MINE || P. JM || FF

chapter twenty seven

Jimin's POV:

Spustio sam cvece na mokru zemlju i onda se malo udaljio.

Jimin:"Kada bi samo znala koliko mi nedostajes, cvrcak."-rekao sam.

Gledao sam u sliku na njenom grobu i pokusavao da ostanem pri sebi.

Jimin:"Cvrcak...Tako te je Heeju zvala, pa je i meni preslo u naviku."-rekao sam i obrisao suzu rukom.

Jimin:"Ti...Bila si mala devojcica, ali si mogla da razumes sve moje probleme...Ne znam kako si to uspevala, ali si bila najbolja osoba za slusanje. Ja...Mozda sam pogresio, ali trenutno mislim da to nije greska...Ja sam se jako zaljubio. Znam, mislices, kako je to moguce? Zar nisam uvek govorio kako ne mogu da se zaljubim i da nam to ne treba, a sada ti govorim kako sam se zaljubio. Isto tako znam da je cudno, ali se desilo. Mnogo sam se zaljubio, ali pokusavaju da nas razdvoje. Ja ne mogu da budem bez nje. Ona je ono nesto sto mi je falilo za ovih mojih devetnaest godina."-govorio sam.

Jimin:"Ja je jako volim, cvrcak, ali...Ne znam radim li ispravnu stvar. Ne znam da li joj cinim gore time sto joj govorim koliko je volim i koliko je zelim, a znamo da je to nesto zabranjeno. Ali ja cu se truditi. Trudicu se da je usrecim i ostavim po strani ove moje misli. Konacno se ukazala prilika da volim i budem srecan, pa zelim da iskoristim to. Mogu li, cvrcak? Siguran sam da ti znas je li to ispravno ili nije."-rekao sam.

Jimin:"Mnogo mi nedostajes. Ovih par meseci su se tako cinili prazni i tihi. Fali mi tvoje zapitkivanje i glasno smejanje. Nekada i cujem tvoj smeh kada ostanem sam sa sobom. Pomislim da je sve to bio samo jedan ruzan san i da si ti zapravo tu i da ces svakog trenutka doci kod mene i pokazati svoj novi crtez. Hah...Ranije sam te zezao kako ne znas da crtas i da treba vise da vezbas, ali sada tvoje crteze drzim u mojoj sobi. I veruj mi, imam osecaj kao da zivim u muzeju."-izdahnuo sam i ucutao na par sekundi.

Jimin:"Jiwoo, volim te. I zauvek cu te voleti najvise na svetu. Nemoj to da zaboravis."-rekao sam i ubrzo otisao odatle.

Cim sam usao u auto, poceo sam da placem.

Kao malo dete.
Kao onda kada me je mama ostavila.

Naslonio sam glavu na volan i ostao u tom polozaju neko vreme.

zvrr
zvrr
zvrr

Nakon desetak minuta, zazvonio mi je telefon.

Uzeo sam ga sa sedista i javio se.

Jimin:"Halo?"

Taehyung:"Jimin, je li Heeju sa tobom?"-kada je spomenuo njeno ime, ukocio sam se u mestu.

Jimin:"Je l' joj se nesto desilo?"

Taehyung:"Ne znam, zato te i zovem."

Jimin:"K-kako? Sta to znaci?"

Taehyung:"Bila je u skoli i onda je samo nestala. Nikome se nije javila, pa smo mislili da je otisla sa tobom."

Nisam znao sta da radim.
Nisam znao kako da se ponasam.

Jimin:"Gde ste vi?"

Taehyung:"U skoli. I dalje cekamo. Gde si ti?"

Jimin:"Dolazim."-rekao sam i odmah mu prekinuo, pa onda nazvao Heeju.

Jimin:"Javi se, sunce moje, molim te..."-govorio sam.

Nista.

Jimin:"Ne radi mi to..."-nagazio sam na gas ne bi li sto pre stigao kod ostalih.

Nakon dvadesetak minuta, stigao sam.
Odmah sam poceo da ih ispitujem.

Jennie:"Sedele smo u kantini i onda sam otisla na kratko od nje. Rekla sam joj da me ceka tu, ali kada sam se vratila, nije je bilo."-rekla je.