Nebo puno zvezda

Deseto poglavlje

Celo popodne je trajala potraga, a Vule, Mia i Despot su odgovarali na sva moguća pitanja policiji. Već je bilo počelo da se smrkava, kad je Milo pogledao u Damnjanovog oca. "Znate, nije baš pametno da sad silazite dolje, uostalom, potraga još traje, pa mislim da bi najbolje bilo da budete naši gosti."

Mia je razgoročeno pogledala u deku. S' obzirom na ponašanje gospođe Jagode prema seljanima, najviše što je zaslužila, bilo je da ih pusti da spavaju sa Sitom i Aslanom. Mada je i to mnogo, ali da ne ispadne loš čovek, pustila bi ih tamo. Čovek je klimnuo glavom. "Hvala Vam."

Uveo ih je u kuću, pa pogledao u Miu. "Hoćeš li mi pomoći da donesem hranu na sto?", upitao je.

Klimnula je glavom i krenula za njim. "Trebao si ih pustiti da spavaju kod Site i Aslana.", progunđala je kad su se našli nasamo.

Ozbiljno ju je pogledao. "Oni pokazuju svoje vaspitanje, dijete, mi svoje. Problem je što nemamo više soba, pa nisam siguran đe ćemo ih staviti da spavaju."

Slegnula je ramenima. "Ja sam dala predlog."

Nasmejao se. "To nije opcija, Mia."

Uzdahnula je. "Daj im moju sobu, spavaću ja na divanu.", progunđala je.

"To ne dolazi u obzir. Daću im svoju sobu i..."

Uhvatila je deku za ruke i ozbiljno ga pogledala. "To nikad ne bih dozvolila. Ja sam mlađa, jednu noć mogu i da ne spavam."

Uzdahnuo je. "Poslao bih te u komšiluk, ali oni ne griju cele kuće."

"Možda Despot greje."

Deka ju je namršteno pogledao. "On je mlad muškarac, ti mlada djevojka, to ne biva."

Nevino ga je pogledala. "Nisam razmišljala, samo sam želela da ti pomognem."

Uzdahnuo je. "Smisliću nešto.", progunđao je i izašao iz kuhinje noseći poslužavnik.

Krenula je za njim sa drugim poslužavnikom, postavili su i krenuli da jedu, kad je neko pokucao na vrata. "Ja ću, deko, sedi ti.", promrmljala je, skočila sa stolice i poletela ka vratima.

"Dobar dan, mogu li ući?", čovek u uniformi gorske službe je upitao.

Klimnula je glavom i sklonila se sa vrata. "Uđite." Ušao je u unutra, pa ga je povela ka dnevnoj sobi. "Deko, došao je čovek iz gorske službe. Sedite. Jeste li gladni?"

Osmehnuo joj se. "Nisam, gospođice, hvala Vam."

"Jeste li našli mog sina?", Jagoda je upitala.

"Pronašli smo tragove. Kao što je gospođica i rekla, do određenog djela se vidi da se njih troje tuda kretalo, a da je dalje nastavio samo Vaš sin. Na žalost, dalje se tragovi gube, šipražje je isuviše gusto. Problem je što se rano smrkava i to nam otežava potragu. Ujutru će nam se pridružiti i psi tragači..."

"Ujutru? Ne mislite valjda da toliko čekate?", Ljuba je upitao.

Čovek je uzdahnuo. "Na žalost, nemamo drugog izbora. Prvo, tuda gde se Vaš sin uputio je nemoguće noću proći. Drugo, lokalni vodiči sa psima ni za živu glavu neće doći ovdje po mraku."

"Ne možete obustaviti potragu, morate da nastavite. Kakvi ste vi to spasioci?", Jagoda je histerično upitala.

"Kao što sam već rekao, teren je nepristupačan, a lokalci ni po cjenu života u tu šumu neće ući noću. Nemamo izbora."

"Primitivne, sujeverne budale, zar..."

Mia ju je presekla pogledom. "U ovoj kući nećete vređati nikoga. Ili ćete zavezati gubicu, ili ćete spavati sa Sitom i Aslanom, mada i to teško, ne sviđate joj se.", zaskitala je.