5

471 71 61
                                    

Nakon petnaest godina rada u policiji zadobio sam se sa svih mogucih titula

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.

Nakon petnaest godina rada u policiji zadobio sam se sa svih mogucih titula. Puno sam truda ,rada i ne prespavanih noci uložio da bi bio tu gde sam sada. Kroz godine sam naucio mnogo lekcija koje ce mi koristiti do kraja života. Život je sastavjen od mnogo etapa a ja upravo jednu završavam. Spakovao sam sve svoje stvari iz kancelarije ,pozdravio sam se sa svoje kolege od koje mnogi su mi bili i prijatelji. Svi smo ovde bili jedna velika porodica a ja sam sada tu porodicu napuštao i odlazio u drugu za koju nisam znao kako ce da me prihvati. 

Nakon oproštajne zabave koju su mi priredili vreme je bilo da odem kuci i da spakujem svoje stvari. Nisam se selio u drugu državu samo na drugi kraj grada. Mogao sam da ostanem i ovde da živim ali putovanje svaki dan od dva sata do centralne policiske stanice mi je delovalo pre naporno. Iz tih razloga sam se odlucio da iznajmim stan u bluzini novog radnog mesta.

Majka mi je preminula pre dve godine u svojoj sedamdeset i drugoj godini a otac još dok sam bio beba. Moje tri sestre su bile starije od mene i sve su imale svoje porodice. Iz tih razloga bio sam slobodan i nisam bio u obavezi da živim na jedno mesto.

Spakovao sam svoju odjecu u dva kofera,namestio sam alarm na kucu u slucaju krađe da bude obezbeđena, ubacio stvari u gepek i pravac novi život.

Kada sam stigao na svoje odredište parkirao sam auto u garaži zgrade i liftom sam došao do potkrovja gde se moj stan nalazio. Voleo sam privatnost i lep pogled a i cena je bila dosta pristupacna u odnosu na ono kako je bio uređen. Ukoliko se sve odvija kako treba planiram da prodam kucu i da kupim sebi jedan baš ovakav stan. Za samca poput mene to je najbolje rešenje jer kucu koju imam zahteva mnogo održavanja a ja vremena za to nemam.

Kada sam raspakirao svoje stvari otišao sam da ispazarim hranu i da napunim frižider. Zbog posla kojim se bavim i nemam puno vremena za kuvanje pa uglavnom to budu zamrznuta jela koje treba samo da podgrejem i najveci deo voce i povrce koje svakodnevno konzumiram. Tu je naravno i aparat za kafu koji sam morao da kupim jer bez toga ne mogu da funkcionišem.

Kada je sve bilo na svom mestu morao sam psihicki da se pripremim za sutrašnji dan. Moje novo radno mesto diretktor u centralnoj policiskoj stanici mi je bilo ponuđeno pre dva meseca. Morao sam dobro da razmislim šta cu i kako cu jer to je ipak bila velika odgovornost. Kada sam zapoceo svoju karijeru bio sam obican policajac. Dan za dan,godina za godinom i stigao sam tu gde jesam.

"Dali sam zaslužio ovo radno mesto?- naravno da jesam."

Svaku poziciju koju sam zadobio bilo je iskljucivo moja zasluga. Žrtvovao sam svoj život i svo svoje slobodno vreme. Bio sam na raspolaganju 24/7 celih petnaest godina a to je mnogo. Zato sam i prihvatio ovu poziciju jer da je nisam zaslužio ne bi mi bila ponuđena.

Jutro sam zapoceo kao i svako prethodno,kafom i cigaretom. Nisam imao problem sa prilagođavanjem na novu sredinu jer i onako sam provodio vremena svuda.U stanici sam trebao biti u podne i tada ce mi zamenik direktor predati dužnost.

Pošto sam imao par sati do tada uzeo sam telefon u otvorio sam svoj profil na Tinderu. Osim što sam voleo svoj posao i bukvalno živeo za njega podjednako sam voleo  i žene. One su bile moja druga misija u životu. Moj misija " Usreciti što više žena ovoga sveta"- je bila jako uspešna. Uživao sam dok su se one raspadale ispod mene a uvek nakon užitka su odlazile sa osmehom. Svaka takva misija se završila uspešnom. Neke bi se po nekog vremena vratile po još jednu dozu srece neke ne ali u glavnom sam bio zadovoljan. U zadnje vreme se malo stišalo,ili su sve bile srecne ili sam ja malo ispao iz koloseka. Dolazile su ali ne tako cesto kao ranije. Možda sam se malo i prezasitio toga ,ili sam se istrošio ipak je tu bilo puno truda i rada ali ja sam i sa cetirdeset godina još uvek bio u punoj snazi. Zdrava ishrana i svakodnevne treninge su održavale moju kondiciju.
Danas nije bilo poruka ali to me nije zabrinjavalo. Morao sam da se uklopim na svoje novo radno mesto i nije mi trebalo odvlacenja pažnje.

Obukao sam crno odelo ,belu košulju i stavio sam kravatu. Malo sam sredio kosu koja je vec pocela da sedi ali tih sedih su me pravile da budem još zgodniji nego što sam bio. Malo Tom Ford parfem i bio sam spreman za pokret.

U sali za sastanke su se polako okupjali svi zaposleni. Trenutni direktor ih je strpljivo cekao da svi uđu a ja sam sedeo pored njega. Osetio sam vibriranje svog telefona koji se nalazio u mom džepu pa sam ga izvukao da proverim da nije nešto hitno. Naravno da je bilo hitno. Poruka je bila na Tinderu a te su bile od velikog znacaja. Na brzinu sam ukucao šifru i procitao poruku.

Kroz moj život su prošle mnoge žene. Nekima sam se secao,nekima ne ali Ines je bila žena koju nisam mogao nikako da zaboravim. Bila je prelepa, podatna, i volela je igrice u spavacoj sobi. Ja nisam bio neki sado - mazo tip koji je voleo da ih bicuje ,vezuje i muci ,ja sam se samo trudio da ih ucinim srecne. Ines je bila slobodna i pored toga što me nije poznavala bila je jako opuštena. Te noci nisam usrecio samo ja nju vec i ona mene. Kako ga je samo uvlacila u svoja usta bože dragi,bio mi je to najlepši rođendanski poklon ikada. Kad se samo setim na te noci odmah mi se digne baš kao i sada u ovom trenutku.
Za nju cu da napravim izuzetak. Odgovorim pozitivno ,pošaljem joj novu adresu i zajedno sa njom i ugovor koji treba da potpiše. Ugovor je uvek obavezan i to je garancija da mi nece praviti probleme u buduce jer u moj poslovni život skandali su najmanje potrebni. Pritisnem pošalji i vratim telefon u džep.

Tek sam tada postao svestan da je u sali zavladala tišina. Okrenem se i vidim da je red da ja održim govor ,pa ustanem,popravim sako,procistim svoj glas i zapocnem.

Dok pricam pogledom prelazim po sali i skeniram ljude. Neke poznajem ,neke ne ,ali kad mi pogled stane na onu koja je razlog za moju veliku erekciju trenutno na tren se pogubim. Šok i neverica na njenom licu su toliko ocigledne da bi mogli svi da shvate da je u ovakvom stanju zbog mene. Nikada mi se ovako nešto nije dogodilo jer ja ne mešam privatan i poslovan život ali ovoga puta se izgleda omaklo. Trudim se da zadržim svoj profesionalan stav i ostanem priseban do kraja govora koji sam morao i da skratim da bi što pre izašao odavde. To nisam uradio zbog sebe,vec zbog nje jer je toliko prebledela da sam se bojao da ce se onesvestiti. Cim se sastanak završio svi su poceli da izlaze. Par zaposlenih sa kojima sam se poznavao su mi prišli i izvukli me iz sale pa smo stali malo dalje i poceli neki razgovor ali ja sam se slabo ukljucivao u njemu. Oci su mi bile uperene u vrata i cekao sam da ona izađe da bi se uverio da je dobro. Cim sam je ugledao i uverio se da je dobro laknulo mi je pa sam izvukao telefon i poslao joj poruku.

"Veceras u osam dođi na adresu,moramo da pricamo."

Nisam se ja skrivao ili bilo šta jer su svi znali da nemam ozbiljnu vezu i da se kroz moj život provlace razne žene. Nisam radio ništa ilegalno niti sam ih na silu terao da spavaju samnom. Jednostavno nisam želeo da budu neprijatnih situacija jer cemo od sada da radimo zajedno želeo sam samo da popricam sa njom. Ako nakon tog razgovora sve bude bilo u redu ja cu  sa zadovoljstvom da je usrecim ponovo.

Upoznali ste i Dilana 🙈Kakvi su vam prvi utisci o njemu?

Hvala vam puno na čitanju ❤️ 😘

Usrećiti tebeWhere stories live. Discover now