Nastupila je neka cudna tisina.Bilo je tuzno jer sam znao da me ona ne voli i da ce misliti da sam totalni cudak.Bilo me je stid,sram,neugodno mi je , nisam znao sta
sljedece da uradim.Oborio sam glavu,nisam ju smio pogledati.Polako sam ustajao i znao sam da je sve uzalud.Gotovo je,dzabe sam se nadao,ali ipak sam pokusao.Srce mi
je bilo slomljeno.Ali pomislio sam,ipak ja sam stranac i zasto bi me ona uopce voljela.To sto je fan One Dirctiona ne mora da znaci da ce me voljeti.Gotovo je.
Oci su mi polako zamaglile,nisam se mogao oduprijeti.Odjednom sam osjetio neku toplu,njeznu ruku u mojoj.
Emy:Sss..tani...(Rekla je to nekako mucajuci,nekim neobicnim i uplasenim glasom)
Harry:Nije bitno...znam sta ces reci....uredu je....ja sam tebi potpuni stranac...i uopste zasto bi ti mene voljela...jedva me i poznajes...kako sam glup...
Rekao sam joj jos neke stvari kroz plac,ali se ne sjecam sta sam to rekao.Nisam visee znao sta da joj kazem,ali se sjecam da sam svojim govorom pokusavao da ju ubjedim
da ju stvarno volim,ali izgleda da ona nije shvatila sta zelim da joj kazem.Nista nije govorila,samo je sutjela i gledala me.Gledala me svojim ocima sa sjajem u njima,
sa sjajem koji nisam mogao opisati.Imao sam takvu zelju da ju poljubim,to se nije moglo opisati.Njene usne,njene velike crvene usne sam jako zelio poljubiti,ali nisam to
smio uciniti.Srce mi je sve jace udaralo...
Dugo me je gledala,a i ja sam nju.Nisam smio napraviti prvi korak,nisam smo zato sto sam se plasio njene reakcije.Skrenu sam pogled na more i gledao u zalazak sunca.
Odjednom me je Emy uhvatila za kosu,privukla ka sebi i poljubila.Ljubila me sa takvom strascu da me nije pustala,a ni ja nju nisam htio pustiti.Prosto to nisam
zelio.Zalazak sunca,poljubac sa mojom voljenom,to je moj naj bolji trenutak.Nisam zelio da se ikada zavrsi.Nikada.Ali izgleda da je morao.Moj telefon je zazvonio.
Utom trenutku sam ga htio baciti u more i da ne postoji.Ali se desilo .Kada je prestala da me ljubi okrenula je glavu.Javio sam se i to je bio poziv od menadzera.
Samo sa poceo vikati na njega i prekinuo sam...
Emy:Trebao bi otici...(Rekla je tuzno,razocarano)Nisam znao sta joj je to trebalo znaciti,ali sam ju poslusao,a ona je ostala sam na klupi.
Evo novi nastava.Znam da je prekratak,ali sada dolaze oni zanimljivi zapleti.Glasajte i komentirajte.HVALA I UŽIVAJTE.
YOU ARE READING
Our Story /COMPLETED\
FanfictionTrailer: https://www.youtube.com/watch?v=X-ZJ861Q0GE&feature=youtu.be Život je nešto nepredvidivo kao i sudbina. Ne znaš šta ti je sudbina spremila. Sve se može promijeniti na bolje u trenutku, ali i na gore. Emy je htjela samo jedan koncer...