Usrećiti tebe

1

- U narednih par dana necete imati vreme za  spavanje- obavesti nas direktor policiske stanice .

"Kao da smo ga nekad i imali."- pomislim u sebe ali ne kažem ništa na glas.

- Sve dok se pocinilac ne uhvati i ne bude smešten iza rešetaka držacete ne dve vec cetiri oka otvorena- nastavi sa izlaganjem.

- Dali ste razumeli?

- Jesmo- odgovorimo svi u glas.

- Slobodni ste- okrene se u pravcu kancelarije i brzim koracima uđe u nju. Ne vidim ga ali mogu da zamislim kako svoju debelu i lenju guzicu spušta u fotelju koja bi vrištala "upomoc" da ima usta da progovori.

- Kreten- moja koleginica  se ne suzdrži i kaže ono što i ja mislim.

- Najveci od svih- nadoveže se i naš kolega Džon.

- Hajde ljudi idemo da razradimo plan i da završimo sa ovim- potapšam ih po ramenima i svi zajedno se uputimo u moju kancelariju. Iako je moja najmanje vremena provodim u nju. Stalno sam na terenu jer kao inspektor kriminalistike moje je prisustvo obavezno na terenu.

Nije ovo ništa novo jer se svakodnevno susrecemo sa slicnim stvarima. Neke su manje,neke više morbidne ali u glavnom  sve ovisi od toga koliko je bila uticajna žrtva. Danas je žrtva neki uticajan biznismen zato su svi na nogama. Sigurna sam da ukoliko je na njegovom mestu bio neko manje uticajan niko ne bi prst pomakao da bi razrešio slucaj. Iako je on samo ranjen panika vlada na sve strane.

Razradimo plan svi zajedno a za to su nam bili potrebni tacno tri sata. Od prilike imamo saznanja i koordinate gde se krece napadac koji je pucao iz snajpera ali pre nego što krenemo u akciju moramo pre svega da obezbedimo sebe. Ja kao odgovorna zahtevam od svog tima da su oni sami sebe uvek na prvom mestu. Sa tome se ne bi složio direktor ali ko ga jebe. Da preživimo još ovu godinu sa njim i napokon da ga ispratimo u penziju.

********

Nakon tri dana napokon dolazim u svoj stan. Otvaram vrata i ulazim u savršenu ,pod konac uređenu unutrašnjost. Sve je kako sam i ostavila jer nema ko da mi pravi nered. Nikada nisam maštala o kucicu sa belom ogradom i dece koje trckaraju po dvorištu. Jedino što sam želela bilo je imati partnera koji ce razumeti moj posao i imala sam ga. Imao je razumevanje za moj posao,za moja otsustva od kuce i za noci koje nisam provodila sa njim u krevetu. Kada sam dolazila nakon otsustva od par dana uvek me je docekivao sa postavjenim stolom i cvecem. Previše dobro da bi bilo istinito zar ne?

Nikada nisam primetila da smo se udaljili jer sam bila prezauzeta da bi to uvidela. Kada mi je pre godinu dana saopštio da želi da se razvedemo prvo sam pomislila da se šali ali njegov lik nije izgledao šaljivo niti mu je glas tako zvucao.

Nisam ga mogla kriviti zbog odluku koju je doneo ali sam bila povređena. On je oduvek znao moj stav u vezi porodice,to sam mu rekla još na pocetku kada smo poceli da se zabavjamo. Nije mi rekao da je promenio mišljenje nego samo da ne vidi više sebe u braku samnom. Pomirila sam se sa tim i razveli smo se još na prvom rocištu. Nije bilo svađe ,ni rasprave ni ništa slicno sve je prošlo mirno i neprimetno i svako je krenuo svojim putem.