, a onda i miris kafe. Na brzinu je obavio toaletu, a onda se uputio ka kuhinji. "Deko!", Mia je kriknula, skočila sa stolice i bacila mu se u zagrljaj.

Jako ju je stegao. Nedostajala mu je, imao je osećaj da je nije bilo mesecima, a ne samo tri dana. "Mia, dijete, kad ste stigli?", nežno je upitao i poljubio je u teme.

Odvojila se od njega, poljubila ga u obraz, pa ga opet zagrlila. "Mnogo si mi nedostajao. Evo, skuvala sam kafu."

Nasmejao se. "Moram da priznam i ti si meni. I, kako je bilo u Beogradu?"

Slegnula je ramenima. "Dobro."

Deka je izvio obrvu. "Da se niste posvađali?"

Pogledala ga je i odmahnula glavom. "Nismo, deko. Nismo bili tamo ovoliko dugo samo zbog ispita, kako sam ti rekla.", promrmljala je.

"Nego?"

Uzdahnula je, otpila gutljaj kafe i zapalila cigaretu. "Išli smo kako bismo istražili njegovu kuću i naš stan."

"Pobogu, Mia, dogovor je bio da tamo ne idete, kako bi izbegli da vas neko vidi i..."

"Znam šta je bio dogovor, ali mi moramo da znamo ko želi da nam naudi."

Klimnuo je. "I jeste li saznali?"

Odmahnula je glavom. "To nismo. U Despotovoj kući nismo ništa pronašli.", promrmljala je.

"Mia, vidim da nešto imaš da mi kažeš i voleo bih da nemaš strah od mene."

Nasmejala se. "Nemam strah od tebe, deko, samo... Šta znaš o Despotu?"

Slegnuo je ramenima. "Ono što i svi. Da je osobenjak, da je došao pre pet godina i eto znam da je iz Beograda."

Klimnula je. "On je Despot Karajlić."

Namrštio se. "Iskreno, nisam čuo za to prezime."

Klimnula je. "Njegovi su imali tu firmu, koju danas vodi Despot. Njegovi roditelji i sestre su pobijeni u njihovom domu u sred bela dana. Zato je došao ovde i zato je osobenjak. Bar je bio, dok se ja nisam pojavila.", promrmljala je.

Klimnuo je. "Teška sudbina. Ubice njegovih roditelja žele da mu naude?"

"Ne znam, ko god da je, moj otac je direktno odgovoran za to."

Namrštio se. "Objasni."

Uzdahnula je. "Jedan od ubica je bio i brat Pavlovićeve žene, tatinog najboljeg prijatelja i kolege. Uprkos majčinim molbama, suzama i preklinjanju, svakodnevnim svađama, otac je pristao da ih brani. I odbranio ih je, četvoricu ubica cele jedne porodice je odbaranio i oslobodio.", ogorčeno je rekla.

Milo je uzdahnuo. "To ste sad saznali?"

Odmahnula je glavom. "Ne, Despot mi je to rekao onaj dan kad smo videli ono stvorenje. Ono što smo sad saznali je da je drugi od tih ubica Vulović."

Milo ju je zapanjeno pogledao. "Vulović?"

Progutala je i klimnula glavom. "Da, ne znamo još uvek da li je od Vulovića koji su ubili tetu, baku i pradeku.", promrmljala je.

Videla je kako se dekine ruke tresu, dok je uzimao šoljicu u ruke i prinosio kafu usnama. "Možeš li da mi daš jednu?"

Dala mu je cigarete i upaljač. "Deko..."

"Dvadeset godina nijesam zapalio ni jednu.", tiho je rekao. Klimnula je glavom. Više nije bila sigurna da bi trebalo da mu kaže i ostatak. "Znam da ima još, zato pričaj."

Progutala je. "Ima. Našla sam mamino pismo, ostavljeno meni i..."

Podigao je ruku. "Čekaj, Mia, zašto bi ti majka ostavljala pismo?"