MINE || P. JM || FF

chapter twenty five

Heeju's POV:

Prethodnih par dana, moj zivot je postao lepsi.
Nekako je dobio smisao.

Sve one prepirke sa Jiminom, ignorisanje, pomisao da je sve ovo nemoguce i da nikada necemo uspeti, doslo mi je preko glave.

U ovom trenutku, samo zelim da budem sa njim i uzivam.
Pa, makar to trajalo mesec, dva, tri ili godinu.
Samo zelim da se malo opustim i dopustim da budem voljena.

Nakon noci u kojoj mi je priznao sta zapravo oseca prema meni, nas dvoje smo se zblizili, a sto se tice ostalih...

Pokusavamo da budemo sami i da ne ukljucujemo ostale toliko.

Naravno, one veceri na istina-izazov, svi su videli nas poljubac, ali na moju srecu, velika vecina se ni ne seca toga, jer su bili pijani.

Mada, ima i onih koji nisu zaboravili.
Ima onih koji me vrebaju zbog toga.
Kao na primer, Seunghee.

Svakog dana me gadja pogledima i samo cekam kada ce poceti da mi zvoca.

Ali mislim da ce se to upravo desiti.

Dolazim u skolu i ispred iste, vidim Seunghee i njene dve drugarice.

Stoje sa prekrstenim rukama i misle da izgledaju strasno ili ozbiljno.
Zapravo, izgledaju jadno i smesno.
Ali neka, igracemo po njihovom.

Izdahnula sam i prisla vratima skole.
Odmah su dosle do mene.

Seunghee:"Sta je bilo? Konacno si se usudila da sama dodjes u skolu? Nema Jimina da te cuva i brani?"-govorila je.

Heeju:"Veruj mi, ne treba da me cuva i brani, vec se slucajem okolnosti poklapalo da dolazimo zajedno."

Seunghee:"Odlicno, sada, zelela bih da ti kazem par stvari."

Heeju:"Izvoli."

Seunghee:"Jimin i ja se poznajemo od malena. Od kako je njegova mama otisla, ja sam bila tu, u redu? Ja znam sta on voli, sta mu smeta, koja mu je omiljena boja, kako se ponasa kada je tuzan, kada je srecan, sve znam. Sve te trenutke je delio sa mnom i bilo nam je dobro, ali odjednom...Pojavila se mala devojcica, to jest, njegova polusestra."-rekla je.

Heeju:"Sve je to lepo, ali zasto meni pricas o tome?"

Seunghee:"Jer si ti stala izmedju nas dvoje! Ja sam bila uz njega kada mu je to trebalo. Nas dvoje smo mogli da imamo nesto vise, jer mi vec imamo proslost iza sebe. A sta ti imas? Trenutno si mu zanimljiva, ali veruj mi, Park Jimin ne planira da provede ostatak zivota sa nekim poput tebe."-rekla je.

Drugarice su joj dizale samopouzdanje, govoreci:"To je to! Reci joj! Nema ona pojma! U pravu si!" itd...

Heeju:"Mozes sad da odes i kazes to Park Jiminu? Mene stvarno ne zanima."

Seunghee:"Slusaj, mala, ne znas sa kim se kacis. Ne budi toliko sigurna u to da ce te Jimin cuvati i braniti."

Heeju:"Jesi zavrsila? Uskoro mi pocinje cas."-rekla sam gledajuci na sat.

Zelela je da nastavi, ali su je njene drugarice odvukle sa strane.

Donekle mi je zao, ali opet, ovo nema nikakve veze sa mnom.

Ako joj je toliko stalo do Jimina, i kao sto ona kaze, imaju zajednicku proslost, treba da ode do njega i to mu kaze.

Da i on oseca isto, ne bi dosao do mene.
Ne bi meni rekao da me voli.
Zar nisam u pravu?

Usput sam uzela sok iz kantine i uputila se prema ucionici.

Woojin:"Hej, mala! Dugo se nismo videli."-odjednom je iskocio pred mene.