Danas je napokon došao i taj dan.Emy izlazi iz bolnice.Potpuno je ozdravila što mi je jako drago.Došli smo po nju u bolnicu.Mislim došao je Niall,Liam i ja,a Louis je ostao doma da spremi večeru dobrodošlice za Emy.Stigli smo.Momci su ostali vani dok sam ja otišao do Emy da provjerim da li se spakirala.Da jeste,već je bila spremna za polazak,ali sam joj rekao da sačeka još malo jer ja moram po otpusnu listu.Ostala je u sobi.Bila je nestrpljiva Čini mi se kao da se promijenila.Nije ista kao prije.Mislim i dalje je ona supre i cool,ali kao da više nije stidljiva i više ju ne zanima šta drugi misle o njoj i to mi se sviđa.Nakon što sam ispunio mnogo formulara i papira dobio sam otpusnu listu.Krenuo sam po Emy,a kada sam izašao iz kancelarije ona me već čekala.Bila je spreman. –Spremna draga-pitao sam ju i očekivao sam samo da klimne glavom i da potvrdi,ali nije.Dobio sam odgovor kakav nisam očekivao.Barem nisam Očekivao takav odgovor od nje. –Da Harry,spremna sam.Spremna sam da okrenem novi list u svojoj knjizi života.Spremna sam da ostavim svu prošlost iza sebe.Sve.I sjećanja,i ljude,i uspomene,ali ću samo jednu uspomenu ponijeti sa sobom.To je uspomena na dan kada sam te upoznala i uspomena na dan kada sam shvatila koiko te voli i koliko si ti bitan u mom životu.Neću više gledati na prošlost već samo na budućnost i to na budućnost s tobom.Zato te pitam Harry da li mi želiš pomoći u stvaranju moje nove budućmosti,moga novog života.- Vaou.Ovo je bilo nešto nemoguće.Ovo nisam očekivao od nje.Ovakav govor i sloboda.Svo vrijeme dok je govorila gledala me u oči i održavala je kontakt što inače ne bi učinila.Inače bi skrenula pogled čim prije.-Da-rekao sam.Dok smo se kretali prema izlazu upitao sam ju:-Odakle ovo?- -Što to???-upitala me i uhvati me za ruku. –Pa ovakva sloboda.Nisam navikao na ovakvu tebe.Mislim sviđa mi se nova Emy,ali u tebe kao da je nešto ušlo.Što se to događa s tobom?-zaustavli smo se pred izlazom.
-Ne Harry,ništa nije ušlo u mene.Prosto sam odlučila da se promijenim.Osjećam se jačom.Znaš kako kažu:ONO ŠTO TE NE UBIJE OJAČA TE!-rekla je i oboje smo se počeli smijati.Gledao sam ju u oči.Te njene oči su me hipnotisale.Kada god bi ih pogledao izgubio bih se i bio bih odsutan.Lutao bih po njenim očima sve dok me netko ne bi spstio na zemlju,jer ja se nalazim na nekom drugom svijetu kada gledam u te opijajuće plave oči.Gledao sam ju i odjednom sam osjetio neku ruku na svom ramenu.-Hejj vas dvoje idemo Lou nas čeka.Trebali bismo sada krenuti.Hajdemo!-bio je to Niall.Pomogao mi je da smjestim Emyne torbe i krenuli smo.U autu smo vodili neki dosadan razgovor sve dok nismo stigli do moje kuće.To je bila kuća koju sam iznajmio na par mjeseci pošto se za par dana vraćamo u London i moram porazgovarati s Emy da vidim da li će ona htjeti poći samnom.Pred vratima nas je dočekao Louis sa velikim osmjehom i prvo je prišao Emy i zagrlio ju je.Bilo mi je draga kada sam vidjeo da se Emy dopala dečkima.Smjestili smo se za trepezarijski sto jer smo odmah htjeli da jedemo.Bili smo gladni,a i miris koji je dopirao iz kuhinje je još više opijao naše stomake. Louis je spremio divnu večeru.Svi su bili oduševljeni.On je oduvijek znao kuhati i to samo saznali još dok smo bili na X-Factoru.On nam je stalno kuhao i voljeli smo kada je to radio.-Frendovi moji ja vam imam nešto važno za reći.Ja...ja sam zaprosio Emy jer ju jako volim i nadam se da ćete doći na naše vjenčanje.-rekao sam to držajući Emy za ruku i pokazivajući prsten.O moj Bože.Pa oni su bili oduševljeni kada su ovo čuli.Čestitali su nam sa ogromnim osmjesima na njihvim licima.Tako mi je dragoSvi su nakon večere otišli u svoje sobe jer smo se htjeli odmoriti.Ipak je ovo bio dug dan za sve nas.
PAR MJESECI KASNIJE
Ja i Emy smo zajedno već 6 mjeseci i super nam je.Oblacim svoj kaput i izlazim.Emy me pitala gdje idem,ali joj nisam rekao gdje idem.Brzo sam izašao ostavljjući ju sa mnogo pitanja.Jako ju volim i sada je naša veza savršena.Niko nam ne smeta i nismo još rekli javnosti za našu vezu,ali ja to planiram uskoro učiniti jer znam da će menadžment početi da izodi uskoro neka sranja i moram to što prije spriječiti.Prolazeći kroz centar grada naletio sam na jednu,sada meni više i ne toliko dragu osobu.Bio je to Jake(Džejk).Znate to je onaj naš menadžer s kojim sada nisam u baš nekim odnosima.Razgovaramo samo neophodno.-Pa Harry šta ima otkuda ti ovdje-rekao je s nekom svojom glupom facom.Ughhh.Prezirem ga.-Bio sam u gradu i kupovao sam nešto za Emy,moju BUDUĆU ŽENU-rekao sam naglađavajući posljednje dvije riječi.-I zašto to tebe zanima šta ja radim ovdje-izderao sam se na njega.Zaošto mora biti ovako glup.-Harry pazi kako se ponašaš i paz na svoj ton jer se možeš pokajati zbog toga-rekao mi je pomalo prijeteći.Ljuto sam ga pogledao,pljunuo mu pred noge(znam da je to gadno,ali šta sam mogao kada mi se gadio i bilo je jače od mene) ,okrenuo se i otišao.
Evo još jedno poglavlje.Nadam se da vam se siđa.Glasajte i kometnirajte.Volim vas punoooo
YOU ARE READING
Our Story /COMPLETED\
Fiksi PenggemarTrailer: https://www.youtube.com/watch?v=X-ZJ861Q0GE&feature=youtu.be Život je nešto nepredvidivo kao i sudbina. Ne znaš šta ti je sudbina spremila. Sve se može promijeniti na bolje u trenutku, ali i na gore. Emy je htjela samo jedan koncer...