MINE || P. JM || FF

chapter twenty four

Heeju's POV:

Heeju:"Idem i ja sa tobom."-rekla sam.

Pogledala me je zbunjeno.

Jimin:"I pretvaraces se kao da me nisi videla?"

Heeju:"Hladno je. Idemo, Seulgi."-povukla sam je unutra.

Stvarno nemam snage da pricam o tome na zurci.

Uzela sam prvo pice koje mi je doslo pod ruku i popila ga.

Jennie:"Gde ste bile? Igracemo istina-izazov."-rekla je i odvukla nas u dnevnu gde su svi sedeli na podu.

U cosku sam videla Jihyo sa momkom kog je spominjala.

Bar da njoj ide nesto kako treba.

Seulgi:"Zasto nisi ostala da pricate? Cuo je."

Heeju:"Ne mogu o tome na zurci. Kada budemo sami, pricacemo."-usao je u tom trenutku i seo kod Taehyunga i Jungkooka.

Tacno preko puta mene.

Zavrteli su flasu i zaustavila se na Seunghee.

"Istina ili izazov?"-pitao je.

Seunghee:"Istina."-rekla je odlucno.

"Gde si poslednji put spavala sa nekim?"-upitao je.

Heeju:"Ma, daj..."

Seulgi:"Nemoj da ocekujes neka decija pitanja."-rekla je.

Heeju:"Vecina nas je maloletna."

Seulgi:"Na osamnaestom smo trenutno, a i dosta njih ima vec osamnaest ili su stariji."

Seunghee se nasmejala.
Nije joj bilo tesko da odgovori.

Seunghee:"Na zadnjem sedistu auta."-rekla je.

Pogled joj se prebacivao sa Jimina na mene.

Znaci, to se desilo sa njim.
I iz nekog razloga, mrzela sam je zbog toga.

Ne mogu da zamislim njegove ruke na nekom drugom.

Uzela sam flasicu i zavrtela je.
Zaustavila se na Jimina.

Heeju:"Istina ili izazov?"

Jimin:"Izazov."-rekao je.

Ocekivala sam da ce reci istina, u tom slucaju bih znala sta da ga pitam.

Jennie:"Poljubi osobu sa kojom si poslednji put imao neki kontakt."

Taehyung:"Sta se podrazumeva pod to?"

Jennie:"Sa kim je spavao ili se poljubio poslednji put. Ajmo, Jimin! Znamo da je to neko odavde."-ovo ne govori Jennie, vec alkohol.

A i zar nisam trebala ja da mu dam izazov?

Jimin:"Nikakav problem."-rekao je.

Podvila sam noge i spustila glavu, jer sam znala da ce otici do Seunghee i poljubiti je.

Sa kim drugim bi mogao da ima bilo sta u poslednja dva meseca?
Znam sigurno da nisam ja u pitanju.

No...

Sagnuo se do mene i podigao mi je bradu.

Susreli su nam se pogledi.

Bila sam spremna da kazem da ne radi to, ali vec je bilo kasno.
Njegove usne su se nasle na mojima i tada sam znala da cu ponovo prekrsiti pravilo koje sam sama sebi dala.

Na trenutak je u mojoj glavi nastala tisina i imala sam osecaj da smo samo nas dvoje tu, ali cim se udaljio, cula sam dobacivanja.

Pogledala sam u moje drugarice, pa u Jungkooka.

Svi su izgledali šokirano.
Svi sem Seulgi.

Osetila sam se ruzno.
Kao da sam uradila nesto pogresno.
Kao da sam ja kriva za ovo sto se upravo desilo.

Samo sam ustala i otisla odatle.

Nekako sam pronasla moj kaput i izletela iz kuce.
Odmah sam pocela da trazim broj taksiste.

Jimin:"Heeju! Stani!"-isao je za mnom.

Nisam zelela da ide za mnom.
Ne nakon ovoga.

Da je sve pod drugim okolnostima, bila bih srecna jer je bas mene poljubio, ali ovako?
Pred celim odeljenjem, skolom, svim ljudima koji misle da smo mi samo brat i sestra?

Ne.

Jimin:"Stani kada ti kazem!"-cula sam da mi se priblizava.

Heeju:"Samo me ostavi na miru, Jimin."

Jimin:"Zasto? Zasto si samo pobegla? Sta sam uradio pogresno?"

Dosao je ispred mene i uhvatio me za ruku.

Heeju:"Sta? To sto si me poljubio pred svima, a oni misle da smo mi brat i sestra? Sta drugo?"

Jimin:"Pa? Jesu li oni nesto bitni? Ne. Ne zanima me sta ce oni da misle o meni i tebi."

Tada sam dobila taksistu.

Heeju:"Dobro vece, mozete li da dodjete do..."-uzeo mi je telefon iz ruke.

Heeju:"Jimin!"

Jimin:"Greska je, izvinite."-rekao je i prekinuo.

Moj telefon je stavio kod sebe u dzep.

Heeju:"Sta radis to? Hocu da idem odavde."

Jimin:"Neces, prvo cemo da pricamo i resimo sve."

Heeju:"Nemamo sta da resavamo."

Jimin:"Imamo, itekako."-uhvatio me je za ruke i privukao sebi.

Jimin:"O onome sto sam cuo."

Trenutno smo samo mi ovde.
Mi, slabo osvetljena ulica i bele pahuljice koje su padale po nama.

Nasa pozadinska muzika je bio glasan i hladan vetar koji je nosio sve oko nas.

Heeju:"Dobro, cuo si sta sam rekla i to je to."

Jimin:"Nije to to."

Heeju:"Nego? Sta treba da kazem jos?"

Jimin:"Na primer, zasto si mislila da cu te kriviti za to? Zasto si mislila da si ti kriva za njenu smrt?"-rekao je i zatekao me.

Zar se ne ljuti na mene?
Zar nece vikati i govoriti kako me mrzi zbog toga sto nisam uspela da spasim njegovu malu sestru?

Jimin:"Heeju, ti znas koliko sam voleo Jiwoo i koliko mi nedostaje, koliko bih sve dao da je sada ovde i da je ponovo zagrlim, ali...Ne mogu da ostanem bez tebe. Jiwoo je otisla, ali sta cu onda raditi ako me i ti ostavis? Ako nastavis da me ignorises? Sta cu onda?"-govorio je.

Stvarno sam htela i jako, bas jako sam se trudila da ostanem hrabra i ne zaplacem pred njim kao malo dete, ali nisam uspela.

Jimin:"Sada konacno znam odgovor na pitanje."-rekao je.

Podigao mi je glavu.

Jimin:"Ja sam zaljubljen u tebe, Heeju. Mnogo sam zaljubljen."-rekao je.

U tom momentu sam osecala...
Tugu, bol, srecu...
Ni sama vise nisam znala sta treba da osecam u ovom trenutku.
Nisam znala sta je pravilno da se oseca.

Heeju:"Znas da ce nam se sve ovo obiti o glavu kad-tad?"-rekla sam.

Blago se osmehnuo.

Jimin:"Neka se obije, bar cu tebe imati kraj sebe."-rekao je i nezno me poljubio u celo.

Moje ruke sam stavila oko njegovog struka i spustila glavu na njegovo rame.

Heeju:"Sta da radim ja sa tobom..."-rekla sam.

Osetila sam da se smeje.
Poljubio me je u kosu i nastavio da cuti.

vote/comment
ig: dreamersie