MINE || P. JM || FF

chapter thirty one

Jimin's POV:

Jimin:"Idem do toaleta, cekaj me tu."-rekao sam joj i izasao iz sobe.

Ali cim sam zatvorio vrata, ugledao sam Gyuri.

Stajala je ispred moje sobe i gledala je prema meni.

Gyuri:"Dodji da popricamo."-rekla je i otisla na prvi sprat.

Idemo ponovo.
Izdahnuo sam i krenuo za njom.

Gyuri:"Sedi."-rekla je.

Jimin:"Ako ces reci iste stvari kao i moj otac..."-zapoceo sam.

Gyuri:"Cula sam sta planirate, Jimin."-rekla je i prekinula me.

Pogledao sam u pod.

Gyuri:"Nemoj joj to raditi, Jimin. Heeju ima samo sedamnaest i misli da ce se sve resiti tako, ali...Ti znas da nece. Jimin, ti znas da ce se vasa veza jednom zavrsiti, ali sta onda? Nakon nekog vremena, kada raskinete, a sigurna sam da ce se to jednom desiti, jer ste i dalje mladi, sta cete onda? Sungjae nece zeleti da prica sa tobom, ja cu biti ljuta na Heeju. Sve ce se srusiti."-govorila je.

Gyuri:"Heeju je moja mala devojcica i dan danas i ja...I ja ne zelim da izgubim moju cerku. Ti znas kako je biti bez majke, i to vrlo dobro. Tvoja i njena situacija se ne mogu porediti, ali ovo ti govorim kao jedna majka. Ne dozvoli da se dete razdvoji od svoje majke, pa cak iako nije malo dete. Heeju je emotivna, lako se slomi. Sada misli da ce se sve resiti ako odete, ali ona nece moci da zivi sa cinjenicom da sam ja ljuta na nju, ja znam to. Iako bi ona to porekla."-govorila je.

Jimin:"Ali mi se volimo. Ja je jako volim."

Gyuri:"Verujem ti, ali u ovom svetu postoji toliko devojaka. Toliko njih sa kojima mozes da slobodno setas ulicom i poljubis je kada zelis, ali sa Heeju, to je nemoguce. Cak iako bi neko od nas prihvatio ovu situaciju, vi biste celog zivota dobijali cudne poglede zbog toga sto ste zajedno. Vasa veza ne moze da se nastavi. A ako ti odlucis da je nastavis, znaj da ce Heeju ostati bez majke, a ti bez oca. Ne shvati ovo kao nesto lose, vec kao savet. Dajem ti priliku da oboma spasis zivote. Patices, bices tuzan, ali proci ce. U ovom zivotu prodje, svaka bol, sem jedne, a mislim da ti znas koja je to stvar."-pogledao sam je.

Gyuri:"Bol koju osecas jer si povredio roditelja. Bol koju osecas jer ti roditelj mnogo nedostaje. Ne moram da ti pricam o ovome, jer ti znas mnogo vise od mene."-rekla je.

Nisam imao sta da kazem.
Nisam mogao da kazem nesto sto bi je ubedilo u suprotno.

Koliko god da sam mrzeo sve sto je ona rekla, duboko u sebi sam znao da je sve to istina.

Istina koja nas boli, ali ne mozemo da je zaobidjemo.

Umio sam se u kupatilu i onda sam otisao do sobe.

Heeju:"Uplasio si me...Gde si bio do sada?"-upitala je.

Jimin:"Malo mi je bilo lose...mislim da je zbog uzbudjenja."-rekao sam.

Heeju:"Jesi dobro?"

Jimin:"Da, da..."

Legao sam pored nje.

Jimin:"Zasto ne spavas? Sutra ustajemo rano."

Heeju:"Htela sam da te pitam u koliko sati treba da ustanemo."

Jimin:"Ne znam...oko pet mozda? Tata ide na posao u pola sedam."

Heeju:"Dobro, navicu alarm za to vreme."

Jimin:"Navij."-rekao sam i poljubio je u kosu.

Jimin:"Spavaj...odmori se."

Heeju:"Laku noc."

Jimin:"Laku noc."

Osmehnula se i spustila glavu na moje grudi.

Samo sam ostao da je posmatram.
Ovo je poslednja noc sa njom.

Poslednja noc gde mogu da je dodirnem i poljubim.

Razmisljao sam, puno.
U glavi su mi se vrtele sve scene, njen osmeh, emocije koje bih osetio kada bih je ugledao.
Razmisljao sam i...
I konacno sam doneo odluku koja je bolja za oboje.

Bezanje.
Ali ne bezanje o kom sam pricao sa njom.

Ja cu pobeci.
Pobeci cu od nje i od mojih osecanja koje osecam prema njoj.

Ne znam gde, ne znam kako, ali moram da odem.
Ako to ne uradim sada, necu nikada.

U glavi mi se vrtelo milion pitanja i odgovora na ista, ali uvek se zavrsavalo na istom.
Sta mogu ja da uradim ako me majka od osobe koju volim, pita da odem od nje za nase dobro?

Ne mogu protiv toga da idem, koliko god je ja voleo i samo zeleo da zaboravim na ovo sto mi je Gyuri rekla i samo probudim Heeju i odemo odavde, bez da se ijednom okrenemo za sobom.

Kada sam bio siguran da spava, pronasao sam papir i olovku i poceo sam da pisem.

Napisacu joj pismo.
Napisacu joj nesto sto moze da ima kao poslednju uspomenu od mene.

Pisao sam i i dalje se preispitivao da li da nastavim da pisem ili samo bacim taj papir i zagrlim je. Tako cvrsto, da je nikada vise ne bih pustio.

Ali, vise nema nazad, ovo je kraj.
Napisao sam pismo i spustio ga pored nje.
Uzeo sam njen telefon i iskljucio alarm koji je ona navila.

Prisao sam joj i poljubio je u kosu, po poslednji put.
Zeleo sam da zapamtim njen miris.

Polako sam izasao iz sobe i pozvao Jungkooka.

Jungkook:"Jesi li ti normalan? Vidis li koliko je sati?"

Jimin:"Jungkook, treba mi karta za avion."

Jungkook:"Sta? Gde ides?"

Jimin:"Ne znam. Gde leti tvoj otac sutra ujutru?"

Jungkook:"Nisam siguran, ali mislim da ide u Rim."-rekao je.

Ubedio sam ga da mi nabavi kartu i vec sam poceo da se pakujem.

Prvo sam naterao Jungkooka da mi se zakune da nece reci Heeju gde sam ja i da mi je on pomogao da odem.

Bolje je da ne zna.
Sta znam.
Mozda pozeli da dodje za mnom, a ja to ne bih mogao da izdrzim.

Spakovao sam sve svoje stvari i uputio se prema Jungkookovoj kuci.

Pre toga sam jos jednom proverio Heeju i lepo je pokrio.

vote/comment
ig: dreamersie