Okovi ljubavi

Treče i poslednje iskušenje

Nikolina...

Pozvala sam svog supruga koji gledao čas u mene pa u mog nesuđenog vernika, samo sam nasmešila rekla hej nema razloga za strah ti si taj kojeg volim upravo si mi vratio našu malu svetlost našu malu curicu zato šta god da se desi volim te najviše na svetu ali moram da razgovaram sa Branislavom jer je bio uz mene, ali pre nego što si se ti pojavio mi smo se verili zato moram da razgovaram sa njim o ovom što se dogodilo pre par sati jer ja sam još uvek tvoja zena pred zakonom ljubavi.

Branislav..

Vidim da ide prema mom autu što znači da moja srna bira mene a ne njega kao pre 7 godina ali kada je rekla da moramo pod hitno razgovorati o svemu, znao sam da je gubim opet zbog njega ali ako me izabere kao onog koga voli prihvatiću njenu kčerku kao svoju jer volim svim srcem.

"Moramo da razgovaramo"?

"Znam srno da moramo razgovorati, a pre toga mi raci da li me voliš"?

"Ja ne znam šta da ti kažem na to pitanje ja sam udata i ono tamo preko puta su mene moj muž i dete"!

"Samo mi reci da li me voliš"?

Taman kada sam htela reći da zelim da pokušamo jer ne znam da li mogu da oprostim svom suprugu laz od 7 godina, moja curica došla do mene i rekla mi da je jako boli stomačić i da je boli već nekih desetak dana i da zeli da idemo kući kada sam htela reći idemo kući mrvice mamina odjednom moja mrvica krenula da pada u nesvest, a ja sam u trenutku panike rekla Zina ljubavi pomozi mi naša mala curica u nesvesti i gubimo je.

2 sat kasnije Vma..

Nas troje sedimo u čekaonici Vma čekamo da neko izađe od lekara kada je izašla moja mama Ceca i rekla kako je moja curica bila pokušana biti silovana, i da ima jaku upalu mokraćnih kanala i gljivice na leđima, bez obzira na Branislava ja sam potrčala mom suprugu u zagrljaj i rekla vollm te ljubavi moja jedina volim te, a zatim sam skinula zaručnički prsten od Branislava i rekla zao mi je ali ja ne mogu da se udam za tebe jer volim svog supruga bez obzira na to što me je lagao pre 7 godina, i dok sam svesno lomila srce Branislavu jer sam birala da moje detete ima oca a ne očuha kao što sam imala ja zivot mi je spremao još jedno iskušenje i to ono najgore i to preko sestre.

Pola sata kasnije

Nas dvoje samo sedili u bolničkom apartmanu naše curice , razmišljali kako da kazemo našim porodicama istinu da je moj suprug ziv i da je onaj grob prazan jer je neko pokušao da ga ubije iz moje porodice ali ko bi to mogao da bude, ali ono što nisam znala jeste da je moja porodica zapravo Cvetković ali i Arsič i da ču morati da biram između strica, muza, sestre ali ne tako brzo iz tog mog razmišljanja me je trgnuo zvuk poruke ali sam ignorisala jer nemam zivac za oca kalibana koji se moze ubiti na više načina i  bez mene jer ja sa onom zenom nemam zelju da pričam iako mi je upravo spasila dete, ali on što me boli jer me nije zagrlila kao majka niti pitala kako se osećam jer ona jedino grli razno razne muškarce.

Branislav...

Ne koliko sati ranije...

Sedim u nekoj birtiji pijem neku rakiju dok mi je u ruci prsten koji skinula, nakon nekog vremena sam ustao i krenuo da sednem na motor i da opet pokušam da je nagovorim da mi se vrati jer mi se onaj novi Zijanić ne sviđa nešto mi je tu  čudno ali šta ne znam, ili ja smo zelim da je sve lazi u nekom trenutku ne paznje na mene je krenula vozilo marke škode koja me odbacila nekoliko metar od motra zadnjeg ćega se sećam je udarca od beton i njenog glas ne ostavljaj me ljubavi molim te ne ostavljaj me samu volim te, volim te vidim kako mi pruza ruku beloj haljini i nakon toga gubim svest ali sam ipak srećan jer mi je bar na kraju rekla da me voli kao i ja nju.

Šta mislite ko sanja?

a) Nikolina
b) Branislav

Ili je zapravo sve stvarnost...