chapter twenty eight

74 7 8
                                    

Jimin's POV:

Mrzeo sam sebe zbog ovoga.

Ona je samo jedan metar udaljena od mene, a ja ne mogu da joj pridjem i sklonim je od ove psihopate.

Neka radi sa mnom sta hoce, samo nemoj nju da dira.

Neka svima kaze sve najgore o meni, i je** mi se zbog popularnosti u skoli.
Samo neka je ostavi na miru.

Jimin:"Woojin, znas li u kakve ces probleme upasti ako joj naudis? Ako te policija ne zatvori, ja cu te ubiti, jesi li me cuo?"-govorio sam.

Smejao se.
Kao psihopata.

Non stop sam gledao iza njega i ocekivao da ce Jungkook uleteti svakog trenutka, jer sam mu poslao lokaciju ove zgrade za svaki slucaj.

Woojin:"Ne. Ne zanima me. Imala je sansu da mi se izvini pred svima, ali ne. Morala je da me osramoti jos jednom. Znas li da skoro dva meseca nisam zeleo da idem u skolu zbog nje? Zbog ove kuje ovde!"-vikao je.

Jimin:"Zar ti nisi onaj kog je briga sta drugi misle o njemu? Sta je sada?"

Woojin:"Hah...Ti bi voleo da ti se ljudi smeju i govore kako si mlakonja? Pola moje grupe je otislo od mene nakon onih scena na hodniku. I ja treba da samo sedim i nista ne radim?"

Privukao je jos blize sebi.

Jedva sam se drzao da ne skocim na njega.
Jer ako pokusam tako nesto, samo cu ugroziti njen zivot.

A njen zivot je bitniji od svega.

Seunghee:"Woojin, reci da ovo nije bila moja ideja. Reci nesto!"-ona je i dalje nastavljala.

Sa kakvim monstrumom sam se ja druzio sve ove godine?
Sta se desava?

Woojin:"Vidis? Jimin ti ne veruje. Nema razloga da ja govorim bilo sta."

Dok su se njih dvoje ubedjivali, ja sam samo gledao u Heeju.

Izgledala je iscrpljeno i nije govorila ni reci.
Nemo me je gledala i kat-kad bi joj kanula suza iz oka.

Sa svakom njenom suzom, deo moje duse se cepao.

Gledajuci je u ovom stanju, ovaku izmucenu i prljavu, krivio sam sebe za sve.

Da nije mene, Woojin se ne bi nameracio na nju.

Kada sam podigao glavu, ugledao sam Jungkooka.

Popeo se uz zid zgrade i tako je polako ulazio kroz prozor koji je bio otvoren.

Nastavio sam da gledam u Woojina da ne bih postao sumnjiv.

Heeju:"Woojin, ako imas sta da uradis, uradi sad."-rekla je.

Jimin:"Sta? Heeju, ne govori gluposti."

Woojin:"Mislio sam da ti je neko pojeo jezik. Ali dobro, kad vec trazis..."

Poceo je da šara nozem po njenom vratu.

Stiskao sam pesnice i samo cekao trenutak kada ce ga Jungkook konacno udariti.

Woojin:"Jimin, ne bih ti preporucio da ovo gledas, ali..."

Jimin:"Ti treba da se lecis."-rekao sam.

Tada sam znao da ce ga Jungkook udariti.
Bio mu je dovoljno blizu da bi to uradio.

Woojin:"Imate li da kazete nesto jedno drugome za kraj?"-pitao je.

Pogledao sam u Heeju.

Heeju:"Nisam planirala da se moj zivot zavrsi ovako, ali..."

Woojin:"Tri..."

Heeju:"Jako te volim, znas to?"-rekla je.

Woojin:"Dv...ah!"-u tom trenutku ga je Jungkook udario i on se srusio na pod.

MINE || P. JM || FFTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang